Иран

La geopolítica y la política

Драгана Трифковић: САД и даље воде рат против генерала Сулејманија

Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева, организовао је и ове године вебинар поводом годишњице атентата на генерала Сулејманија, под називом: „Улога генерала Сулејманија у очувању географских и геополитичких граница на Блиском истоку“.

La geopolítica y la política

Горан Раичевић: Генерал Сулејмани је представљао кључни фактор у заустављању експанзионистичких циљева великих сила на Блиском истоку

Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева, организовао је и ове године вебинар поводом годишњице атентата на генерала Сулејманија, под називом: „Улога генерала Сулејманија у очувању географских и геополитичких граница на Блиском истоку“.

La defensa y la seguridad

Драгана Трифковић: Јачање анти-америчког расположења на Блиском истоку, подстакнуто је неуспехом америчке политике

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

Најзначајнији терористички акт у новијој историји десио се 11. септембра 2001. године, када је терористичка организација Ал Каида извела нападе на више циљева у САД. Светски трговински центар у Њујорку, постао је симбол манифестације тероризма.

САД су након тога прогласиле рат против тероризма и извршиле инвазију на Авганистан, а затим и на Ирак.

Као резултат интервенционистичке спољне политике и потребе САД да војно буду присутне у читавом свету, изграђен је систем од преко хиљаду америчких војних база.

La geopolítica y la política

Горан Раичевић: Иран успешно одолева провокацијама Запада

Излагање Горана Раичевића, председника Одбора за безбедност Центра за геостратешке студије на округлом столу: “Међународне последице атентата на Касема Сулејманија“

Организатор: Научно истраживачки институт “Ибн Сина“

 

Почетак 2020. године на светском нивоу донео нам је озбиљно нарушавање ионако сложених геополитичких и безбедносних прилика, посебно на Блиском истоку, а на шта је суштински највише утицао атентат на иранског генерала Касема Сулејманија, човека које је био најжешћи борац против калифата Исламске државе, а самим тим и њихових спонзора. Налог за извршење атентата непосредно је дат од председника САД Доналда Трампа, а из министарства одбране САД су тврдили да је ова операција спроведена са циљем да се спречи напад на америчке дипломате у Ираку и региону, за шта су непосредно генерала Сулејманија означили као организатора.

La geopolítica y la política

Да ли су слобода говора и увреда исто?

Врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеји позвао је француску омладину да доведе у питање такозвани разлог који подупире подршку француског председника Емануела Макрона за увреду против пророка ислама у име „слободе говора“.

Обраћајући се младима, верски вођа Ирана је саветовао: „Питајте свог председника зашто подржава вређање Божјег посланика у име слободе изражавања.“

La geopolítica y la política

Авионска несрећа у Техерану: Питања без одговора

Преносимо са theduran.com

Пад авиона у Техерану постао је трагична апотеоза ескалације тензија на Блиском истоку. Међутим, иако је Иран преузео одговорност за инцидент, многа питања остала су без одговора. није у питању само о лету ПС 752 који је летео за Кијев. Ова трагедија наводи на то да се размисли и о паду авиона на истоку Украјине, где је малезијски авион такође био оборен ракетом.

La defensa y la seguridad

Због чега Америци смета Иран?

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

 

Признавањем Голанске висоравни као дела територије државе Израел, САД су још једном погазиле све принципе међународног права. Међутим Трамп је отишао корак даље. Никада се није десило да САД прогласе званичну војску неке државе, терористичком организацијом. Неколико дана раније у америчком часопису Wall Street Journal представници Трампове администрације су најавили да САД намеравају да прогласе Иранску револуционарну гарду, терористичком организацијом. Оваква идеја поделила је америчке званичнике и изазвала негативне реакције Ирана. Ра разлику од Обаме који је радио на томе да САД коначно склопе неку врсту договора са Ираном, Трамп је од свог доласка на чело Америке заузео анти-ирански курс. Он је у интервјуу за Fox News 2017. године изјавио: „Иран апсолутно не уважава САД. Та земља је терористичка држава број 1. у свету“.

La defensa y la seguridad

Асад је морао да изабере, да ли je ово његов најхрабрији потез до сада?

Escrito Por: Miloš Zdravković

Наравно да су сви генерали после битке паметни, али срећом постоје и писани трагови ко је шта говорио и писао и пре ове најновије „битке”, односно историјског војног пораза терористичких групација у Сирији. Ипак, као што је већ познато, нарочито народу којем припадам, постоје околностима када неко добије у рату, а изгуби у миру. Председник Асад је у сличном положају. Ипак да ли ће ратни победник, бити губитник у миру?

La defensa y la seguridad

Русија, САД, Кина – атомске ракете, моранарица, авијација, копнене снаге – ко је у светској равнотежи страха јачи?

Escrito Por: Miloš Zdravković

 

Последице, треба напоменути скоро извесне победе Русије у Сирији, преживљавање наметнутих санкција од стране Западних сила, јачање привреде и пораст производње на територији Руске федерације уз незаустављив економски раст Кине и Индије, те осталих Азијских џинова попут Вијетнама, Кореје, Малезије, Индонезије…Намеће питање да ли ће то Запад аминовати, те да ли може физички да заустави !?

Economía

Како је нафта постала ресурс будућности?

Escrito Por: Miloš Zdravković

У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући.
Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.

Scroll al inicio