Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
Преносимо са блога: Н. Катић
Док утицајни центри моћи и њихови медији деле демократске лекције лево и десно, а поготово источно, на западу Европе се догађају процеси који личе на ругање прокламованим демократским вредностима. Процеси капиларног тоталитаризма под различитим изговорима непрекидно јачају и обликују јавну сферу.
Escrito Por: Nebojša Katić
Ако се може веровати априлским пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), Србија би у 2020. могла проћи са падом бруто домаћег производа (БДП) од само три процента. У Европи би једино Малта и Молдавија могле имати мањи пројектовани пад БДП-а. Који дан раније, Светска банка је проценила да ће пад српског БДП-а бити још нижи – свега пола процента. Оваква предвиђања изазвала су усхићење власти и њима блиских медија и доживљена су као још једна потврда економске снаге Србије, исправности њене економске политике, мудрости власти и визионарства председника државе. Ваљало би бити опрезнији.
Escrito Por: Nebojša Katić
Milagros económicos en Europa son posibles, y Serbia es un lugar en el que un milagro puede suceder. Esto se desprende de la extensa estudio "Serbia Nueva Agenda de Crecimiento" que el Banco Mundial (BM) acaba de publicar. El consejo considera que, con las reformas que propone, el crecimiento real del producto interno bruto (PIB) en los próximos veinte años podría ser un siete por ciento por año. Este es un espectacular promedio de índice de aumento de Serbia PIB DE casi cuatro veces en veinte años. El Consejo hace hincapié en que sin las medidas recomendadas en el estudio, el PIB podría crecer en más de tres a cuatro por ciento por año – no lo suficiente como para traer más cerca de Serbia a la Unión Europea estándar de vida.
Пише: Небојша Катић за Политику
Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)
Escrito Por: Nebojša Katić
Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.
