13 De junio de
Economía

Србија би могла одмах да повећа извоз у Русију

Escrito Por: Dragana Trifkovic

 

Недавно је Демократска странка Србије потписала Меморандум  о сарадњи са Путиновом странком Јединственом Русијом. То је стратешки документ којим су дефинисани конкретни кораци које ће две стране заједнички да предузимају. Поред очувања Косова и Метохије у саставу Србије и правно-формалног утемељивања војне неутралности Србије,  потписнице су се обавезале да „пружају подршку и спремне су да пруже допринос даљем развоју сарадње између Руске Федерације и Републике Србије у економској сфери“.

Демократска странка Србије сматра да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима.  У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од  домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.

Seguir leyendo

12 De junio de
La ciencia y la sociedad

Дезинформисање јавности на штету српско-руских односа

Escrito Por: Dragana Trifkovic

У пуном јеку предизборне кампање коју владајуће структуре воде на најпрљавији начин, гушећи било који глас опозиције коју не држе под контролом, на најжешћем удару су се нашле Демократска странка Србије и Српски покрет Двери.  Коалиција ДСС и Двери за Александра Вучића представља највећу опасност као једина права опозиција која се противи погубној политици власти.

 Поред  директних напада министара из Вучићеве Владе, посебне надлежности на задатку манипулације и блаћења опозиције, имају псеудо патриотске организације, односно Вучићева приватна опозиција као и његови „независни“ аналитичари.  Методе које користе превазишле су све норме нормалног понашања и директно су усмерене на беспоштедно и неаргументовано компромитовање свих које виде као проблем за рејтинг владајуће партије. Притом ни Александар Вучић ни његови „опозиционари“ и „аналитичари“ не узимају у обзир какву штету наносе угледу Србије и посебно српско-руским односима таквим деловањем. Они раде на потпуном дезинформисању јавности, вешто манипулишући медијима које држе под контролом. У томе предњаче службени гласник СНС –Информер, као и Митровићев Пинк, који су ријалитизовали целу Србију.  Својом политиком Српска напредна странка је у Србији завела владавину анархије, прожету примитивизмом.

Seguir leyendo

12 De junio de
La defensa y la seguridad

Србија на безбедносном раскршћу

Escrito Por: Dragana Trifkovic

 

„Хладни рат“ који је трајао од завршетка Другог светског рата до распада СССР-а и Варшавског пакта, може се описати као период међусобног неповерења две велике силе, САД са једне стране и СССР-а са друге стране. Ово неповерење у међународним односима је утицало на стварање војно-политичких савеза који су довели до поларизације света. Током периода хладног рата трајала је трка у наоружању две супротстављене силе и постојала је стална напетост и страх од избијања нуклеарног рата. Овај период историје, завршен је 25. децембра 1991. године, када је председник Совјетског Савеза дао оставку, којом је озваничио распад СССР-а. Од тог момента САД постају једина водећа светска сила, а НАТО алијанса се од одбрамбеног савеза претвара у агресорски савез. Западни званичници су уверавали Русију да се НАТО неће ширити на исток, међутим ове гаранције су дате само у усменој форми. Недуго после обећања, НАТО је кренуо у поход на исток, а САД истовремено у обрачун са неистомишљеницима кроз НАТО, у коме имају водећу и одлучујућу улогу. Од Заливског рата, преко ратова на простору бивше Југославије, Ирака, Авганистана, Либије, Сирије и Украјине, многобројни започети сукоби још увек трају или се налазе у замрзнутој фази.

Seguir leyendo

12 De junio de
La geopolítica y la política

Мигрантска криза и њен утицај на Европу

Escrito Por: Dragana Trifkovic

 

Почетак мигрантске кризе

Претходну годину је обележила мигрантска криза, односно сеоба народа невиђених размера у новијој историји, прецизније од завршетка Другог светског рата. Пре самог сагледавања узрока и последица ове кризе, неопходно је да се подсетимо да је таласу избеглица са Блиског Истока, претходило мигрирање Албанаца са територије Србије, односно Косова и Метохије у ЕУ, превасходно у Немачку. Крајем децембра 2014. и почетком 2015. године уведене су ванредне аутобуске линије, али ни оне нису биле довољне да превезу све заинтересоване Албанце из Приштине до Суботице, односно границе са Мађарском. У року од три месеца, према неким подацима, мигрирало је 30.000 Албанаца са територије јужне српске покрајине у земље ЕУ.

О овој појави су писали како српски, тако и страни медији, заинтересовани да сазнају шта је мотивисало Албанце да одједном масовно крену ка ЕУ. Према речима миграната који су одговорили на питања заинтересованих новинара, чекајући аутобус на приштинској станици, узрок је немаштина и неизвесна будућност на Косову и Метохији. Новинарима су рекли и то да су чули како Немачка, Француска и Швајцарска нуде добре услове за тражиоце азила.

„Егзодус“ Албанаца са КиМ

Seguir leyendo

12 De junio de
La geopolítica y la política

Донаторска конференција за Сирију – још једно заваравање

Escrito Por: Dragana Trifkovic

У српским медијима се последњих дана могло прочитати доста тога о донаторској конференцији за Сирију одржаној у Лондону, али су неке врло важне информације у вези са тим догађајем случајно или намерно изостављене. Организатори конференције били су Велика Британија, Немачка, Норвешка и Кувајт, у сарадњи са Уједињеним нацијама. То је четврта по реду конференција, док су претходне три биле организоване у Кувајту. Медији у Србији су објавили да су се у Лондону састали светски лидери, како би прикупили помоћ за Сирију.

Важно је истаћи да званичници државе Сирије нису били позвани на конференцију у Лондону, нити су организатори конференције показали интересовање да укажу помоћ овој држави у сарадњи са званичним властима. То је наставак политике мешања у унутрашње послове једне суверене државе кроз наводно хуманитарне идеје. Апсурдно је да организатори конференције назову манифестацију „помоћ Сирији“, а да притом уопште не намеравају да координишу са државним институцијама око прерасподеле помоћи. Заправо прикупљена средства ће бити уложена у програме који су сами организатори смислили, а тичу се остваривања следећих циљева: стварања могућности запослења избеглица из ратног подручја у суседним државама, обезбеђивања приступа образовању за избеглице из Сирије, указивање здравствене помоћи људима у Сирији и почетак изградње Сирије када се конфликт заврши.

Seguir leyendo

12 De junio de
La ciencia y la sociedad

ОДЛАЗИ ЛИ НАМ БУДУЋНОСТ?

Escrito Por: Miloš Zdravković

 

Тачно је да сунце туђег неба не греје као ово наше – али тешко да би Алекса Шантић савременим српским студентима у иностранству могао рећи да требају да се врате. Питање је само ко ће да води државу у будућности!?

После увођења безвизног режима за земље Шенген зоне, број Српских, али и „комшијских“ студената (Црна Гора, Македонија, Република Српска, Федерација БиХ, Хрватска) у иностранству је значајно увећан, показују сва релевантна истраживања и подаци разнородних „националних“ служби.

Из Европског покрета наводе да је број средњошколаца и студената који желе да студирају у иностранству у константном порасту, као и да се спектар студената значајно проширио у односу на некадашњи, када су само врхунски студенти или људи (тајкуни, политичари, црвено племство бивше нам државе) који су имали новац да плате скупе школарине одлазили у иностранство. Ово се доводи у везу са све већим бројем приступачних стипендија, олакшица, разноразних понуда (Италијани нуде страним студентима технике и неку врсту плате, лично се уверио аутор).

Seguir leyendo

12 De junio de
La defensa y la seguridad

Одбрана Вучића од државног (само)удара

Escrito Por: Dragana Trifkovic

Још пре него што су Вучићеви новинари и анaлитичари упали у хистерију „државног удара“, прву најаву таквих дешавања извела је једна опскурна локална странка из Новог Сада, која је на претходним изборима освојила читавих 0,5% гласова. Она нас је још крајем 2014. године „озбиљно“ упозорила (најкраће цитирано) да се у Србији спрема анти-руски државни удар[1], да се ради на дестабилизацији српско-руских односа и ликвидацији свих руских пројеката у Србији, да ће доћи до организованог напада на НИС у Новом Саду, а затим до ширих протеста и да иза тога стоји Срђа Поповић са својом организацијом CANVAS.

Seguir leyendo

12 De junio de
La geopolítica y la política

Вучићева рационална сарадња са Русијом као претња хрватској „војној сили“

Escrito Por: Dragana Trifkovic

Застарело оружје као добра инвестиција

По писању хрватских медија Министарство одбране Хрватске је упутило захтев Пентагону за донацију шеснаест самоходних вишецевних лансера ракета М270 MLRS[1] које су у употреби Војске САД од 1983. године. САД би према наводима донирале ове вишецевне ракетне системе из војних вишкова, док би Хрватска купила ракете. М270 MLRS су покретни ракетни системи чији домет је максимално до 300 км. Њих је америчка војска користила у Заливском рату односно у Ираку и Авганистану. Јутарњи лист из Хрватске је закључио да би ова набавка ракетног система потпуно променила геостратешку слику и војну равнотежу у региону, а планирано је да се овај систему уведе у употребу у Хрватској од 2017. године[2]. Хрватски новинари заборављају на једну незнатну чињеницу, да је Хрватска од 2009. чланица НАТО алијансе а од 2013. чланица ЕУ са којом има заједничку одбрамбену политику. У том смислу није јасна констатација о промени односа силе у региону. Хрватска војска је прошла кроз НАТО реформе одбрамбеног система, чиме је знатно смањила своју одбрамбену силу како у људству тако и у техници. Хрватска војска користи застарелу технику. Један од циљева САД је да се ослобађају старог наоружања, али на тај начин да обезбеде себи корист кроз продају муниције. С друге стране САД у последње време интензивно достављају наоружање европским земаљама чланицама НАТО, али и другим земљама које нису чланице, као што је рецимо Украјина. Украјински медији такође могу да изнесу тврдње о томе да је америчко наоружања променило однос силе у региону, али да ли је то заиста тако?

Seguir leyendo

11 De junio de
La geopolítica y la política

Срамота је што српска власт није признала Крим као део Русије

У ексклузивном интевјуу за Sputnik International српски политичар и геополитички експерт Драгана Трифковић износи своје утиске као члан делегације Патриотског блока Србије која је недавно посетила Крим и објашњава зашто Косово не може да постане члан Унеска.

Разговарала Екатерина Блинова.

 

Спутњик: Можете ли са нама поделити Ваше утиске са недавне посете Криму?

Драгана Трифковић: Делегација Патриотског блока из Србије, коју чине Демократска странка Србије и Српски покрет Двери, била је у званичној посети Криму. Том приликом смо се састали са највишим руководством Републике, као и са властима Симферопоља и Јалте. Утисци су врло позитивни. Имали смо прилику да обиђемо историјска места на Криму, и свако ко има недоумице око тога да ли је Крим руски – треба да обиђе та места. Разговарали смо и са становницима Крима, људи живе у миру и слози, и праве велике планове за развој полуострва које је 23 године стагнирало у саставу Украјине. Сада се ситуација мења, и они су срећни због тога. Посетили смо Крим првенствено због тога да дамо подршку повратку ове територије у своју матицу, али и да затражимо подршку од Русије око референдума који желимо да се одржи у Србији са питањем: „Да ли сте за наставак евроинтеграција Србије по цену губитка Косова?“ Демократски референдум на Криму је добар пример како треба да се поштује воља народа.

Seguir leyendo