Dragana Trifkovic, Director General del Centro de estudios geoestratégicos
Пре неколико дана турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да се Турска залаже за тражење дипломатских начина за решавање сукоба у Украјини. Подсетићемо се да су у Турској пролећа 2022. године били организовани преговори између Москве и Кијева, који су се завршили неуспехом захваљујући Лондону, пошто је тадашњи британски премијер Борис Џонсон позвао Кијев да ништа не потписује са Руском Федерацијом и да настави да ратује. Иако се државе Запада, као и Турска, на речима залажу за постизање мира у Украјини, јасно је да се њихово деловање суштински разликује од реторике. Постизање Минских договора о престанку непријатељстава у Украјини (2014-2015. год.), Западу је служило само за куповину времена како би се додатно ојачале оружане снаге Украјине. То је потврдила и бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел, што јасно говори о томе да Запад када „орвелијански“ говори о миру, заправо води рат („рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“ Џорџ Орвел „1984“). У вези са тим колективни Запад је изгубио било какав кредибилитет да говори и преговара о миру као страна која подстиче сукобе и не уважава међународно право. Али да ли се Турска по том питању разликује од Запада и да ли се Турској може веровати?
Усвајања резолуције о „геноциду“ у Сребреници пре свега говори о злоупотреби међународних институција од стране западних центара моћи који на овај начин намећу своје политичке агенде.
Резолуција која је предложена од стране Немачке, је пристрасна необјективна и исполитизована. Као и у време нацистичке Немачке, ова држава подлеже и погодује англо-америчким стратешким агендама креирања сукоба. Усвојена резолуција је претња за мир и безбедност и она је отворила пандорину кутију, с обзиром на то да бројни геноциди почињени од стране западних земаља као што су Велика Британија, САД, Француска, Немачка, Белгија и др. никада нису окарактерисани званично као такви. Ради се о милионима жртава широм света на афричком, америчком, евро-азијском, аустралијском континенту.
El Lunes 27. en noviembre, una mesa redonda se celebró en Roma, organizado por la Eurasia Mediterráneo Centro de estudios en cooperación con los Polis de la Etica, derecho:
„ЕВРОПСКА СИГУРНОСТ ИЛИ НЕСИГУРНОСТ? У потрази за изгубљеном стабилношћу”
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је о нападу на православље и религију у целини:
У Санкт Петербургу од 9-10 новембра траје Међународни BRICS+ форум, на коме учествује преко 7 000 делегата из разних држава света. Основне теме које се разматрају на овом догађају су: IT сектор, урбанизам, хуманитарна сарадња, туризам, екологија, финансије, економија, инвестиције, нове технологије, произвoдња, геополитички процеси итд.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије, првог дана Форума је узела учешће на округлом столу Глобална трансформација на делу: Вредности и практични приоритети мултиполарног света.
У октобру месецу, провела сам неколико недеља обилазећи западне пограничне области Русије, уз саму линију раздвајања са Украјином. Оно што је очигледно, географски гледано, ту граница и не постоји. Непрегледно пространство богато шумом и веома квалитетним земљиштем, простире се и са једне и са друге стране. Територија данашње Украјине је претежно била део Руског царства, а након слома ове империје после Октобарске револуције, Лењин и бољшевици су нацртали републичке границе. Идеја је, чини се, настала раније. Почетком 1917. године, социјалистичка револуционарна новина „Дело народа“, позвала је на трансформацију Русије у федералну државу по узору на Сједињене Државе.
El problema con Kosovo y Metohija es un problema de los más grandes del estado y de interés nacional para Serbia. Él está directamente vinculada a la violación de la ley internacional y las acciones de la coalición de la OTAN de los estados, en un momento cuando estaban en el apogeo de su poder. Desde entonces, las circunstancias internacionales han cambiado drásticamente. Bajo las condiciones actuales, el proyecto de América por la independencia de Kosovo es insostenible. Es por esta razón que el NOS está haciendo esfuerzos extremos para poner fin a este problema y la fuerza de la serbia de liderazgo a través de la "Bruselas plataforma" para renunciar a su territorio.
