La batería de litio controversia en Serbia ha estado sucediendo durante años. El gobierno actual, que representa los intereses de Rio Tinto, ha sido convencer a los ciudadanos de Serbia para los años que el litio es una oportunidad histórica, mientras que por otro lado, evita admitir que las consecuencias de litio de procesamiento será devastador para el agua, la tierra y el futuro de los ciudadanos de Serbia.
Bajo la presión de diciembre de protestas y el bloqueo de la carretera cerca de la Gazela puente, el estado "oficialmente" se retiró de todos los proyectos relacionados a la excavación de litio en Serbia, y por lo tanto supuestamente poner fin a este tema. Es este el final de la Rio Tinto saga? No. Esto es sólo el comienzo. Es el momento de analizar este problema por los siguientes puntos:
Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Нови талас демонстрација у Србији почео је након што је српска власт увела у процедуру усвајање два нова закона, а јавни сервис грађана- РТС одбио да емитује прилог против компаније Рио Тинто која у Србији планира ископавање литијума.
Да би се јасно увидео оквир актуелних протеста, неопходно је сагледати како политичку ситуацију у Србији, тако и позадину пројекта „Јадар“ који српске власти третирају као развојни инвестициони пројекат од посебне важности.
Проф. др Ратко Ристић, хидролог и еколог, декан Шумарског факултета у Београду и продекан Универзитета у Београду на скупу у Коштунићима
“Сваки човек треба да зна шта значи експлоатација литијума. Ефекти тих загађења нису локализовани. Ако буде реализације пројекта Јадар, па неће бити угрожена само Лозница, биће угрожено све низводно, низ Јадар, низ Дрину, низ Саву, до Београда и даље. Ви овде, ако будете имали ископавања, Чачак ће бити угрожен, Горњи Милановац ће бити угрожен, и последице ће бити несагледиве. Ко форсира ископавања литијума? Они за које се користи еуфемизам, лепа реч, “западни пријатељи”, а уствари једна организована банда предатора и себичњака која само јури за сопственим интересом”
Рио Тинто, истраживање и ископавање литијума, предвиђено усвајање нових закона који би требало да омогуће отимање приватних поседа и целокупна актуелна проблематика која је Србију довела на ивицу грађанског рата, представљају само кап у мору проблема са којима се држава суочава. Та кап прети да буде она која је прелила чашу. Ово питање је много веће и значајније него што може просечан грађанин и да претпостави.
Ово је питање безбедности, заштите тајних података од интереса за Републику Србију, питање којим су се тајни подаци предали страној компанији због чега, уколико постоји држава, неко мора да одговара за издају.
Да покушамо тумачећи правне регулативе да потврдимо ове тешке речи.
