Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos
Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.
Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.
Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews
На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.
En la víspera de la última Año Nuevo, en este sitio se llama "Una mirada a 2021"Di mi geo-económico y geo-político de las predicciones de las principales corrientes, con especial referencia a Serbia. Teniendo en cuenta que, en el ínterin, tanto oficiales como no oficiales principales indicadores económicos de la evolución económica durante el año pasado, así como las expectativas para esta corriente ha sido publicado en el mundo y en nuestro país, he considerado oportuno hacer un corte en la parte final del primer trimestre del año en curso. Todos los más, de manera que en ambas escenas del mundo, así como en nuestro país, se siguió el interesante galimatías, que ya anunció en el artículo anterior. Para hacer la comparación con el anterior trabajo tan bueno como sea posible, yo no cambio el orden de los temas de actualidad y eventos.
Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.
Излагање Драгане Трифковић на округлом столу ИА РЕГНУМ „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“
Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.
Escrito Por: Miloš Zdravković
Стратегија Европске уније око климе далеко је суптилнија од онога како то на први поглед изгледа. Политичке игре око руског гаса оправдавају се бригом о клими, аматери лобирају за обновљиве изворе – против угља… То што се о зеленој транзицији не питају инжењери довешће до финансијског удара на потрошаче, не само грађане већ и привреду. Русија се томе одупире, не одустајући од угља, а одлуке Србије ће трасирати пут развоја наше државе.
Пише: професор др Митар Ковач
Окончање Хладног рата, самораспуштање Варшавског пакта у јулу 1991. године и распад СССР-а, стратези на Западу, пре свега у САД-у и Британији, доживели су као велику победу и учинили све да очувају НАТО пакт, правдајући у међународној јавности смисао и суштину његовог опстанка. Како рационално објаснити да након 31 годину од нестанка Варшавског уговора постоји НАТО пакт и који је његов смисао у савременом свету? Порастом економске моћи Запада, НАТО је постао још агресивнија војно-политичка организација, коју користе неформални центри моћи мултинационалних корпорација у потрази за јефтиним ресурсима и новим тржиштима, кроз процес насилне глобализације.
Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Изјава председника Србије Александра Вучића да он неће лако признати самопроглашену републику Косово је скандалозна имајући у виду да он није рекао да неће признати независно Косово него само да неће лако признати ову сепаратистичку творевину. Чуди да је једна оваква изајва дата у присуству новог српског патријарха на коју он није реаговао него је мудро ћутао.
Escrito Por: Miloš Zdravković
У хладним водама крај Борнхолма, данског острва на Балтичком мору, одвија се сложена игра мачке и миша. Флотила руских бродова жури да заврши изградњу Северног тока 2, гасовода дужине 1.230 км (две цеви капацитета по 27,5 милијарди кубика) који би удвостручио капацитет директне испоруке гаса од Русије до Немачке. Преостало је да се изгради мање од 150 км. У међувремену, америчка влада, нова као и стара (Трампова) подржана законодавством о санкцијама, циља компаније које су умешане, директно или индиректно у изградњу овог гасовода. Како сага улази у своју завршницу, судбина цевовода може зависити од исхода ове трке.
