La geopolítica y la política

Удар на Српску православну цркву у Црној Гори

Пише: Славиша Батко Милачић – аналитичар.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, прадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.

После година најављивања и пријетњи дискриминаторски “Закон о слободи вјероисповјести” је 27. децембра изгласан у раним јутарњим часовима. За закон су поред посланика владајуће коалиције, гласали и посланици “опозиционог” СДП-а(партија на граници цензуса блиска америчкој амбасади). Током расправе владајућа коалиција је одбила преко 100 амандмана опозиционог Демократског Фронта. А међу њима кључни амандман је гласио: ,,Имовинско-правни спорови између Црне Горе и вјерских заједница у погледу вјерских објеката и земљишта који су настали до 1. децембра 1918. године искључиво се могу решавати пред надлежним судовима у парничним поступцима у складу са ратификованим међународним уговорима, Уставом Црне Горе, Законом о својинско-правним односима, Законом о државном премјеру и катастру непокретности и другим релевнатним прописима“. Одбијање овог предлога, значи да ће примјеном такозваног Закона о слободи вјероисповјести за имовину Српске православне цркве у Црној Гори престати да важи Устав и домаћи имовинско – правни закони. У преводу овај Закон треба да створи правни основ за подржављење (отимање) српских светиња у Црној Гори. Важно је истаћи да овај закон важи само за Српску православну цркву, јер је Влада Црне Горе са Исламском заједницом и Католичком црквом у Црној Гори потписала посебне споразуме којима им се гарантује неповредивост имовине.

Извор: Фејсбук страница “Картографија“ .

Извор: Фејсбук страница ”Картографија”

Оно што се могло примјетити пре и током изгласавања овог Закона је и лоша координација у оквиру епископија Српске православне цркве у Црној Гори. Наиме, митрополит Амфилохије је пре гласања позвао посланике опозиције да не учествују у расправи и гласању у парламенту, али и да вјерници остану мирни, да не излазе на протесте. Тај позив је интервенцијом Патријарха Иринеја, владике Јоаникија и посланика ДФ-а који су у уторак отпутовали за Београд на савјетовање, преиначен и посланици су присуствовали скупштини.

Међутим док је расправа у парламенту трајала, на улицама градова Црне Горе спонтано су се окупиле хиљаде грађана и блокирале виталне саобраћајнице Црне Горе. Нажалост, црногорска полиција је поново показала своју бруталност пребијањем владике Методија, који је због тога на лијечењу на Војномедицинској академији у Београду. Поред владике и пар других протестаната, широм Црне Горе, је пребијено од стране црногорске полиције. Треба истаћи да су блокаде у Херцег Новом и Будви подржавали градоначелници тих градова Марко Царевић и Стеван Катић. Отприлике 20 протестаната је ухапшено током протеста. Међутим, све то није поколебало народ, који је чврсто одлучио да се супротстави овом срамном акту владајуће партије и њихових сателита у Црној Гори.

На изненађење већине протестаната, после усвајања Закона у Скупштини, владика Јоаникије око три сата после поноћи позвао је протестанте у цијелој Црној Гори да се разиђу кућама. У свом обраћању протестантима владика Јоаникије је истакао да су овим законом “сахрањени правда и правни поредак Црне Горе” и да је закон “донијет са злом намјером”. Владика је још истакао да је “закон већ пропао, већ је мртво слово на папиру”.

Izvor: Fejsbuk stranica “Картографија“ .

Извор: Фејсбук страница ”Картографија”

Нажалост, и ако из најбоље намјере, овај позив је само помогао актуелној власти. Такође, најава да ће православна црква у Црној Гори ускоро основати посебне одборе за заштиту светиња, у мјестима гђе се светиње налазе, шаље јасну поруку да се Срби поново повлаче. И ако је, више него јасно, да једино што актуелна црногорска власт уважава је – снажан отпор. Управо током спонтаних протеста грађана и блокаде саобраћајница се више него јасно осјетио страх и колебање власти. Пасивизирање Срба је идеални развој ситуације за Мила Ђукановића, јер једино што стварно може да помути планове актуелној власти је општенародни бунт и блокада Црне Горе. А протести у храмовима, црквама и повремене мирне шетње нимало не утичу на актуелну власт у Црној Гори. Нажалост, у овом моменту ни вјерски ни политички лидери Срба нису дорасли изазову, као ни деценијама раније.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, парадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.

Наиме, Срби су потпуно дискриминисани у Црној Гори, о чему најбоље свједочи статистика. Колико груба дискриминација се спроводи над Србима у Црној Гори најбоље говори податак, да и ако Срби чине трећину становника, у Влади Црне Горе не сједи ниједан Србин. А како је главни уредник портала ИН4С Гојко Раичевић недавно обзнанио, током гостовања на једној подгоричкој телевизији, ниједан Србин није запослен ни у администрацији Министарства рада и социјалног старања, Министарства науке, Министарства правде, Генералном секретаријату Владе Црне Горе и Секретаријату за законодавство. По један Србин налази се у радном односу у Министарству културе, Министарству саобраћаја, Министарству за људска и мањинска права, Министарству здравља и Министарству иностраних послова. У Министарствима економије и просвјете ради по четворо Срба. Такође, међу судијама и сарадницима Врховног суда, Управног суда, Апелационог суда као и вијећа за прекршаје, нема Срба. А у Привредном и Уставном суду ради по један Србин.

Једини начин да се овај закон повуче јесте приступање организованим протестима у цијелој Црној Гори, а то се пре свега односи на цјелодневну блокаду саобраћаја. Потребно је све кључне саобраћајнице блокирати, и као пред Скупштином 2015. године, направити “шаторска насеља“ док се такозвани “Закон о слободи вјероисповјести” не повуче. Народ је јасно ставио до знања да је против овога срамног Закона, само је важно да политички и црквени лидери Срба у Црној Гори усмјере ту енергију ка барикадама по цијелој Црној Гори. Такође, митрополит Амфилохије и владика Јоаникије би сада (као најистакнутија црквена лица СПЦ у Црној Гори) требало да позову политичке представнике Срба да уђу у Владу Црне Горе и самим тим, положај Срба драматично побољшају. Тим чином би лопту пребацили у двориште владајуће партије, која управо због чињенице да Срби немају своје представнике у Влади Црне Горе, спроводи терор над Србима више од двије деценије.

 

3. Јануар 2020.

 

Deja una respuesta

Tu dirección de correo electrónico no será publicada. Los campos obligatorios están marcados con *