Escrito Por: Dragana Trifkovic
Бојим се да ако људи протумаче вести онако како им се представља и уколико Вучић потпише договор са Приштином, да ће обичан народ више кривити Русију него Вучића за предају Косова, рекла је наша Драгана Трифковић за Евроазију дејли
EADaily: Како могу да се тумаче последње изјаве председника Србије о Косову? Значи ли то да је он донео одлуку да фактички призна независност Косова? Које уступке од косовске стране председник очекује када говори да неће дати Косово низашта?
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије: Председник Србије наставља са праксом релативизације чињеница покушавајући да убеди јавност у Србији како је ситуација крајње неповољна по Србију, али да је сада неопходно да донесемо одлуку у вези са Косовом и Метохијом. Пре свега, ситуација уопште није неповољна по Србију јер су се међународне околности промениле. Сада је далеко већи утицај на међународној сцени земаља које не признају такозвану независност Косова. Овде пре свега мислим на Русију али и Кину, Индију, Бразил, Иран и др. С друге стране породица Клинтон, која је практично покровитељ независног Косова, није на власти у САД. Дакле, међународне околности су данас неупоредиво повољније по Србију него што је то било пре деценију, две или три. Због тога ми не да треба да доносимо коначне одлуке, посебно не у процесу бриселских преговора који се од почетка одвијао на штету Србије, већ морамо да искористимо нову ситуацију и да инсистирамо на поштовању међународног права и Резолуције 1244. Посебно то морамо да радимо због тога што је међународно право на нашој страни и што је руководство Србије дужно да поштује Устав своје земље. Нажалост, ми видимо да руски званичници инсистирају на резолуцији 1244 и поштовању међународног права, а да српске власти готово не помињу ову Резолуцију. С друге стране. ми чујемо изјаве од председника Вучића где он себе жели да представи као жртву, а свој народ као неразуман и незахвалан. То ни један озбиљан државник не би износио, а посебно не зато што то није тачно. Народ у Србији је озбиљно забринут око питања Косова и Метохије, и сматра да ће од начина решавања овог питања у многоме зависити наша будућност. Ми не знамо да ли је председник Вучић донео одлуку да потпише свеобухватни договор са Приштином, којим ће признати Косово и ставити тачку на могућност да будуће генерације реше ово питање у корист Србије. Оно што можемо да закључимо из његових изјава и поступака је да иде ка томе, али да покушава да добије на времену, да покушава да добије било какву мрвицу коју ће представити као успех и да је и сам схватио озбиљност ситуације и поступака које жели да предузме. Желим да истакнем да ми као народ никако не бисмо смели да се налазимо у таквој позицији да не знамо ништа о политици коју спроводи руководство Србије и о намерама у вези са најважнијим питањима за нашу будућност. Подсетићу да је још бивши председник Томислав Николић неколико пута обећавао да ће изнети платформу за решавање косовског проблема, али до тога није дошло. Такође, подсећам и да је Српска напредна странка дошла на власт са потпуно другачијим предизборним обећањима, а то је да ће поништити Бриселске договоре које је започела Демократска странка. Уместо да испуне обећање, они су потписали ствари које ни претходна власт није била спремна да уради. Дакле, одговорна и суверена власт би морала да усвоји и представи платформу за решавање питања Косова и Метохије, а да затим делује на основу ње. Уместо тога ми тумачимо председниково јадиковање и сазнајемо из албанских медија о томе шта је договорено у Бриселу. Бојим се да председник Србије не може да очекује никакве уступке из простог разлога што је све уступке већ он учинио, иако стално покушава да наметне у јавности како су претходне власти поступале неодговорно, а он само жели да спасе што се спасти може. Заправо кључни уступци који су довели до заокруживања косовске независности учињени су од 2012. године и доласка СНС на власт, а то су: постављање границе између КиМ и остатка Србије, гашење институција државе Србије на територији покрајине, односно интегрисање српских институција у косовски систем. Овим поступцима је Србија у потпуности изгубила контролу над територијом Косова, односно предале је у руке Албанцима.
Какве последице то може да има по Србију, уколико се узму у обзир сепаратистичка расположења у Војводини, или на пример, Рашка област на југу Централне Србије? Има ли још неких последица које можемо очекивати?
Признање независности Косова, односно потписивање свеобухватног договора са Приштином, узроковаће даљу дезинтеграцију територије Србије, деградацију српског друштва и довести до нових тензија како у Србији, тако и на подручју Балкана. Ми већ сада чујемо изјаве са албанске стране да општине на југу Србије, Бујановац, Прешево и Медвеђа, називају источним Косовом, и говоре о томе да је потребно да становницима тих општина поделе косовске пасоше. Такође чули смо претње и од стране председника такозваног Парламента Косова да планирају да прошире Косово до Ниша. Апетити албанских сепаратиста се неће задовољити независним Косовом, тако да у будућности свакако морамо да рачунамо на такве проблеме, који би признавањем Косова од стране Србије постали још интензивнији. У том случају не би само Албанци били мотивисани да наставе са својим претензијама на српске територије, већ и Хрватска, Мађарска, Румунија а можда и Бугарска. Србија би себе довела у позицију да буде рањена звер око које круже лешинари и чекају моменат да откину свој део. У том смислу Србија би била најодговорнија за своју позицију, јер је саму себе смртно ранила. Губитком Косова и Метохије, Србија доводи у питање одбрамбену моћ.
Поред тога, можемо да очекујемо да ће први потез независног Косова бити захтев за чланство у НАТО. Тиме ће Србија доћи у још гору позицију, где ће практично НАТО војници стићи на границе Копаоника, а даље ће била отворена тема чланства Србије у НАТО, због потребе НАТО-а да заокружи простор Балкана. Уколико Александар Вучић потпише независност Косова тиме ће његова политичка мисија бити завршена, а неке следеће власти ће се занимати чланством Србије у НАТО. Свакако треба рачунати и на то да ће Александар Вучић на све могуће начине покушавати да пребаци одговорност на неког другог, тако да је могуће очекивати и да затражи од Ане Брнабић, која формално обавља дужност премијера, да потпише такав документ. То свакако неће утицати на чињеницу да се тиме завршава период владавине СНС.
Хоће ли се ситуација одразити на руско-српске односе, узимајући у обзир да независност Косова није једини услов за улазак Србије у ЕУ?
Уколико српске власти потпишу свеобухватни договор са Приштином, којим ће признати косовску независност, то ће имати далекосежне последице на српско-руске односе. Ради се о томе да Вучић своју популарност у великој мери одржава на руској подршци, и да људи када тумаче одређене потезе наших власти, имају у виду да уколико Русија подржава нашу власт, то значи да она сигурно не чини ништа лоше. Српске власти управо тако и желе да се њихова политика повезује са руском подршком. С обзиром на то да Александар Вучић практикује да пребацује одговорност на друге, све води ка томе да ће терет признавања независности Косова, или барем један део, покушати да пребаци на Русију. Он то наравно неће никада јавно изговорити, али ће медији и ангажовани аналитичари, интелектуалци и сл. својим тумачењем навести јавност на такво размишљање. У јавности се већ одавно пласира идеја од стране про-западних структура, како Русији одговара да замени Косово за Крим, и да из тог разлога подржава потезе Александра Вучића. То наравно нема никакве логике, нити би САД пристале на такву нагодбу, али такве идеје утичу на про-руско расположење јавности. Такође, до сада смо више пута чули од стране руских званичника да Русија подржава формирање Заједнице српских општина. Не знам да ли су српске власти довеле у заблуду руске званичнике да је формирање такве структуре у интересу Србије, али то свакако није у интересу Србије. Ради се о томе да је предвиђено по бриселским договорима да се Заједница српских општина формира по Уставу и законима независног Косова, а овлашћења која су предвиђена у рангу су невладине организације, попут неког ловачког друштва, што је све наравно супротно Уставу Србије. Такође, српске власти су желеле да представе јавности како Русија подржава „Српску листу“, која учествује у раду косовских институција и која даје ослонац владавини Рамуша Харадинаја. Из тог разлога су послали Ракића из „Српске листе“ у Москву на међупартијски састанак, а у Србији су изашли наслови у новинама под контролом власти: „Јединствена Русија даје пуну подршку Српској листи“. Након тога су се могли чути негативни коментари на рачун Русије у смислу да Русија заправо даје подршку за предају Косова Албанцима. Бојим се да ако људи протумаче вести онако како им се представља и уколико Вучић потпише договор са Приштином, да ће обичан народ више кривити Русију него Вучића за предају Косова. Наравно, нимало није случајно да неко тако поставља ствари. Бојим се да српски народ ако прихвати такво тумачење, неће моћи да опрости Русији и да ће наши односи бити дугорочно дестабилизовани.
Наслов и опрема: Стање ствари
9. мај 2018.
