Пише: Дмитриј Бавирин
Руски председник Владимир Путин позвао је српског колегу Александра Вучића, са којим није комуницирао скоро три године, на самит БРИКС-а у Казању. На дневном реду је продужење гасног уговора који је изузетно користан за Србе, а можда и нешто више. Вучићу ће бити тешко да одбије ову понуду. Али он то још не жели да прихвати.
Јавни позиви лидерима страних држава у посету Русији у одсуству нису прихваћени у домаћој дипломатској пракси. Распореди највиших функционера су компликовани, не може се све унапред испланирати, а за евентуални поремећај нико не жели да се објашњава, па се позиви обично објављују када су сви детаљи већ договорени затвореним каналима.
Међутим, председник Србије Александар Вучић је добио управо такав позив – у одсуству и јавно – од руског председника Владимира Путина, након чега је одвојио време за размишљање. И размишљаће о томе више од месец дана.
„Поздравите председника Вучића. Чекамо га на догађајима у оквиру састанка лидера БРИКС-а у Казању“, рекао је шеф руске државе потпредседнику Владе Србије Александру Вулину, са којим се састао на маргинама Источног економског форума.
„Послали смо му предлог. Надам се да ће господин председник то искористити“, додао је Владимир Путин.
Тако се председник Србије нашао у ситуацији која се популарно описује изреком „Хоћу, и треба ми, а мајка ми не каже“, где је „мајка“ колективни Запад и лично глава Европске комисије, Урсула фон дер Лајен.
Чињеница је да Путин и Вучић не комуницирају више од две и по године (односно од почетка СВО), чак ни телефоном.
Ово није случајност, али ни свађа, већ последица Вучићевог политичког балансирања, који све ове две и по године (а заправо много дуже) маневрише између две ватре – Москве и Брисела.
Из једног, али битног разлога, он не може да се свађа са Русијом, из других, ништа мање важних, са Европском унијом, а оно што је раније било лако да се комбинује, сада не могу да комбинују ни тако талентоване акробате као што је Вучић. Али он се труди.
Када га западни политичари или новинари окриве за блиске односе са Русијом, Вучић диже руке и подсећа да са Путином није разговарао „од почетка сукоба великих размера“ (оваква сцена се могла видети буквално дан раније – у Прагу).
Када се унутар Србије поставља ово питање да ли је ова ситуација нормална, пошто Русија много значи Србији, Вучић каже да на тај начин Путин (по његовом мишљењу) покушава да заштити Србију од нових насртаја и притисака са Запада. И уздахне: није нам сада лако.
Све ове две и по године Вучић је држао контакт са Москвом преко Александра Вулина, на састанку са којим је Владимир Путин објавио свој позив. Овај човек је неформални лидер „Руске странке“ у Влади Србије, чија је оставка међу редовним захтевима Запада Вучићу. У његовој судбини у потпуности се огледа тактика председника Србије када је „и ваш и наш”: Вучић премешта Вулина са функције на функцију (он је већ био министар одбране, био је на челу обавештајне службе, а сада је потпредседник Владе), али се не одриче и држи га близу.
Сада ће Вучић морати некако да измиче на посебан начин да никога не увреди. Ово је тешка, готово немогућа мисија чак и за њега.
С једне стране, руски председник се побринуо да Вучићева хипотетичка посета Русији буде политички пријатна за српског лидера, да има озбиљне разлоге и да ни на који начин не умањује српску неутралност.
Формално, повод за разговор двојице председника је уговор о снабдевању гасом, који, иако дугорочан, ипак истиче у марту. Када је потписан, Срби су добили „братске“ попусте (јефтинији гас се продаје само Белорусији), веома су се обрадовали овом уговору – а сада имају прилику да га продуже.
Истовремено, ово није само посета Русији ради сусрета са њеним председником, то је позив за учешће на самиту обновљеног БРИКС-а, а БРИКС сада представља 45,2% становништва планете и 34% њене територије. Лидери знатно богатијих, насељенијих и утицајнијих земаља од Србије не крију жељу да тамо оду (и на самит и у БРИКС), али је председник Србије тај који добија позив буквално из „старог пријатељства“, иако се не може искључити да је Кина, која постепено постаје најзначајнији инвеститор у Србији, учествовала у овој иницијативи. Пекинг има своје и прилично значајне планове за Србију као „тачку ослонца” у Европи јер додатно преплављује континент својом робом.
Више о БРИКС сазнајте на: Перспективы расширения БРИКС – Инфографика ТАСС (tass.ru)
“Уопштено говорећи, морамо то да узмемо.” Али, с друге стране, околности Вучићевог позива и многе пратеће околности нису оставиле прилику председнику Србије да тихо, без скандала, одбије посету Казању. Ако сада одбије позив, скандал је неизбежан, а неће бити чак ни скандал између Москве и Београда, већ унутар Србије. Цене гаса, везе са Русијом, кинеска помоћ, самит трећине земаљске кугле – све је то за Србе сувише значајно да не би почели да једу Вучића што је одједном шкртарио.
Али могуће је да ће заиста одбити, јер се за Брисел и Вашингтон превише тога у једном тренутку спојило. Они се оштро противе да политичари из зоне западног утицаја посете Русију и састану се са Путином. Тамо је сама идеја куповине гаса од Руске Федерације и обнављања уговора са њом табу. Тамо, заправо, на цео БРИКС гледају као на међудржавни ентитет са слабо прикривеним непријатељством и верују да ће 45,2% становништва планете научити младе европске демократије (Србија, Јерменија итд.) лошим стварима.
Искрено говорећи, у Бриселу има разлога за забринутост. Русија и Кина су, из различитих разлога и у различитим облицима, заинтересоване за Србију због њеног географског положаја и налазишта литијума, што значи да је БРИКС заинтересован за њу, којој би нова чланица из Европе имала користи за регионалну равнотежу и претензије на инклузивност.
Можда се иза предлога Владимира Путина да се о ценама гаса разговара не било где, већ на самиту БРИКС-а, крије много више – чак и алтернативни геополитички избор Београда, ако Запад настави (и наставиће) да држи Србију у сенци, без позивања било кога у ЕУ, а још мање у Г7 (као алтернативу којом сматрају „деветку” БРИКС-а).
Тога се можда Вучић највише плаши, јер подразумева потпуно историјски избор, односно са последицама које не подразумевају даље балансирање по низу питања.
Како год било, председник Србије је узео паузу „да размисли” – и ова пауза ће бити непристојно дуга. Захваљујући се на позиву у Казањ, Вучић се осврнуо на „заказане важне госте из иностранства”, обећавши да ће коначну одлуку донети „десетог октобра”, односно у последњем тренутку, буквално уочи самита, који ће се одржати од 23. до 24. октобра.
Највероватније ће Срби много времена потрошити не на размишљање, већ на ценкање са Западом. Али месец дана је тако кратак рок, јер говоримо о томе да ће непотопиви и гутаперски* председник Вучић морати или да надмаши себе у гутаперству*, или да ипак направи неку врсту избора, који је тако талентовано и дуго избегавао.
Напомена: * Гутаперка је је осушени млечни сок добијен из биљне врсте Palaquium gutta, користи се у течном или чврстом облику. Плод тропског дрвета са Суматре од чијег се сока прави каучуку слична смола која је нееластична док се не омекша у врелој води (око 50°C) и постане еластична. Употребљава се за машинске каише, цеви, ђонове и др., а у медицини, у облику хартије за завоје и, растворена у хлороформу, за премазивање и затварање рана.
Fuente: ВЗГЛЯД / Путин сделал президенту Сербии историческое предложение :: Политика (vz.ru)
Превод са руског: Центар за геостратешке студије
Насловна фотографија: kremlin.ru
7. септембар 2024.
