Dragana Trifkovic, Director General del Centro de estudios geoestratégicos
Ми живимо у царству лажи. Наш свет је толико изобличен и изопачен да је истина постала неприхватљива. Направљен је систем који штити лаж у ком су највећи непријатељи они који се држе истине. Такав систем створили су мозгови који су дуго изучавали методе манипулације и који су дубоко ушли у људску психу. Како ћемо се извући из тога?
Посебан допринос разоткривању метода манипулација јавношћу дао је Ноам Чомски[1] у САД, и Кара-Мурза[2] у Русији.
„Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. “Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану“, тврди Ноам Чомски. Он објашњава којим правилима се води систем: „Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив“.
Са друге стране Сергеј Кара Мурза појашњава: „Знање је моћ. Главно оружје човека је његов поглед на свет. Чињеница је да је тренутна ситуација таква да информације које су раније биле познате уском кругу људи постају доступне многима, а то може уздрмати садашњу пирамиду човечанства“.
Дакле царство лажи можемо срушити знањем и истином.
У разотркривању метода манипулација јавним мњењем, где медији имају кључну улогу, посебно је потребно обратити пажњу на спрегу медија и обавештајних служби. О томе да су западни водећи медији строго контролисани и да се злоупотребљавају за дезинформисање јавности, написано је већ много тога. И сама, као неко ко се бави новинарском професијом, имала сам прилике да се суочим са многобројним проблемима кроз отпор који ствара „систем“. Пролазећи кроз те проблеме упознала сам се блиско са „системом“ који објективне новинаре, посебно војне коресподенте, таргетира. Људима који не познају „систем“ све ово о чему пишем може да делује као научна фантастика. Али то је заправо реалност у којој живимо.
У документарном филму „Када лагање постане професија“ истраживала сам везе медија и невладиних организација са обавештајним службама. У њему су изнети многобројни докази о везама мејн стрим медија и невладиних организација (контролисаних западом) са обавештајним службама. Како време пролази, те везе се све више разоткривају. Систем функциониште по следећем принципу. Мејн стрим медији служе за пројектовање званичних лажи у званичним наративима који се користе за конструисање лажне стварности у којој живимо. Поред тога они служе и за обрачун са „неистомишљеницима“, односно са новинарима који су ван система и који делују независно. Таргетирани слободни новинар бива дискредитован преко мејн стрим медија и њему се качи етикета руског шпијуна, екстремисте, теоретичара завере или нешто слично. Истовремено он постаје предмет интересовања безбедносних служби, које штите „систем“.
Писала сам већ много пута о томе да ми је додељена етикета „руског шпијуна“ односно „шефа руске обавештајне мреже за Балкан“ и да већ годинама одређени медији у континуитету објављују „вести“ на ту тему.
Почетак ове медијске кампање, потпомогнуте службом БИА, сеже у време када сам посетила Крим и Донбас, односно када је почео сукоб на истоку некадашње Украјине 2014. године, о чему сам извештавала јавност.
Недуго после моје посете ратној зони у Донбасу, почели су да се појављују тврдње у приштинским медијима да ја заправо радим за руску обавештајну службу ФСБ. Једини и кључни доказ који су до сада понудили је сувенир из Москве који може да се набави на сваком киоску у Русији, кожна футрола за визит карте са натписом ФСБ.
У сваком случају, лажни медији, лажне државе поводом лажне легитимације (сувенира) објављују лажне вести. Зашто је баш БИА изабрала Приштину као место одакле се води ПР кампања? Због тога што не могу да тужим лажну државу пред лажним институцијама за лажне вести, јер тиме уједно прихватам све те лажи. Међутим, питање је како нека друга држава која не признаје лажну државу Косово, прихвата за озбиљно те лажне вести? Или и она као део „система“ једноставно мора да игра по правилима?
Догађај је везан за мој недавни годишњи одмор односно летовање у пријатељској Грчкој, где сам боравила са породицом након пет година паузе. Прво због пандемије, а затим због болести и смрти моје мајке, нисам била на годишњем одмору. Било ми је неопходно да се одморим и релаксирам после свега. Међутим, већ на путу ка одредишту близу Атине, почеле се да се дешавају чудне ствари. Када смо стигли на гранични прелаз са Грчком и упутили се ка шалтеру граничне полиције да предамо пасоше и возачка документа, љубазни полицајац нам је рекао да паркирамо возило и сачекамо, како би проверили документа. Остали људи који су били у реду пре нас и после нас, пролазили су без ове додатне провере. Ствар је постала још чуднија јер смо приликом предаје докумената кроз шалтер угледали папир на столу полиције на којем је било уписано моје име. Било би професионалније да је полицајац барем ставио пикслу на папир да се не види шта је написано. У сваком случају, нисмо дуго чекали, после десет минута полицајац је дошао до нашег паркираног аутомобила, вратио нам сва документа, питао нас где идемо и пожелео нам срећан пут. То би све остало неразјашњено до краја, без догађаја који се десио у повратку са летовања. Наиме када смо се по завшетку летовања упутили од Атине ка Солуну, наше возило је зауставила саобраћајна полиција која је стајала одмах иза наплатне рампе, где се сва возила заустављају како би платила путарину. Стали смо колима одмах иза возила саобраћајне полиције на главном путу, али нам је полицајац показао руком на паркинг који је био око педесет метара удаљен и замолио нас да тамо паркирамо ауто, што смо ми и урадили. Затим је дошао до нашег возила и замолио мог супруга који је био за воланом, да покаже документа. Полицајац је затим љубазно замолио супруга да крене са њим до полицијског возила, а ја сам остала у колима са малолетним дететом. Истог момента на прозору сувозачевог седишта, где сам ја седела, појавила су се два лица и почела ужурбано да лупају у прозор. Пошто нисам могла да отворим прозор јер је контакт био искључен, изашла сам из возила да видим о чему се ради. Оба лица су била у цивилу. Један од њих ми је затражио да покажем свој пасош. Питала сам их: Ко сте ви? На шта су ми они одговорили: Полиција. Затражила сам да ми покажу легитимације. Један од њих је извадио легитимацију и ја сам почела да проверавам податке, уједно осматрајући да ли слика са полицијске легитимације одговара лицу од ког сам је добила. Друга особа није показала своју легитимацију, већ је држала белу фасциклу у рукама и упитала ме: Да ли ви радите за руску обавештајну службу? Уз смех сам одговорила да не радим, док је истовремено (агент грчке тајне службе) отворио фасциклу у којој су биле одштампане fake news из косовских медија са мојом фотографијом и насловом у коме се тврди да сам агент ФСБ. Упитала сам га да ли се они позивају на пропаганду и сувенир као доказ, на шта ми је он одговорио да моје активности нису добродошле у Грчкој и нису прихватљиве. Питала сам га да ли мисли на купање у мору и сунчање, на шта ми је он одговорио да сам добродошла као туриста, али да друге активности нису прихватљиве. Инсистирала сам да ми објасни о каквим активностима је реч: Господине основна разлика између вас и мене је та што ви радите „undercover“ док ја све радим јавно. Дакле ја сам јавна личност која јавно износи ставове, истражује и објављује анализе, пише чланке, књиге, снима филмове. Према томе не могу да будем тајни агент јер се бавим јавним деловањем. Није ми јасно на какве активности мислите? Разговор је за њега већ видно постао непријатан, док сам стекла утисак да је полицајцу у цивилу који ми је показао легитимацију и који је стајао ту са нама, био забаван. Агент је почео да пакује своје папире назад у фасциклу и успут како би завршио свој задатак у истом тону, упитао ме: Да ли сте имали неке сумњиве контакте овде? Одговорила сам му да нисам. Затим сам му озбиљним тоном (јер је читав тон мог разговор био као у комедији у складу са ситуацијом) рекла: Знате, ја ћу писати о овоме. Стекла сам утисак да му није било драго што то чује и само ми је љутито одговорио: Ви можете да радите шта год желите. Затим су се обојица безбедњака удаљила од нашег аута и упутила се ка саобраћајном возилу где је стајао мој супруг са нашим документима. Испало је незгодно да је код њега био и мој пасош, па су морали да га затраже на увид јер су вероватно добили такав задатак. Супруг је исто упитао: Ко сте ви? На шта му је саобраћајни полицајац одговорио, то је исто полиција. Пошто су на брзину погледали мој пасош, захвалили су се и рекли нам да можемо да наставимо даље.
Шта може да се закључи из свега? Не могу да кривим грчку полицију или грчку тајну службу јер је она очигледно добила дојаву од „партнерске“ службе из Србије о „безбедносном ризику“ који представља долазак „руског шпијуна“ па је на то морала да реагује. Пошто су проверили кроз систем и уверили се да ја немам никакав досије и да за мном није расписана никаква потерница, они су ме пустили да уђем у земљу. Закључили су (или су добили директиву са виших инстанци) да је потребно да ме упозоре и уједно ми ставе до знања да „знају“ ко сам. Ипак, нејасно је како полиција државе која не признаје независност лажне државе Косово, дозвољава себи да се позива на медије ове лажне државе? Или с обзиром на то да је БИА главни извор ових вести у косовским медијима, а уједно и неко ко упозорава на „руске агенте“, рачунају да је то све ипак информација из Београда. У сваком случају, све то указује на чињеницу да је безбедносни систем колективног Запада (где рачунам и Србију која је под потпуном контролом Запада) у озбиљном расулу и да се претворио у „уробор“ тј. змију која једе сопствени реп.
Fuente: Centro de estudios geoestratégicos
23. август 2024.
Instrucciones:
Истраживање: Када лагање постане професија – CENTAR ZA GEOSTRATEŠKE STUDIJE (geostrategy.rs)
Драгана Трифковић: Гебелсе, био си аматер! – CENTAR ZA GEOSTRATEŠKE STUDIJE (geostrategy.rs)
[1] http://www.medijskapismenost.net/dokument/comski:-Deset-strategija-manipulacije-ljudima
[2] https://dzen.ru/a/X-nnojjIuV74MPbX?ysclid=m05sua6043484362862
