Escrito Por: Draga Ivić
Погледајмо какав је положај Турске на светском тржишту оружја данас и како је она стигла до респектабилног произвођача и партнера, омогућавајући тако себи релативну самосталност на врло сложеној геополитичкој сцени.
Турци су, поред много грана комерцијалне грађанске индустрије (текстил, електроника, намештај, грађевинарство, итд), последњих деценија много уложили у развој свог војно-индусријског комплекса. Државне и приватне компаније заједно раде на стварању производа који ће задовољити како сопствене потребе, тако и захтевно светско тржиште. Тренд је такав да ће се Турска, према предвиђањима економиста, ускоро наћи у првих десет извозника оружја на свету.
Овај успон започео је средином осамдесетих, тачније 2003. године. У то време Турска је око 80% потреба оружаних снага обезбеђивала увозом.
Сада, само двадесет година касније, она те потребе задовољава са 80% сопственом производњом! Према истраживањима Стокхолмског института за истраживање мира (SIPRI – Stockholm International Peace Research Institute) овај пробој Турске је константан, са предвидивим успоном. Већ прошле, 2023. године она је била једанаеста на свету.
Купцима је испоручено робе у вредности од 609 милиона долара, што је 2,1% укупне светске продаје. Највећи скок омогућен је продајом беспилотних летилица које су се на ратишту доказале већ 2020. године, па и раније.
Фото: Piri reis најновија турска подморница
”SIPRI” такође прати петогодишње резултате извоза. И тај показатељ је повољан за Турску. Од 2014-2018. године Турска се на светском тржишту појавила са свега 0,7% роба. Већ у следећем периоду (2019-2023) то присуство је више него удвостручено и износи 1,6%. Такав раст може се сматрати стабилним. Он је обезбеђен привлачењем нових купаца.
Године 2010. Турци су извозили у само пет држава, углавном традиционалних купаца. Већ 2020. године тај број се попео на тринаест, а прошле, 2023. године извоз је обухватио 25 земаља. Списак се сваке године допуњава и то купцима који нису раније пословали с Турском. Има и оних који су добили наручена средства, а још нису наручили нова.
Војно-индустријски комплекс
Данас у Турској ради неколико десетина предузећа која су делимично или у потпуности овладала основним областима делатности, разраде и производње оружја и пратеће опреме. Самостално, или у сарадњи, турска индустрија производи стрељачко оружје, артиљерију, оклопну технику, беспилотне летилице, бродове, итд.
Најважнија компонента и покретач, замајац овог комплекса јесте ”Фонд оружаних снага” (”Türk Silahlı Kuvvetlerini Güçlendirme Vakfı’nın” или TSKGV), који одговара лично председнику државе. Фонд контролише рад великих и средњих компанија из разних области, везаних за војно-индустријски комплекс. Такође координира рад тих предузећа, а посредује и у узајамном комуницирању привреде и војног врха. Најистакнутије компаније којима управља TSKGV јесу ””Aselsan”, ”Havelsan”, ”Roketsan” i ”Turkish Aerospace Industries -TAI”.
Фото: Лака ракета Umtas, компатибилна с TB2
Прве две баве се разрадом и производњом разних електронских система опште и посебне намене; ”Roketsan” производи различито ракетно оружје, а ”TAI” прави и сервисира авионе, трудећи се да развије и самосталне пројекте.
Као посебан сектор војно-индустријског комплекса третирају се компаније које су основане деведесетих година с учешћем страних фирми и њиховог капитала. То су већ поменута ”TAI”, вишенаменска ”Nurol Defense Industry”, произвођач оклопне технике ”Otokar” (који производи и за грађанско тржиште аутобусе, камионе, приколице), итд.
У последњој деценији у овај посао укључио се низ нових организација које су формиране од стране крупног капитала, а уско су повезане с председником Турске и његовом администрацијом. Најпознатије су свакако произвођач БПЛ ”Baykar”, фабрика ”TÜMOSAN – TÜrk MOtor SANayi”, итд. Нове компаније желе да се укључе у трку и да конкуришу старијим компанијама, што све доприноси квалитету оружарског комплекса.
Турска индустрија без великих ограничења редовно прима наруџбине од унутрашњих и спољних купаца, због чега и одлично послује. Самосталне компаније по обиму извоза могу да се равноправно такмиче на међународном тржишту оружја с другим компанијама војно-индустријског комплекса широм света. У децембру 2023. године ”SIRPI” је објавио рејтинг 100 највећих добављача у војној индустрији, где су се нашле и четири турске компаније. Најбоље пласирана је ”Aselsan” (Askerî Elektronik Sanayi A.Ş. у Анкари), која је на 60. месту.
Фото: Турско-мађарски 4×4 Gidran
Она је чак успела да претекне славни немачки гигант ”ThyssenKrup”. Са стотог на 76. место преместио се ”Baykar”, на 83. је ”TAI”, а у стотину лидера прогурала се и ”Roketsan” која је годину дана раније била ван те листе.
Шта све Турци извозе?
Веома је широка понуда средстава које Турска пласира на светско тржиште оружја – од оних најпознатијих, до страндардних који су мало уочљиви, али утичу на опште показатеље. Свакако су најпознатији извозни продукт постале БПЛ компаније ”Baykar”.
Поред активне рекламне кампање, када су се прве БПЛ ”Bayraktar” појавиле на тржишту, највећу рекламу донео им је сукоб Азербејџана и Нагорно Карабаха, када су оне значајно утицале на морал поражених и исход сукоба. ”TB2” је један од извозних хитова Турске. Наручило га је 16 држава и очекују се и нове поруџбине. До сада је преко границе отишло не мање од 500 БПЛ овог типа, а део њих стигао је и на територију такозване државе ”Косово”.
Фото: Bayraktar TB2
Велике амбиције Турска има и на тржишту оклопних возила. Од почетка прошле деценије извезла је преко 600 оклопних аутомобила ”Kipri”, а поруџбине не престају и производња линија ради. Ушло се и у амбициозан пројекат лаког тенка ”Kaplan MT/Harimau” који се ради по наруџбини Инонезије.
Урађено је већ 18 серијских тенкова. И друге државе су показале интерес за ту категорију тенкова, за коју се мислило да је нестала са ратне сцене. Турска војна индустрија поставила је пред себе врло амбициозан задатак, па завршава радове на перспективном главном борбеном тенку (MBT) ”Altay”.
Турска армија је, за почетак, наручила велику количину ових тенкова, а њој се придружила и КоВ Катара с уговором о намерама куповине 100 тенкова. Не искључује се могућност и нових купаца који би да изаберу нешто што није до сада било у понуди.
Као држава с великом обалом, бројним лукама и значајном флотом, бродоградња је у Турској традиционално добро развијена и позиционирана, па она сада само јача своје позиције. Страним наручиоцима на избору стоји неколико пројеката борбених бродова породице ”Milgem”, класификованих као корвете.
Фото: Тенк Аltay
Пакистан је наручио четири корвете класе ”Milgem Ada” и четири корвете ”Milgem Babur”. Главни бродови су већ у флоти, а остали су у разним фазама изградње. Још две корвете ”Ada” граде се за Украјину. Први је већ кренуо на пловна испитивања, а други је још на доку. Очекује се наруџбина за још два-три брода.
Како до лидерских позиција?
На овај начин, паметно планирајући, готово из другог, па и трећег плана, Турска самостално, или уз помоћ одабраних партнера пријатељских земаља, поставила је на солидне темеље свој војно-индустријски комплекс, усталила разраду и производњу, а затим је кренула на страно тржиште.
Успело јој је да постигне добре резултате у извозу и полако се приближава десеторици највећих продаваца наоружања на свету. Врло лако се може догодити да уђе у десет водећих на светском тржишту. Даље предвиђати је тешко, али једно је сигурно: Турци неће одустати од генерално зацртане политике и несумњиво ће и све друге факторе (спољна и унутрашња политика) прилагодити томе да и на овај начин напуни своју касу.
Фото: Турски транспортер Оtokar-cobra
О томе сведоче и бројни наслови на нашем порталу, а то је тек део укупних турских напора да на свој начин ојача своје позиције (”Rumunija će od Turske kupiti preko 1.000 oklopnih vozila COBRA II pogona 4×4 za milijardu dolara (oruzjeonline.com)”, ‘‘Vojska Kosova se navodno oslanja na javne donacije, dok dobijeni fond nije javan (oruzjeonline.com)”, ”Turska svom glavnom savezniku daruje novi Su-25 „Lačin“ – tursku nadograđenu verziju ruskog jurišnika Su-25 (oruzjeonline.com)”, итд).
Свидело се то некоме или не, Турска је показала како се смишљеном, дугорочном политиком уз помоћ државе може постићи напредак у некој области. Подсетимо, у тексту ”Ponovni uspon ‘Otomanskog carstva’: Jednom osvajač… (oruzjeonline.com)” бавили смо се, у најкраћем, новом историјом Турске.
13. октобар 2024.
