La géopolitique et de la politique

Диогенис Валаванидис: ЦИА И РАСПАРЧАВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА

Пише: Диогенис Д. Валаванидис, председник Одбора за религијска питања «Центра за геостратешке студије»

Дневни лист «Политика» из Београда, је 20. фебруара 2020. године објавио чланак под насловом „ЦИА открила документе о сарадњи са Васељенском патријаршијом“. Тиме је потврђено да је америчка обавештајна агенција изабрала древну Васељенску патријаршију и њеног поглавара, у циљу лакшег реализовања планова светских глобалистичких сила. Другим речима, Америчка администрација је искористила Цариградску патријаршију и њен утицај у православном свету, ради остваривања својих геополитичких и геостратешких циљева.

Морамо признати да су правилно проценили, јер једино Православна црква је остала последња брана традиционалних вредности (вера, породица, отаџбина и традиција), као и хришћанских догми светих апостола, светих отаца и Васељенских сабора.

Када је ЦИА у питању, прислушкивање, подмићивање, уцене, али други видови тајних борби – нарочито у периоду Хладног рата, су се одвијали и на црквеном плану, из разлога што су се суперсиле бориле за вернике. Још пре много година, документи из архива ЦИА показују да су САД биле уплетене у избор цариградских патријараха, што је довело до раскола у православном свету и религиозно-политичких афера.

Цариградски патријарх Атинагора је био врховни поглавар цркве у Константинопољу од 1948. до 1972. године. Он је ову улогу добро одиграо. На церемонији устоличења 1949. године, позвао је хришћане и муслимане да се „уједине у борби против црвене претње“, односно комунизма.

Током прве проповеди, поред патријарха Атинагоре је стајао губернатор Цариграда. Како се наводи у извештајима британских дипломата, он је био важна фигура Цариградске цркве. Подсетимо се на који начин је патријарх Атинагора дошао на престо Цариградске цркве.

Васељенски патријарх Атинагора

Заправо, још крајем 40-тих година турска влада је рашчистила пут Атинагори. Његов претходник је био патријарх Максим који је почетком Хладног рата изјавио: „Црква је ван политике“. Он је сарађивао са православном браћом као и Руском православном црквом. Током 1948. године у Москву је послао делегацију на јубилеј обележавања аутокефалности. То је разљутило Анкару али и ЦИА, чији су агенти у Турској и Грчкој, почели да шире публикацију у којој су «откривали неке тајне» о патријарху. Они су принудили Максима да 1948. године поднесе оставку, наводно, због болести.

 

„Акција замене старог Максима на месту Цариградског патријарха Грчке православне цркве је успела. Више од годину дана су покушавали да га избаце из Константинопољске цркве, која је представљала православне Грке у целом свету. Сада патријарх чека одлуку о следећем постављењу“, написано је у отвореном извештају специјалних служби.

Са Анкаром су договорени сви детаљи у вези његовог наследника. Главни проблем је био што је нови патријарх могао да постане само онај који је био грађанин Турске. То је био услов који Атинагора није задовољавао. Тако је 26. јануара 1949. године приликом слетања на Истанбулски аеродром, Атинагори уручен нови турски пасош. Има још пикантних детаља који говоре о директној умешаности америчке администрације и ЦИА у избор Првог међу једнакима по части у Православном свету.

На пример, у Кабинету државног секретара САД Хенрија Кисинџера, 7. јуна 1972. године је зазвонио телефон и на линији је био тадашњи потпредседник САД Спиро Егњу (грчки Σπύρος Θεόδωρος Άγκνιου) први Американац грчког порекла на овој функцији.

Потпредседник САД Спиро Егњу

Егњу је рекао: „Потребно је да се у Турску пошаље делегација на челу са архиепископом Јаковом. То ће му да ти на значају на предстојећим изборима за васељенског патријарха. Он је на челу заједнице која нас подржава и потребно је да се уверимо да гласови турских епископа неће правити препреке“, рекао је тада други човек САД.

Самоуверени Хенри Кисинџер му је одбрусио: „Баш ме брига за турске епископе, али ме је брига за њихову владу“. Тог дана се упокојио Цариградски патријарх Атинагора (Спиру), који је у том тренутку био један од најутицајнијих верских личности на свету. Међутим, пошто се његова смрт ишчекивала већ три године, борба око трона се увелико водила.

Главни кандидат је био Јаков (Кукузис), архиепископ Цариградске цркве у САД, који је био «права звезда», јак проповедник и чест гост у Белој кући. У свему томе су одлучујућу улогу имале његове грчке везе. Уједно и Егњу му је био добар пријатељ. Вашингтон је имао интерес да „права особа“ води Цариградску цркву. Запад је управо овог патријарха видео као лидера православног света.

У извештају британске обавештајне службе је стајало: „Заједница Грка у Цариграду је веома мала, око 30.000 људи и може се користити као пион како би се трговало гаранцијама за Турке који живе на острву“. Проблем Кипра је све више удаљавао Анкару од савезника на Западу. Архиепископ Јаков је отворено подржавао становнике Кипра и сакупљао средства за њихову помоћ. На тај начин је озбиљно угрозио свој избор на место Цариградског патријарха, поготово што се питање његовог положаја решавало на самом врху. Турска страна је била непоколебљива. «Они не желе да Јаков буде следећи патријарх», наводи се у тајном телеграму Стејт Департмента, који је послат америчком абасадору у Анкари.

Будући патријарх Јаков је позвао Џорџа Буша, тада представика САД у УН и тражио да се изгласа резолуција Савета безбедности „о кршењу верских слобода у Турској“. Будући амерички председник је схватио да је Јаков „срушена птица“. После неколико месеци је због сумње да је учествовао у корупцији, Спиро Егњу поднео оставку. Тако је и план Б пропао. Митрополита Мелитона (Хаџиса) који је био лојалан Американцима и који је имао турски пасош, у последњем тренутку су избрисали са списка кандидата. Анкара је послала Цариграду три имена која нису била позната јавности.

Синод Цариградске цркве је изабрао новог патријарха Димитрија (Пападопулоса) – „тихог монаха“ који није давао јаке изјаве. Он је имао добар однос са Руском православном црквом и 1987. године је био у Москви. Димитрије је умро 1991. године. Његово место је заузео митрополит Вартоломеј (Аргондонис), пензионисани официр турске војске. Наводно је био погодна фигура и за Анкару.

Васељенски патријарх Вартоломеј Први

Поред тога, Вартоломеј је још 1990. године почео да се сукобљава са Руском православном црквом. Прво у Естонији, за коју је рекао да је његова територија, а затим и 2018. године у Украјини, где је без обзира на каноне легализовао локалне расколнике. У сваком случају то је била личност која је одговарала ЦИА и Стејт Департменту.

Тако је на трон Цариградске цркве дошао патријарх Вартоломеј I, који ће се касније показати као одани послушник онима који су га довели на ово место. Потоњи догађаји ће показати да ће то допринети највећој фрагментацији Православне цркве у њеној историји.

Исто тако, Интермагазин је 30. јула 2016. године донео чланак под називом „Ево како ЦИА покушава да уништи православље“, у коме је пренео изводе из «Доктрине борбе против Истока», коју је креирао директор ЦИА, Ален Далс (Allen Welsh Dulles, први цивилни директор ЦИА), у коме су наведене смернице како да се разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама, тј. да се угаси национална свест њихових грађана и сломи војна моћ словенских држава. У Далсовој Доктрини америчке борбе против Истока, наводи се да САД треба да завладају светом, а претходно морају да сломе дух словенских земаља.

„Даћемо све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ за магарчење и залуђивање људи. Човечји мозак и свест људи су склони променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да те вредности и прихвате. Како? Наћићемо истомишљенике, савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну, по свом обиму трагедију, погибије свих православних Словена, и коначно ћемо на тај начин неповратно угасити њихову националну свест“, наводи се у документу.

Америчка тајна служба је задужена да неприметно, прикривено активно и постојано, помаже деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност.

„Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубост и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи“. Он је упозорио да ће један мали број људи ипак да схвати о чему се ради.

„Такве људе ћемо ставити у беспомоћан положај, исмевати се њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва“. Ми ћемо, додао је Далс, рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основне народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем. Придобијаћемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацимо на омладину, деморалисати је, учити разврату и бешчашћу“.

Ипак, директор ЦИА Ален Далс је сматрао да америчке обавештајне службе највише пажње треба да посвете деструкцији Русије, као највеће православне земље на свету и једног од најважнијих светских чиниоца у креирању геополитичке и геостратешке мапе света.

„Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују да чак и некомунистички, те номинално пријатељски режим Русије, убудуће не располаже никаквом војном моћи. У економским односима да силно зависи од спољњег света, да нема озбиљну власт над главним националним мањинама, те да никад више не успостави било шта што је налик на ‘гвоздену завесу’. У случају да такав режим успоставља непријатељство према комунистима, а пријатељство према нама, морамо се побринути да им ови услови и поред тога буду наметнути. Ми морамо, ако не милом онда силом, да их придобијемо ради заштите наших интереса“, наводи се у доктрини ЦИА.

            Из горе наведених докумената се више него јасно виде начини и разлози доласка Цариградског патријарха Вартоломеја I на место Првог међу једнакима по части у Православној цркви – (Primus inter pares). После свега, кристално је јасно ко му је помогао и по чијим налозима је дошао на то место, односно под чијем утицају доноси одлуке и обавља овако високу и одговорну функцију.

И поред тежњи Цариградског патријарха Вартоломеја I да се наметне као православни папа, пример који нам говори да тако нешто није могуће, јесте ледена тишина којом је пропратио варварско отимање православне светиње, цркве Свете Софије у Константинопољу од стране званичне Анкаре, што у потпуности дискредитује покушај такве његове намере. Другим речима, ћутање цариградског поглавара у потпуности осветљава, неутемељеност тежњи да влада православним светом. На конкретном примеру је показао да није способан да брани ни цркву Свете Софије која се налази само неколико стотина метара од његових одаја, а како би тек могао да представља цело Православље?

Писац ових редова је у својству председника „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда, упутио отворено писмо председнику Републике Турске, Реџеп Тајип Ердогану 13. јула 2020. године, са молбом да се преиспита одлука којом је православна црква Свете Софије претворена у исламску богомољу, а коју је подигао цар Јустинијан од 532-537. године. Писмо је предато у Амбасади Републике Турске, у Београду.

Такође, у одвојеном писму је умољен цариградски патријарх Вартоломеј I да уложи свој ауторитет, и учини све да нам се врати црква Свете Софије, у којој су се генерације наших предака са миром Божјим молиле јединоме Господу.

Одговор цариградског патријарха на ово писмо, није никада стигао!

Остајућу у мисији очувања Православне вере, уверени смо да је у данашњем времену, Руска православна црква једина која може да заштити и сачува Православну цркву од демонских сила и искушења којима је изложена.

Потврду тога налазимо и у речима председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина, који је рекао: «Русија никада више неће бити ни комунистичка нити либерална земља, већ само традиционална». Исто тако, председник РФ је једини човек који је храбро подигао заставу Православља у одбрани од највећег зла данашњег доба, од сатанизма!

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *