Dragana Trifkovic, Directeur Général du Centre d'études géostratégiques
Први део текста прочитајте на линку: Драгана Трифковић за руске медије: Србија у генералном штрајку (први део) – CENTAR ZA GEOSTRATEŠKE STUDIJE
- Због чега Срби протестују
Незадовољство грађана Србије је сасвим оправдано. Бунт који предводи омладина није политички обојен, иако је системска опозиција, као и до сада, покушала да се инфилтрира и наметне. Међутим студенти то нису дозволили. Зато би свако ко анализира протесте у Србији, сем познавања технологија обојених револуција, морао да познаје, и то добро, политичку ситуацију у Србији и стање у друштву. Веома површне изјаве о обојеној револуцији, само распирују страсти незадовољних грађана и вређају њихова осећања. Поређење протеста у Србији са Мајданом, сасвим не одговарају чињеницама. Мајдан је организован како би се Украјина одвојила од Русије и приклонила захтевима, ЕУ, а у Србији имамо ситуацију да се председник Србије дистанцира од Русије и све више подводи државу под утицај евро-атлантских структура. Демонстранти у Србији не захтевају да се Србија брже интегрише у ЕУ и већина грађана Србије је против европских интеграција, док власти упорно понављају како је стратешки циљ њихове политике улазак Србије у ЕУ. Студенти који протестују у Србији не носе заставе ЕУ ни НАТО, већ истичу српску симболику, поруке Косово је Србија, носе српске заставе и певају српске песме. Али да кренемо од тога како смо дошли до масовних протеста у Србији. Заправо већи протести у Србији почели су још на пролеће 2017. године због сумњи у регуларност избора. Већина грађана Србије одавно нема поверења у изборни механизам у Србији који је подешен тако да реализује унапред утврђена политичка решења која доносе анонимни центри одлучивања. Овај проблем постоји још од времена Слободана Милошевића и иако је било бројних захтева да се уведе ред у изборне процедуре, среде бирачки спискови и установи систем контроле, очигледно је да спољним силама одговара могућност манипулације изборним резултатима.
Изборе те и наредних година, обележиле су међусобне оптужбе режима и опозиције што је довело до високих тензија. Након одржавања избора опозиционе структуре окупљене око пароле „Један од пет милиона“ а затим „Србија против насиља“ организовале су протесте испред Републичке изборне комисије, када је дошло и до сукоба између демонстраната и полиције. Ови протести су трајали већим или мањим интензитетом у многим градовима Србије до 2020. године и избијање корона пандемије.
Фото: Опозициони протести у Новом Саду 2019. (извор: лична архива)
У марту 2020. године уведене су мере ограничавања кретања грађана које су трајале до маја месеца. Оне су укинуте ради организације парламентарних избора током којих уопште нису постојале било какве анти-пандемијске мере. Након избора власт је одлучила да поново врати ограничавајуће мере због наводног повећања броја оболелих од короне. Истог дана у Београду су избили масовни протести на којима је полиција испровоцирала сукобе са демонстрантима. Уплашен масовношћу протеста и снажним противљењем грађана, Александар Вучић је истог дана решио да не уводи поновне мере ограничавања кретања и закључавања. Протести против увођења мера били су практично наставак претходних протеста. Нови разлози за незадовољство су се само повећавали, а да режим није ништа учинио како би уклонио узроке незадовољства грађана или их барем ублажио. Нови талас незадовољства грађана изазван је доношењем низа закона током 2021. године (Закон о референдуму и народној иницијативи, те Закон о експропријацији), којима је режим прилагођавао законодавство потребама страног инвеститора енглеско-аустралијске компаније Rio Tinto. Договор са овом компанијом коју прати глас еколошког убице, од почетка је изазвао велике контроверзе у друштву. Наиме ради се о договору о рударењу литијума у Србији, са потенцијалним несагледивим опасностима по животну средину. Налазиште ове руде у Србији је у подручју које обилује природним богатствима у чијој близини се налазе чисте подземне воде за снабдевање, као и слив реке Јадар која се улива затим у велике реке. Грађани Србије су исправно разумели да би експлоатација литијума без технологија које могу да гарантују очување животне средине (а њих нема), довела до девастације овог природом богатог подручја и великог загађења воде, земљишта и ваздуха. То је изазвало у Србији еколошке протесте, који су по својој масовности били већи него пређашњи. Њима су се придружили и пољопривредници незадовољни условима тржиште који подстичу уништавање домаће привреде.
Фото: Протести против Рио Тинто у Београду (извор: Србин.инфо)
На ове протесте надовезали су се и демонстрације за подршку рукој специјалној војној операцији од почетка марта 2022. године када су људи масовно изашли да изразе своју подршку Русији. Они су се преклапали са протестима за заштиту Косова и Метохије и протестом против Бриселског и Вашингтонског договора које је режим противуставно потписао са приштинским сепаратистима у Бриселу и Вашингтону. Међутим ови протести су доживели жестоку критику како српског режима, тако и америчког и руског амбасадора у Београду, који су се сагласили са оценом режима да се ради о скупу екстремиста. Таквој оцени допринела је провокација организована од стране Безбедносно информативне агенције Србије, која је на скуп послала човека са пушком. Након тога системска „патриотска“ опозиција предвођена Дверима, Заветницима и „независним“ интелектуалцима попут професора Милоша Ковића, организовала је скуп за заштиту Косова и Метохије на коме су људи узвикивали „устанак!“ док им је Ковић држао врло млако предавање о историји. У сваком случају, они су успели да неутралишу набој народа и ставе тему Косова и Метохије у задњи план. Током 2022. године избили су и протести против организовања срамне геј параде у Београду, који је конкурисао да буде домаћин „Европрајда“. И поред великог противљења јавности ова параде је одржана у Београду где су полуголи извратници тенденциозно позирали испред српских цркава и споменика. Затим су 2023. године избили масовни протести против насиља након што је у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду ученик убио деветоро деце и радника обезбеђења и ранио још пет ученика и наставницу. Наредног дана у граду Младеновац недалеко од Београда друго лице је убило деветоро људи и ранило још тринаест на две локације. Последњих година у Србији напетост и агресија су све присутни у друштву, за шта већина грађана криви владајући режим. Ове трагедије дубоко су потресле српско друштво и масовни протести су трајали месецима. И коначно актуелни протести су настали након трагедије у Новом Саду, када се надстрешница недавно реновиране железничке станице обрушила и убила петнаесторо људи. Договоре о реновирању железничке станице као и о ремонту железничке пруге, режим је потписао са кинеском компанијом у тајности иако је по закону неопходно да информације од јавног значаја буду доступне грађанима. Сумња се да су на пројекту реновирања проневерени милиони евра и да су радови изведени без одговарајућих процедура. Такав начин управљања (нетранспарентност, корумпираност, непрофесионалност) је већ постао уобичајан за државне органе.
Фото: Протести против насиља у Београду 2023. године (извор: Danas.rs)
Дале као што се може закључити, разлози за протесте су многобројни и они се углавном тичу унутрашње политике. У суштини грађани су незадовољни тиме што владајући режим прави компромисе са Западом који су директно усмерени против државних и националних интереса Србије и лошим управљањем државом (копање литијума, ЛГБТ пропаганда, уништавање домаће привреде, повлашћњни положај страних инвеститора, предаја Косова и Метохије, опасност од еколошке катастрофе, укорењена корупција, висок степен криминалитета, нефункционалност институција, занемаривање интереса грађана од стране владајућих елита итд.)
- Како криза може да се разреши
Већина грађана Србије је потпуно изгубила поверење у владајући режим који је фокусиран искључиво на задовољавање интереса одређене групе и на интересе појединаца из власти, а не на интересе грађана. Власт у Србији се одвојила и отуђила од интереса оних које би требало да представља и отуђила је истовремено и институције државе од њених грађана. Висок ниво корупције које је заступљен у свим институцијама толико је метастазирао за време владавине Српске напредне странке да је ситуацију довео до неиздрживости. То има двоструки ефекат у смислу тога да не само да институције нису функционалне, већ та нефункционалност скупо кошта грађане. Све то је уједино велики број грађана против владајућег режима, али је владајући режим својим дејствима још више подстакао страсти. Неколико контрамитинга које је организовао режим у покушају да промени однос јавног мњења, завршили су дебаклом и показали слабост режима. Оптужбе од стране Вучићевог режима да су сви који протестују страни плаћеници и издајници, још више су мобилисале јавност на бунт. Иста такве грешке правио је и Милошевић пред крај своје власти. Јасно је да Вучићев режим не може још дуго да опстане и да за њим нико неће жалати. Међутим шта је решење? Да ли Србија има могућност да промени не само политички режим већ и цео систем који функционише као дубока држава? Да ли Србија има капацитета да се одупре западним спољним утицајима који већ деценијама усмеравају политичке процесе на Балкану? Једна таква прилика је већ пропуштена након смене Милошевићевог режима због немогућности уједињавања различитих политичких структура, отпора самог система као и утицаја Запада коме није у интересу да се систем у Србији промени. Притом овде треба имати у виду да су омладина и студенти, тада окупљени у организацију „Отпор“, били водећа енергија промена, као што су то сада неки други студенти. Пре двадесет пет година омладина је злоупотребљена од стране Запада за смену режима, а корумпирани појединци су даље наставили да извозе обојене револуције широм света. Срђа Поповић некада истакнуто лице „Отпора“ регистровао је СANVAS (Centre for Applied Nonviolent Action and Strategies) и почео да обучава бунтовнике широм света „ненасилним“ методама смене режима по инструкцијама Џина Шарпа, за интересе CIA. Све наде у позитивне промене младих људи и свих грађана, врло брзо су угушене. Као највећи проблем показало се то што је у политичким структурама, али и на јавној сцени, међу интелектуалцима, бизнисменима и др. било мало оних који су били спремни да се жртвују за опште интересе и много оних који су били спремни да жртвују све за сопствене интересе.
Фото: Студентски протести у Београду 2024. (извор: aa.com.tr)
Систем, односно српска дубока држава, подржана Западом, радила је на селекцији кадрова у том правцу да сви они који су водили рачуна о српским државним и националним интересима буду елиминисани из система или маргинализовани, истовремено подржавајући у развоју каријере оне који су се водили личним интересима. Тако је и настао дубоко корумпирани систем који је доласком Српске напредне странке на власт, метастазирао. Дакле до озбиљних промена је могуће да дође само ресетом читавог система и променом парадигме где ће се на руководећа места бирати кадрови који ће се водити српским државним и националним интересима. Али Запад то неће хтети да дозволи јер се то коси са његовим интересима. Такође треба имати у виду да је читава политичка и јавна сцена Србије веома потрошена. Опозиција практично више не постоји, па смешно делује када Вучић који је интегрисао у власт водеће кадрове бившег режима, упозорава на то како неће дозволити да се поново врате „они који су уништили државу“. А ти на које мисли му аплаудирају из публике. Демократска (условно речено про-западна) опозиција (која се није интегрисала у Српску напредну странку) је изгубила сваки ауторитет код грађана након што је Драган Ђилас, лидер опозиције, угасио протесте грађана тиме што је отишао код Александра Вучића на преговоре. Патриотска опозиција (ДСС, Двери, Заветници) је услед дејства система, режима и Запада претрпела суштинске измене унутар странака које су довеле до њиховог урушавања. Док је део патриотске опозиције (или боље рећи псеудопатриотске) од почетка био везан за режим Вучића (Ми глас из народа) што је касније потпуно разобличено. Тиме је и она изгубила сваки ауторитет и значај код грађана. Сам систем је највише усмерен против појаве било каквих патриотских организација и развио је многобројне механизме за онемогућавање да дође до уједињавања правих патриотских структура. Сам систем генерише многобројне службене патриоте који служе за збуњивање јавности, дезавуисање патриотизма и деградацију сваке здраве идеје што је најбоље могло да се види у брзом стварању и још бржем разбијању покрета „Ми глас из народа“. Разне опозиционе партије и са левог и са десног спектра (псеудолибералне и псеудопатриотске) покушавале су свих претходних година да се наметну на чело протеста, међутим после многобројних потеза којима су изневерили поверење грађана, политичке партије и препознатљива лица из политике су постала непожељна на протестима грађана. О томе сведочи и чињеница да су многи од њих протерани са актуелних протеста студената и да им је речено да нису добродошли.
Фото: Протести у Београду 7. јула 2020. (извор: лична архива)
Очигледно да би се на неки начин политички артикулисали протети настала је опозициона иницијатива групе грађана под називом „Проглас“ коју су формирале нестраначке јавне личности. Ова политички нехомогена и нејасна група, почела је да заузима празан простор на јавној сцени и заступа идеју да је неопходно да се промени друштвено-политички систем као и режим. У суштини то је идеја са којом може да се сложи већина грађана, али је проблем у томе што новоформирана групација не нуди јасан програм какав друштвено-политички систем треба да буде имплементиран. Са друге стране, поједина препознатљива лица из „Прогласа“ као што је глумац Драган Бјелогрлић (највише је стекао популарност улогом у серији „Бољи живот“), професор Филип Ејдус, епископ Григорије Дурић и сл. имају систем вредности који се готово ни у чему не поклапа са системом вредности већине грађана Србије. Да не улазимо у детаље ради се о екстремном либерализму, масонству, покорништву Западу и сл. Треба имати у виду и да се ради о групи људи која нема искуства у државном управљању и да доста њих потиче из света шоу-бизниса (глумци, водитељи, певачи, итд.). Њихово присуство на студентским протестима не изазива превише револта али се поставља питање која је њихова политичка агенда, и пре свега, ко стоји иза таквог окупљања и са којим намерама. Потпуно је јасно да ће Запад, као и до сада, искористити сваку могућност да политичке процесе преокрене у своју корист и да неће желети да дозволи да дође до промена које би угрозиле њихове интересе у Србији. Дакле Запад ће наметати само козметичке промене које нече утицати на промену створене парадигме. Са друге стране систем или јасније речено, српска дубока држава, сам по себи атрофира и нема ону моћ коју је некада имао. Дакле он сам по себи мора да се мења како би опстао. Ако томе додамо и глобалне геополитичке промене које ће имати широког утицаја на све, јасно је да Запад и поред велике контроле и утицаја у Србији нема сигурне гаранције за очување својих позиција. За сада, чини се да Запад форсира црногорски сценарио у Србији, где би договорно сменио власт Вучића (као и Ђукановића) уз гаранције да неће одговарати пре судом, пошто је јасно да више не може да га одржава на власти. Мило Ђукановић је постао сувишан Западу након што је признао Косово, увео државу у НАТО и прекинуо све везе са Русијом, док је Вучић своју каријеру крунисао предајом Косова (Бриселски, Вашингтонски и Охридски договор) и увођењем НАТО у Србију (SOFA, IPAP), те дистанцирањем од Русије и слањем помоћи Зеленском. Вероватно ће Запад покушати да изгради неке нове лидерчиће од многобројних роботизованих и безличних младих либерала, али мале су шансе да тај пројекат буде дугорочан. Са друге стране једини прави начин за промену система у Србији је ресуверенизација државе, позитивна селекција кадрова, јачање институција кроз професионализацију и одабир одговарајућих кадрова, окупљање независних политичких структура, јачање традиционалних, културних и духовних вредности, укидање монопола и цензуре медија, јачање домаће привреде, национализација отуђених државних ресурса итд. Промене не могу да зависе само од спољних утицаја, већ и од унутрашњих. Са тим у вези уколико је већина грађана Србије спремна да заиста да свој доприносу у томе, то може да да позитивне резултате. Како је говорио покојни патријарх Павле „Биће нам боље када будемо бољи“.
Текст је објављен у Федералном информационо-политичком часопису «Персона Страны»
Почему сербы протестуют? | Федеральный информационно-политического журнала «Персона Страны»
9. фебруар 2025.
