Презентација Драгане Трифковић на Међународној конференцији Руског историјског друштва „Битка за Москву (30. сентебар 1941. г. — 20. априла 1942 г.)“
Фото: Међународна конференција Руског историјског друштва „Битка за Москву (30. сентебар 1941. г. — 20. априла 1942 г.)“
одржана у Москви 13. децембра 2024. године
Брјански фронт у Другом светском рату формиран је 14. августа 1941. на споју Централног и Резервног фронта, за покривање брјанског правца. Брјанска област се нашла под ударом нацистичке армије, не дуго после директиве 16. септембра 1941. године, да се заузме главни град – операција Тајфун. До 19. септембра немачка команда је завршила план офанзиве за групу армија Центар. Хитлеров план предвиђао је заузимање главног града у прва три до четири месеца.
Фото: Брјански фронт, август 1941.
Орловско-брјанска операција 30. септембар – 23. октобар 1941. је била одбрамбена операција Црвене армије као саставни део Московске стратешке одбрамбене операције 1941. године. Она се одвијала истовремено са Вјаземском одбрамбеном операцијом – као против-акција нападу немачких трупа на Москву. Напад на Брјанск изведен је са задатком да се пробије одбрана Брјанског фронта, опколе и униште његове трупе и заобиђе Москва са југа и југоистока. Током операције, надмоћне непријатељске снаге су опколиле јединице Црвене армије. Састав ударне снаге повећан је на 400 хиљада људи. Попуњена је резервама ОКХ (Oberkommando des Heeres), а пристигле су трупе са других сектора Источног фронта. До краја септембра, супериорност непријатеља над трупама Брјанског фронта у артиљерији била је 2,6 пута, у тенковима – 4,5 пута, у авионима 10-11 пута.
Црвена армија је зауставила напредовање Гудеријанове 2. тенковске групе и нанела велике губитке непријатељу. Преживеле јединице пробиле су опкоље и заузеле одбрамбене линије. Као резултат тога, по цену великих губитака, немачка офанзива на Москву је одложена више од две недеље. Ово је омогућило совјетским трупама да се прегрупишу и доведу резерве, укључујући и оне са Далеког истока.
У октобру 1941. године цела територија брјанског реона се нашла под нацистичком окупацијом. Црвена армија је напустила Брјанск 8. октобра 1941. године, а индустријски и стамбени простори који се налазе на територији града били су на располагању немачкој окупационој администрацији, чија је једна од надлежности била да обезбеди услове за прихват и издржавање затвореника рата.
Фото: Нацисти у Брјанску испред железничке станице, август 1941. године (archive-bryansk.ru)
У селу Уритски (тада 3 км од Брјанска, данас Володарски крај града Брјанска), на територији ремонтног завода број 6 (стационарна аутомеханичарска радионица за оклопна возила) постројеног 1924. године, нацисти су формирали логор који су назвали Дулаг-142. Због опасности од ваздушних напада у јулу-августу 1941. године, погони и фабрике су евакуисани из Брјанска на исток у унутрашњост земље, тако да је ремонтни завод био пуст када су нацисти окупирали овај крај. На територији завода се налазило више зиданих објеката (22 објекта на 23 ha земље) који су служили као радионице и магацини (оклопна радионица, механичарска радња, продавница оружја, котларница, телефонска централа и др.) у које су нацисти почели да доводе прво заробљене војнике Црвене армије. У почетку је коришћен за држање заробљених војника Црвене армије који су транспортовани на принудни рад у Немачку, а затим и војно способних цивила (од марта 1942. године) – становника Брјанска и оближњих села – које су почели да доводе у логор за прогонство у Немачку на принудни рад. Такође циљ довођења цивила у логор био је да се очисте подручја са високом партизанском активношћу. Овај концентрациони логор је био транзитни (нем. Durchgangslager – транзитни логор). Слични логори постојали су и на територији Европе, где су држали пољске, француске, британске и друге заробљенике.
Фото: Совјетски заробљеници, Брест 1941. године (smolbattle.ru)
Заробљена војна лица из Пољске, Француске и других европских земаља у почетку су завршила на сабирним местима дивизијских заробљеника. Одатле су пребачени у транзитне логоре – „дулаге“ (нем. Durchgangslager – транзитни логор). Потом су заробљени војници и млађи команданти упућивани у логоре за ниже чинове – „сталаге“ (нем. Stammlager – главни логор), а официри – у засебне официрске логоре – „заставе“ (нем. Offizierslager). Из Сталага су ратни заробљеници могли бити пребачени у радне логоре или казнене логоре. Команда логора за ратне заробљенике формирана је као специјална јединица Вермахта. На првој линији фронта и у позадини војске обично су се налазили само прелазни логори, потчињени команди армија и армијских група.
У логору Дулаг-142 у Брјанску, затвореници су чувани у некадашњим магацинима у више од десет барака. У свакој од њих било је између 1.200–1.500 људи који су држани у нехигијенским условима на четвороспратним дрвеним креветима заражених инсектима. Војна лица и цивили нису одвајани. Како верује брјански истраживач историје Дулага 142 Павел Марченков, логор се првобитно налазио на територији комплекса совјетских војних складишта смештених на обалама Десне на периферији Црног моста (у Брјанску је ово место познато као галеријске шупе). Овај логор је 14. октобра 1941. године примио прву серију ратних заробљеника из брјанског котла од 16 официра и 1.149 војника. Према документима Војне команде 580. позадинског рејона немачке војске, 20. октобра број заробљеника у Дулагу 142 достигао је 66 официра и 31.228 војника. Следећег дана, 10.000 затвореника је пребачено у ново место заточеништва, које је постало територија ремонтног завода број 6 у селу Уритски. Од тада локације логора за ратне заробљенике у Брјанску појављују се у немачким извештајима као „Камп I” (галеријске шупе) и „Камп II” (територија ремонтне базе).
Фото: Ратни војни заробљеници у логору Дулаг – 142, октобар 1941. (archive-bryansk.ru)
Комисија за истраживање зверстава нациста утврдила је да је за време постојања Дулага 142 ту било држано око 80.000 ратних заробљеника и цивила. Од погубљења и малтретирања, епидемија и глади, 40.000 затвореника је умрло и сахрањено у масовним гробницама и јамама на територији логора. Нацисти су мучили и тукли затворенике без обзира на старост и пол. Дулаг-142 је функционисао две године до краја лета 1943. године.
Управа ФСБ Русије за Брјанску област скинула је тајност са архивских докумената о злочинима над затвореницима нацистичког логора „Дулаг-142“ средином 2021. године. Међу документима која су објављена 2021. године је акт комисије за утврђивање зверстава и штете коју су немачки окупатори нанели Брјанску, од 28. септембра 1945. године.
У њему пише: „Подругљиви став Немаца био је исти према свима који су завршили у овом логору за било какве „прекршаје” били су премлаћивани гуменим бичевима лишавани хране за узимање даске или ивера за кување, био је случај да је жена претучена на смрт јер је њено дете упало у тоалет који није био погодан за децу“, наведено је у документу.
Фото: Схема концентрационог логора Дулаг-142, 1942. године (archive-bryansk.ru)
Уместо гасних комора, у логору су створени нељудски услови за живот, што је довело до болне смрти људи. Према идентификованим документима, до 80% затвореника је умрло од глади, батина и заразних болести. У овом логору је обезбеђена исхрана: ујутру кипућа вода (чај) и сурогат хлеба, одрасли су добијали 200 грама, по детету 100 грама у пет сати увече такозване „баланде“, од интегралне хељде и брашна, без масти, за одраслу особу – 1 литар, по детету – пола литра. Таква исхрана је доводила до честих болести, а потом и смрти“, наводи се у објављеним документима на основу исказа сведока.
Фото: Цивили у логору Дулаг-142 (archive-bryansk.ru)
Пре овог времена, када су у логору били само ратни војни заробљеници, храна је била још лошија. „Давали су им некувану хељду или полусиров отпад од поврћа, што је изазивало стомачне болести, а понекад нису давали уопште ништа. Немци су немилосрдно стрељали ратне заробљенике, рекли су сведоци.
Бараке су биле пуне земље, влаге и хладноће. Штавише, заједно са живим људима, лешеви су лежали тамо неколико дана – једноставно нису имали времена да их изнесу. Због глади, прљавштине и хладноће избиле су епидемије заразних болести – укључујући тифус и дизентерију. Немци нису давали ни лекове ни храну за болесне.
Фото: Логорске бараке Дулаг-142 (archive-bryansk.ru)
Од овог режима прва су умрла деца предшколског узраста, затим одрасли, посебно старији. Дневно је најмање 100-150 лешева одвожено из логора на запрежним колима на депонију, наводи се у документима.
Из декласификованих материјала са суђења у Брјанску произилази да су од марта 1942. цивили довођени у логор у великом броју – тако су нацисти очистили територију фронта. У логору су завршавале читаве породице из оближњих села.
Читав део оптужнице на суђењу у Брјанску, одржаном 1945. године, са којег је такође скинута ознака поверљивости, био је посвећен нацистичким злочинима над цивилима и војним лицима у Дулагу-142.
Фото: Наредба команде логора Дулаг 142 од 3. јула 1942. године
Градској управи Брјанска о одузимању чизама и ципела од затвореника (archive-bryansk.ru)
Логор су чували не само нацисти, већ и одред обезбеђења 615. украјинског казненог батаљона, који је био у саставу казненог пука Десна. Документи са којих је скинута ознака тајности указују да је 615. батаљон формиран од ратних заробљеника украјинске националности, почевши од пролећа 1942. године.
Фото: Партизански доктор Миминошвили, заробљеник логора Дулаг-142 и запис на зиду логора
/сачувано је преко хиљаду записа (archive-bryansk.ru)
Такође, скинута је тајност са спискова Немаца који су служили у Дулагу-142 и учествовали у злочинима над ратним заробљеницима и цивилима. Како произилази из докумената, један од првих команданата логора Мартин Вајс је предводио добровољачки казнени пук „Десна“, у чијем саставу је био 615. украјински казнени батаљон.
„Поред тога што су затвореници у Дулагу 142 умирали од глади, тукли су их и стрељали. Командант Дулага, мајор Вајс, лично је стрељао око 200 ратних заробљеника и отприлике исто толико претукао на смрт. Немци су користили различите методе кажњавања ратних заробљеника. На пример, Јевреје и комунисте су везивали за стуб на удаљености од 1,5-2 метра један од другог и терали их на минска поља, где су гинули. Старице и жене са децом кажњаване су због неправилне употребе тоалета тако што су 2-3 дана стајале у хладној просторији без воде и хране. За поједени додатни комад хлеба, систематски су их тукли шипкама и терали да леже на леду. Затвореницима су одузете кожне ципеле, ходали су боси или у дрвеним кломпама“.
Због чињенице да је након ослобођења Брјанска на територији бившег логора поново почело да ради затворено војно предузеће (ремонтни завод 85), ова горка страница историје дуго је остала непозната широком кругу људи.
Фото: Татјана Стојановић, Ајнур Курманов и Драгана Трифковић испред споменика жртвама фашизма на територији бившег концентрационог логора Дулаг-142 у Брјанску (лична архива)
Након објављивања докумената настављен је рад на прикупљању доказа о нацистичким злочинима у оквиру пројекта „Без застарелости“. Такође на територији логора се врше ископавања како би се утврдиле све масовне гробнице које се ту налазе. Првобитно се мислило да се масовна гробница налази само испод споменика „Жртвама фашизма 1941-1943“ који је подигнут 60-тих година на територији бившег логора, али је установљено да постоји још десетине масовних гробница на територији бившег ремонтног завода тј. логора.
Током реализације федералног пројекта „Без застарелости“, који је спроведен по налогу председника Руске Федерације Владимира Путина, у Брјанској области су идентификована очувана историјска места некадашњег концентрационог логора Дулаг 142.
Фото: Дулаг 142, 1942. године (Центар документације савремене историје Брјанске области)
Дулаг 142 је јединствени објекат, први и једини комплекс некадашњег концентрационог логора на територији Руске Федерације, који је добио статус објекта од савезног значаја. У новембру 2022. године на 45. састанку руског организационог комитета „Победа“ председник Руске Федерације Владимир Путин подржао је идеју о стварању Музејско-образовног комплекса на месту некадашњег концентрационог логора. Музејско-образовни комплекс Дулаг 142 постаће опипљив доказ геноцида нациста над руским цивилима током Другог светског рата.
Фото: Изложбена поставка о концентрационом логору Дулаг 142 у Брјанску
Извор: Центар за геостратешке студије
28. децембар 2024.
