Dragana Trifkovic, Directeur Général du Centre d'études géostratégiques
Односи Србије и Русије, иако би требало да буду веома блиски ограничени су многобројним препрекама које не дозвољавају приближавање. Јасно је да Србији недостаје суверенитет и да руководство Србије чини бројне уступке Западу на штету државних и националних интереса, како би сачувало своју власт. Најочигледнији пример је косовска политика владајућег режима која је практично на терену реализовала све оно што је Запад захтевао како би легализовао ову лажну државу. Ту се може навести постављање класичне границе између Косова и остатка Србије, интегрисање полиције и судства Србије у систем независног Косова, гашење српских институција на територији Косова и Метохије итд. Све ово је режим у Србији реализовао потписивањем антиуставних договора са Западом и њиховом реализацијом (Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, Француско-немачки план). Међутим оно што је феномен за изучавање то је да многобројне „патриоте“ које се огрћу у свакој прилици српским и руским заставама и ките иконама како би доказале свој патриотизам, уопште нису реаговале на овакве потезе режима Александра Вучића, иако се ради о потезима који су суштински важни за српске националне интересе. У свакој прилици они су налазили изговор да не реагују као и да ублаже критику других или дискредитују оне који критикују, како би заштитиле режим Александра Вучића.
Све време ове патриоте су указивале на друге проблеме и одвраћале јавност на катастрофалне потезе владајућег режима у Србији. Тако су у време масовних протеста 2020. године у Белорусији покренули иницијативу испред неформалне и нерегистроване организације Свесрпски словенски покрет којом координише извесни Ранко Гојковић, да се организује политичка подршка Александру Лукашенку што представља директно мешање у политику стране земље. На сугестије других да треба се организује подршка за одбрану Косова и Метохије јер се то директно тиче нас и да не треба да занемарујемо сопствене проблеме, а мешамо се у туђе, није било никаквих реакција. Из неког разлога лик и дело Александра Вучића штитило се по сваку цену. У сваком случају, када је две године касније Александар Вучић донео срамну одлуку да уведе санкције Белорусији по захтеву ЕУ, нико од ових „бранитеља“ Лукашенка није реаговао. Наравно јер би то директно било усмерено против Александра Вучића и његове политике двоструких стандарда. Нико од тих патриота у цивилу није никада дигао глас против хапшења српских добровољаца у Србији који ратују у Донбасу, иако се наводно изјашњавају као проруски. Није, јер би то исто противречило политици Александра Вучића. Такође нико од таквих „патриота“ није реаговао на то што Александар Вучић шаље оружје у Украјину које убија руске цивиле. Оваквих примера је много. И сви они говоре о неискрености и подмуклости. Такво понашање је потпуно у складу са интересима српске дубоке државе која већ годинама ради на негативној селекцији кадрова и замени оних који су посвећени српским државним и националним интересима, одговарајућим патриотским глумцима. У српско-руским односима њихов задатак је да изјављују љубав Русији, патетично уздишу над српском судбином, оплакују српско јунаштво, подсећају на НАТО бомбародвање и обојену револуцију и убеђују руску страну како је Србија јадна, слаба и окружена НАТО земљама, те не може ништа да предузме. Ту се њихова мисија завршава. Осим јадиковања и изјава љубави они никада неће предузети нешто конкретно како би приближили српско-руске односе или не дај Боже коментарисали погубну политику српског режима што би разјаснило зашто не можемо да сарађујемо са Русијом. Пре ће кривац бити чак и Владимир Путин који све време пружа руку сарадње Србији, него Александар Вучић. Увек је неко други крив, Американци, НАТО, „сатанисти“ како наводе, али никад нисмо ми, наша неискрена политика и режим без којег тај исти „зли“ Запад никада не би могао да реализује косовску независност например. То говори о томе да они иако се ките иконама, заправо нису ни верници јер по речима апостола „вера без дела је мртва“. Исто тако се понаша и њихов штићеник Александар Вучић који се представља као велики пријатељ Русије, а истовремено шаље оружје у Кијев.
Иако је ово опште позната ствар, чак и Русима које патриотски глумци не могу да преваре, повод да још једном утврдимо чињенице било је писаније дотичног Ранка Гојковића у руским медијима, који износи низ неистина и изврће чињенице, како би прикрио суштину.
Као да му је неко дао право да дели сертификате за патриотизам, он сугерише да псеудолибералне сараднике руских медија у Србији, треба заменити псеудопатриотским. Разлике између њих суштински не постоје јер су и једни и други везани за српску дубоку државу и владајући режим.
Гојковић у руским медијима наводи „То су Игор Дамјановић, Весна Веизовић, Миодраг Зарковић, Сергеј Белоус…, извињавамо се ако смо некога неправедно заборавили… Ови озбиљни новинари, велики родољуби и русофили, доказани пријатељи Русије, немају приступ Руским“ медијима – Спутњик и РТ – тамо могу да раде само либерални новинари који примају огромне плате од Русије, док поменуте истинске патриоте и русофили једва састављају крај с крајем…“ истиче Гојковић. Опет љубав и патетика, већ стандарни образац написан у приручницима са Бањице. Дамјановић иначе ради за Вучићеву опскурну тровачницу Информер, Зарковић на Halm Cast који је претворио у платформу за сејање раздора између српских добровољаца у Донбасу и напад на Дејана Берића, Белоус за Вучићеву лоби групу у Русији окупљену око портала Балканист, чији руководилац Олег Бондаренко је критиковао руског председника због покретања СВО итд.
Да не улазимо у детаље улоге наведених лица, која су посвећена критици свакога ко критикује Александра Вучића односно његову политику, укључујући и српске доборовољце у Донбасу као што је Дејан Берић, треба имати у виду и то да се они критички осврћу и на Русију (нпр. о командовању руске војске у зони СВО што може да се подведе и под дискредитацију армије), али увек налазе оправдање за Александра Вучића или барем прећуткују његове катастрофалне потезе. Гојковић се плаши да „прозападни експерти око прозападног либералног Прогласа желе да формирају прелазну експертску владу“. Даље он наводи „У том случају могуће је очекивати пуно чишћење државних структура од патриота и русофила, као што је то било у Црној Гори за време Мила Ђукановића“.
Нисам уверена да Гојковић није свестан тога са су патриотски кадрови из политичких структура очишћени управо за време Александра Вучића, који се, као нико пре тога, обрушио на све патриотске партије и појединце. За пуних дванаест година владавине прерушеног радикала Вучића, уништена је у великој мери национална интелигенција, као и у потпуности све патриотске партије. Већину патриотских интелектуалаца и лидера патриотских партија, Вучић је купио новцем из државног буџета грађана или им је нашао одговарајућа радна места у систему.
Прво се кренуло од растурања Демократске странке Србије 2016. године у којој је Вучић извео пуч и довео на њено чело Милоша Јовановића, француског ђака. Први потез Јовановића након преузимања ДСС био је да ме нелегитимно искључи из партије. Томе су претходиле закулисне игре у којима је страдао мој посланички мандат, али за разлику од Гојковића који кукумавчи над својом судбином, ја се око тога нисам жалила. Након тога ми је нуђено радно место у Министарству спољних послова Србије, које нисам прихватила, јер ми је било јасно да је циљ тога да постанем службени патриота. То јест да као и остале службене патриоте зажмурим над кршењем Устава, предајом Косова и Метохије, слањем оружја Украјини итд. и понашам се као да је код нас све у најбољем реду али ето неко други је крив за нашу судбину. О томе да је разлог мог искључивања из политичке партије то што имам јасан однос према Русији, а посебно сукобу у Украјини, писао је и уважени Ростислав Ишченко некадашњи високо позициониран саветник у државним структурама Украјине. Уместо прихватања радног места за ћутање, поднела сам кривичну пријаву против Вучића због велеиздаје, заједно са уваженим интелектуалцима, академиком Костом Чавошким, професором Милом Ломпаром, др Марком Јакшићем и професором Дејаном Мировићем.
Међутим Гојковић врло тендециозно утврђује како није Демократска странка Србије коју је Вучић присвојио крива због тога, већ наводно моја „подривачка“ делатност у „патриотским“ партијама. Даље наводи „Двери“ са којима сам сарађивала док Вучић и ту странку није потпуно уништио. Прекинула сам сарадњу пре него што се то десило, 2020. године, јер сам правилно проценила да је, као и у случају ДСС, систем преузео странку преко службиних сарадника и уцењених кадрова.
И на крају искуство са „Покретом за одбрану Косова и Метохије“ на чије чело је доведен Милош Ковић, стипендиста Сороша и Британског форин офиса, је поновљени сценарио из патриотских партија где режим преузима контролу преко својих кадрова у циљу манипулисања патриотском јавношћу и дискредитације патриотизма. Фонд стратешке културе је истим путем угашен након што је режим убацио у ту организацију своје службене „патриотске“ кадрове. Интересантно је зашто „провереног“ патриоту Гојковића не прогони режим у Србији или западни медија, како је то случај са мном?
На „стручне“ процене нестручног лица са средњом школом, о делатности Центра за геостратешке студије који има међународни углед, заиста се не вреди освртати. Јасно је да Гојковић не види као проблем то што је систем и режим у Србији уништио све патриотске организације, он то чак и негира штитећи британске, француске и сорошеве стипендисте, већ указује на неку другу опасност по систему „Држте лопова!“. И као круну своје манипулације он наводи да подржавам „Проглас“ са којим никада нисам имала било какав контакт нити сам тој организацији дала било какву подршку. У јавним наступима на телевизији са националном фрекфенцијом, више пута сам изнела сумње у вези са нејасном политиком „Прогласа“. Али сплетке и манипулације су нешто у чему су се службене патриоте усавршиле. Као доказ своје „чистоте“ Гојковић наводио да је организовао литије против ЛГБТ параде (коју је организовао Вучић), а познато је да су на челу литија против ЛГБТ параде били такође Вучићеви људи на челу са његовим оцем Анђелком Вучићем. Као што је општепознато свима у Србији, Вучић увек организује и либералне и патриотске догађаје, забаву за све. Коначно за „пожртвованост“ Гојковића и његов „хлеб“ или боље рећи ухлебљавање не треба бринути, докле год његов брат уносно послује са државним фирмама захваљујући везама са режимом. Манупулисање јавношћу је широко изражено на релацији српско-руских односа који су за западне центре моћи посебна сфера интересовања. Међутим патриоте у цивилу нису препознале да је дошло време када све маске падају. Додуше многи од њих су схватили да треба да се дистанцирају од Вучића, па су чак почели и да га критикују, што нису радили протеклих дванаест година. Уместо дељења лиценци за патриотизам, лажних оптужби и беспомоћног кукања над судбином, службеним патриотама би било паметније да скупе хуманитарну помоћ и однесу је у Донбас. Можда тако могу да искупе своје грехе.
4. фебруар 2025.
Извор: Центар за геостратешке студије
Упутнице:
Драгана Трифковић: Избачена сам нестатутарно због моје јавне осуде колаборације ДСС са СНС | Хроника
https://stanjestvari.com/2016/11/23/trifkovic-poslednje-slovo-o-dss/
https://stanjestvari.com/2020/07/27/dragana-trifkovic-pismo-zastupniku-pokreta-za-odbranu-kim/
Славиша Ристић: Заступнику Покрета за одбрану КиМ проф. др Милошу Ковићу – Стање ствари
Anđelko Vučić u prvim redovima na litiji protiv Evroprajda
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3219-proglasnijespas
https://ruskline.ru/opp/2025/01/31/pochemu_nasha_pressa_vyglyadit_ruchnymi_smi_vuchicha
https://ruskline.ru/news_rl/2025/02/02/proglas_ne_dlya_nas
https://youtu.be/ZxU-_EFf15k?si=LjIpLcpyQbUUbbtB
https://geostrategy.rs/sr/dr-g-n-rif-vic-g-b-ls-bi-si-r/
