De la défense et de la sécurité

Драгана Трифковић: Терор у Сирији

Dragana Trifkovic, Directeur Général du Centre d'études géostratégiques

Башар ал Асад предао је власт и напустио Сирију крајем прошле године, након што су наоружане опозиционе и терористичке групе покренуле офанзиву. Све се одиграло великом брзином и практично од 27. новембра када су покренуте акције у Алепу и Идлибу, до 7. децембра када су заузети велики градови Алеп, Хама, Деир ез-Зор, Дара и Хамас, било је јасно да Асад губи контролу над државом. Чињеница да су се званичне сиријске војне снаге повукле без борбе са положаја и да практично није пружен отпор промени режима, говоре о томе да се држава урушила изнутра. Све се завршило 8. децембра када су милитанти ушли у Дамаск, такође без икаквог отпора.

Многобројне сиријске избеглице у Европи дочекале су ову вест са радошћу, а чак су се и многи становници Сирије понадали да би ситуација могла да се промени на боље. Очигледно је да су многи Сиријци потпуно исцрпљени ратом који траје од 2011. године и сукоба демонстраната на таласу Арапског пролећа са владиним снагама. Након демонстрација сукоб у Сирији је прерастао у конфликт широких размера са учешћем страних сила као што су Велика Британија, Француска, САД, Саудијска Арабија, Турска, Израел и Катар, које су званично подржале опозиционе групе и/или водиле операције преко прокси група као и директно учествовале у сукобу. У помоћ Сирији притекле су шиитске групе из Ирана и Либана, а 2015. године на позив Башара ал Асада у сукоб се укључила и Русија. То је био преломни моменат јер су до уласка руске војске терористичке групе Исламске државе, Ал Нусре и др. контролисале готово осамдесет посто територије Сирије. То јест званичне власти и званична војска контролисале су само око 20 посто територије. Ситуација се након уласка руске војске у сукоб драстично променила у корист државних структура. Међутим без обзира на успехе руске војске у борби против тероризма, Асад није успео да консолидује друштво и стабилизација ратишта само је продужила даљу деградацију институција државе и друштва у целини.

Након пада режима Башара ал Асада, власт су преузели милитанти под заставом Сиријске националне армије које подржава Турска и исламистичка група Хајат Тахрир ал-Шам (ХТШ) коју многи означавају као терористичку организацију. Лидери ових организација труде се да се представе као званичници са којима светска заједница може да сарађује.

Сирија је и даље подељена на неколико региона који се налазе под контролом различитих група и практично раскомадана на етноконфесионалне зоне. Већину територије заузимају протурски исламисти, а поред њих Курди које подржавају САД контролишу друге области. Голанска висораван је под контролом Израела, који има даље тенденције ширења свог утицаја уз помоћ војне силе, а преостали хришћани траже уточиште у алавитском региону Латакије и другим приобалним подручјима.

Нове власти су покренуле масакр над алавитским становништвом називајући да „остацима бившег Асадовог режима“. Породица Асад припада алавитској мањини у Сирији, која према проценама стручњака броји око два милиона становника у приморским пределима. Сунитска већина у Сирији сматрала је да алавити, које муслимани сматрају сектом, користи велике привилегије власти у тој држави иако је Асад строго водио рачуна о томе да не даје повластице овој групи како не би иритирао већинско становништво. Сада након пада режима Асада, радикални исламисти су добили жељу да се свете, иако су се алавити без отпора предали снагама ХТШ. Одмах по успостављању власти новоорганизована служба безбедности покренула је талас насиља тражећи одговорне за „злочине против сиријског народа“ не само у приобалним подручјима већ и у Хомсу и Хами. Поред алавита сиријски милитанти прогоне и хришћане који су масовно страдали од самог почетка сукоба у Сирији, када су вршени минобацачки напади на хришћанске четврти у Алепу и Дамаску. Осим тога током целог рата дешавали су се случајеви киднаповања и убиства хришћанских духовних вођа  и рушење цркава. Према проценама више од 450.000 хришћана од 2 милиона, напустило је Сирију за време рата.  Све то се може окарактерисати као етничко чишћење и геноцид над алавитима и хришћанима у Сирији. Након последњих догађаја око седам хиљада локалних становника побегло је у ваздушну базу Хмеимим како би били под заштитом руског војног особља.

Према информацијама из Сирије, серија масакра која је започета почетком марта ове године након појединачних случајева насиља, довела је до смрти више хиљада људи. За већину убистава цивила окривљене су дивизије Абу Амша и Хамзат, које су се придружиле ХТШ-у у новембру у Идлибу. Ове две фракције и њихови лидери осумњичени су за кршења људских права, укључујући силовања и мучења. Нова прелазна влада у Дамаску обећала је да ће увести ред и мир у Сирији, уједињнити државу и поштовати права националних мањина. Међутим ситуација говори у прилог томе да се терор над мањинама, конкретно алавитима и хришћанима, наставља. Масакре у областима где живе алавити и хришћани, убиства читавих породица, неселективно стрељање целокупне мушке популације у неким селима, хладнокрвно снимају починиоци ових злочина и објављују снимке на друштвеним мрежама. САД и Русија затражиле су пре пар дана хитне консултације у Савету безбедности УН због ескалације насиља над цивилима у Сирији. Стални представник Русије при УН Василиј Небензја, рекао је новинарима након затворених консултација да „Савет безбедности УН ради на усаглашавању документа у вези са ескалацијом насиља у Сирији и одлучан је да га усвоји што је пре могуће“. Он је нагласио да је Савет безбедности био једногласан: „Сви су истицали исте елементе, а то су недопустивост онога што се дешава- крвопролиће, насиље, потреба да се злочинци приведу правди“.

Грчки посланик у Европском парламенту Николас Фарантоурис, члан Одбора Европског парламента за безбедност и одбрану, посетио је Дамаск 8-9. марта где се састао са верским лидерима, укључујући грчког православног патријарха антиохијског и блискоисточног Јована. „Поуздани подаци указују на 7.000 покланих хришћана и алавита и злочине над цивилима без преседана. Хришћанске и друге заједнице са хиљадугодишњим присуством у овом региону су у опасности од изумирања“, рекао је Фарантоурис после његове посете.

Директор Националне обавештајне службе САД Тулси Габард која је упозоравала на то да терористичко преузимање власти у Сирији може да доведе до још већих последица напоменула је пре неколико дана у свом говору у Америчком сенату о везама ХТШ и Ал Каиде и чињеници да су се демократске америчке власти изјашњавале о овим исламистичким екстремистима као умереним побуњенцима и савезницима САД.

Америчка организација Блискоисточни форум (Middle East Forum) открила је у свом извештају из фебруара ове године да су Стејт департмент и Америчка агенција за међународни развој (USAID) обезбедили стотине милиона долара организацијама које су повезане са одређеним терористичким организацијама. „Вишегодишња студија Блискоисточног форума о потрошњи USAID-а и Стејт департмента открила је 164 милиона долара одобрених грантова радикалним организацијама, при чему је најмање 122 милиона долара отишло групама које су повезане са терористима и њиховим присталицама“, стоји у извештају ове организације.

Mноге организације и стручњаци за Блиски исток већ дуго дискутују о томе да ли је ХТШ примао директну или индиректну помоћ од Израела, Турске и САД. И док нова америчка администрација истражује ове везе, Израел и Турска су фокусиране на предузимање акција у самој Сирији.

Оно што је очигледно, то је да ја сукоб у Сирији далеко од смиривања и да нове милитаристичке власти иако су обећале успостављање мира, нису способне да заиста делују у том правцу. Последња дешавања указују на то да ће се унутрашњи обрачуни између различитих групација наставити. Са друге стране реакције међународних институција говоре у прилог томе да су оне и даље нефункционалне, и да сем саопштења и осуда на речима нису у стању да активно делују у решавању проблема на терену. Разлог томе су различити интереси геополитичких играча, где се многи од њих крију иза мирољубивих речи спроводећи другачију политику у реалности о чему сведоче и докази о финансирању терористичких група у Сирији.

Извор: Центар за геостратешке студије

Насловна фотографија: Moawia Atrash / TASS

Упутнице:

More Than 7,000 Christians And Alawites Killed In Syria, Greek MEP Says

Syrian coastal massacres subside

Syrian jihadists accused of killing Alawite and Christians as world stays mostly silent | Fox News

os-tgabbard-013025.pdf

Terror Finance at the State Department and USAID – Middle East Forum

Отряды новых властей Сирии устроили в стране массовую резню // Новости НТВ

UN rights chief raises alarm over escalating violence in Syria | UN News

 

 

 

 

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

One thought on “Драгана Трифковић: Терор у Сирији

  1. Александар Михаиловић dit :

    Одлична анализа и фокус пажње на оно што може да се прелије и на друге, нико није далеко. Нове власти су после скидања са листе терористичких организација пропустиле прилику да окупе све зараћене фракције, којима манипулишу многе велике силе, и да се договоре о заједничкој одговорности и изградњи државе коју су и пре тога оптерећивали бројни проблеми. Када је почела демобилизација до тада регуларне војске, кренуло се у ликвидацију исте, чак и њихових породица, што је опет довело до прегруписавања снага и пружања отпора, а то значи и нови грађански рат у неким другим димензијама и по шавовима поделе интересних сфера великих у тој напаћеној тероризмом држави. Заборавили су искуства Либије која је на исти начин претворена од социјално најуређеније државе на свету у простор сталних сукоба, жаришта, страха, патње и беде. Историја неће опростити пропусте и пропуштене шансе. Није лако водити државу, одговорност је огромна, али, мудрост указује на тимски рад и општу поделу одговорности за стање и будућност. Не зауставили се одмах овај пожар мржње Сирија ће бити разорена изнутра и враћена у прошлост.

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *