Écrit Par: Draga Ivić
НКВД: Тајна моћ совјетске безбедности – успон, операције и наслеђе најзлогласније обавештајне службе СССР-а
Неко и то мора да ради. Око свих служби безбедности створена је фама о недодирљивости, моћи, опасности и свеприсутности. На први поглед, то јесу особине које безбедносна пирамида у некој држави треба да има и то није ништа чудно. Шекспир је одавно рекао – ”прерушите се, долазе прерушени”.
Међутим, ако дубље анализирамо, разумећемо због чега овакве службе хтеле-не хтеле морају да имају овакав ореол, потребан да би се обавио постављени задатак и оправдао циљ постојања. Неко државу мора да штити и то није под знаком питања.
Право питање је – у чије име, од кога и којим методама.
Абревијатура НКВД СССР означава Народный комиссариат внутренних дел Союза Советских Социалистических Республик (НКВД СССР).
Министарства младе државе, СССР дуго су називана Народним комесеријатима, у складу с традицијом да Руси лако прихватају туђице; commissarius нам долази из латинског и дуго је та именица означавала опуномоћеног представника, док јој у колективној свести није ”прилепљена” непопуларна конотација везана за политичког представника власти у неком органу, јединици, установи.
НКВД је Народни комесаријат (министарство), унутрашњих послова Савеза Совјетских Социјалистичких Република, односно – Наркомвнудел; ова вербализована скраћеница представља још један совјетски лингвистички обичај да скраћују дуге конструкције – комдив је командант дивизије, санбат је санитетски батаљон, райком – районный комитет или комитет реона, миноборони је министарство одбране, итд. Истовремено, и те скраћенице постале су предмет интерних шала и досетки, што је посебна прича и није само руска (”Озна све дозна” и сл).
Због чега је НКВД постао озлоглашен широм света? Професионалци и познаваоци безбедносне проблематике лако ће вам доказати да се он не разликује много од других сличних организација по свету.
Све су оне пирамидално постављене, врло сложене у свим равнима, функционално повезане унутар свог модела преко врло малог броја строго дефинисаних веза ради максималног умањења ризика компромитовања података или акција.
При том код њих важе многи неписани закони, готово у рангу дубоке државе. По томе се СИС, ЦИА, КГБ, кинеска МСС и друге, уопште не разликују. Мењају им се надлежни, средства и прилагођава методологија, али механизам функционисања остаје исти.
Фото: Осниваци НКВД Јагода, Мензинск и и Ђержински, оснивач ВЧК
Почеци
НКВД је основан сасвим разложно и логично. Једна огромна земља која је тек изашла из идеолошког, братоубилачког Грађанског рата и стране војне интервенције, морала је да се брани и споља и изнутра, често и суровим методама. То није оправдање, већ објашњење.
СССР је подигнут, практично, с ледине и о томе смо већ писали (”Како су капиталисти градили социјализам”). Као највећа и тада једина комунистичка држава, сместа је накупила мноштво непријатеља, а у њихов опис послова спадало је и стално ”оцрњивање” свих могућих совјетских институција, при чему је НКВД био идеална мета. Тајанствен и затворен, о њему се могло писати и говорити свашта, јер ништа није могло да се докаже – или оспори.
Пошто је реч о територијално великој земљи која се нашла пред бројним изазовима, с мноштвом нација, различитом верском и идеолошком заоставштином, и НКВД је био веома сложена организација, практично унутрашња војска. Тако су је и доживљавали, а често и тако звали. Стога ћемо се, у најкраћем, осврнути на њену организацију и функционисање, јер иза сваке од степеница њене хијерархије налази се, на било ком степенику, мношто органа и организација с поделом чији опис заслужује енциклопедијски изазов и обим.
Наследници Охране (по предреволуционарном руском правопису – Отдѣленіе по охраненію общественной безопасности и порядка) и ВЧК (Всероссийская чрезвычайная комиссия) имали су од кога да уче, сукобљавајући се током револуционарних времена (па и касније) са врхунским професионалцима страних обавештајних агентура, диверзантима, шумским бандама, унутрашњим криминалом, сволочима (напуштена малолетна деца без родитеља, врло дрски бандити), белом емиграцијом, саботажама, опструкцијом развојних планова, итд, итд.
Није постојала област у којој НКВД није имао своје поверенике, па се може рећи да је, у том смислу, Совјетски Савез заиста био и полицијска држава. Формална подела области и ресора у НКВД то и потврђује. Интерна шала тог времена гласила је да НКВД не може једино да прати подморнице…али је зато у њима имао своје сараднике.
Фото: Уверење о конфискацији ствари и непокретности ухапшеникаи страница из досијеа атентатора на Микојана, 1942. године
Формално оснивање
НКВД је Основан одлуком Централног извршног комитета СССР 10. јула 1934. године. У његов састав ушла је Обједињена државна политичка управа СССР која је преименована у Главну управу државне безбедности (ГУГБ).
Новоснованом комесаријату (министарству) припало је надзирање и координација у практично свим областима живота као што су: општа комунална област (економика, водопривреда, грејање, побољшање услова живота), грађевинарство, све гране привреде и индустрије, итд; међутим, оно што га је издвајало од ових општих послова, којима су се примарно као основним задатком бавила друга министарства, јесте следећи опис послова: политичке истраге и право на вансудске казне (!), казнени систем, спољна обавештајна служба, пограничне трупе и унутрашња војска, али и контраобавештајна служба у војсци.
НКВД је тек 1946. године трансформисан у МВД СССР, односно Министарство унутрашњих послова.
Развојна лествица НКВД
Да бисмо колико-толико разумели с колико се сложеним проблемима (па и бирократијом) млада држава борила док је зидала своју безбедносну архитектуру, погледајмо хронологију настанка и трајања руских (совјетских) безбедносних служби, од постанка до данас.
Чак и овај, најкраћи преглед, даће нам слику о грандиозној сложености ове структуре, наследника Охране:
ВЧК РСФСР (Свесавезна ванредна комисија – ”ЧеКа”, 1917- 1922).
ГПУ РСФСР (Главна политичка управа, 1922-1923).
ОГПУ СССР (Обједињена државна политичка управа, 1934-1941).
НКВД СССР ( Народни комесаријат унутрашњих дела, 1934-1941).
НКГБ СССР (Народно министарство државне безбедности, радило од фебруара до јула 1941. године и од 1943. до 1953. године).
ГУГБ НКВС СССР (Главна управа државне безбедности, као део НКВД, 1934-1941).
НКГБ СССР (Народно министарство државне безбедности, 1943-1946).
МГБ СССР (Министарство државне безбедности, 1946-1953).
МВД СССР (Министарство унутрашњих послова, 1953-1954).
КГБ СССР (Комитет државне безбедности, поред НКВД најпознатија скраћеница из ове области. Радио од 1954. до 1991. године).
МСБ СССР (Међурепубличка служба безбедности, радила 1991. године).
СР СССР (Централна обавештајна служба, кратко време радила 1991. године).
КОГГ СССР (Министарство за одбрану државне границе, 1991. године).
Раздруживањем СССР послове безбедности наследило је Министарство безбедности (Министерство безопасности Российской Федерации), које је деловало од 1992. до 1993. године.
После ове службе стигла је Федерална контраобавештајна служба РФ која је деловала до 1995. године и представљала је наследника Службе безбедности РФ.
Коначно, њу је 1995. године наследио ФСБ (Федеральная служба безопасности).
Последње три које су деловале под заставом СССР (МСБ, ЦСР и КОГГ) биле су изнуђена трансформација у убрзаном раздруживању СССР. Како данас изгледа та пирамида, делимично смо о њој писали, но неком приликом ћемо се вратити на ту тему, јер је СВО свакако утицала и на трансформације ових служби.
Фото: Здање некадашњег нНКВД после реконструкције 2014.
Организација и функционисање НКВД
У домену његових послова, како смо већ навели, налазило се практично све. Сасвим слободно може се рећи да је то била држава у држави коју су једино могли да контролишу Стаљин и његова два-три најближа сарадника. Оружане снаге (РККА, а затим Црвена Армија) имале су своју службу безбедности (о њој смо писали у тексту ”Без права на славу”) и свакако је постојао и одређени антагонизам између ове две војске, што је посебна тема.
НКВД је имао једанаест управа. У централном апарату у почетку било је ангажовано 8.211 људи, док стварна бројност повереника по нижим нивоима (до последњег села и засеока) никада неће бити утврђена. Само у Главној управи државне безбедности (ГУГБ) налазило се још осам великих одељења, почевши од контраобавештајне службе до економско-рачуноводственог дела. Може се са сигурношћу рећи да је НКВД био и велики потрошач, јер је у разним ресорима и на различитим нивоима у њему било десетине хиљада професионалаца, док је за извршење задатака морало да се обезбеди огроман број савремених техничких средстава и наоружања, транспорта, итд.
Главна управа државне безбедности (ГУГБ) директно је била подређена наркому (народном комесару, односно министру) Јагоди (Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да). У састав ГУГБ ушла су основна оперативна одељења бившег ОГПУ (Обједињена државна политичка управа):
Посебно одељење (котранобавештајно).
Тајно политичко одељење (борба с политичким противницима).
Економско одељење (борба против диверзаната и штеточина, саботера).
Одељење за иностранство (спољна обавештајна служба).
Оперативно одељење (заштита највиших руководилаца, претреси, привођења, присмотра).
Специјално одељење (шифрантска служба, надледање конспиративности у одељењима).
Транспортно одељење (борба са саботерима и диверзантима на саобраћајницама свих врста).
Рачуноводствено-статистичко одељење (оперативно рачуноводство, статистика, архива).
Трансформације
Висок степен конспиративности у овој сложеној служби обезбеђиван је и релативно честим трансформацијама, поделама, премештањима, именовањима, променом назива и описа посла, итд.
Прва велика подела догодила се трећег фебруара 1941. године када је Президијум Врховног Совјета СССР поделио НКВД на два самостална органа: НКВД (на челу с Беријом) и Народни комесеријат државне безбедности (НКГБ) који је предводио Всеволод Меркулов.
Посебно одељење НКВД које је било задужено за контраобавештајну службу у РККА имало је два одсека – за КоВ и РМ.
Фото: Снимак из филма „У августу 44“
Рат и НКВД
С бројним реорганизацијама, како у месној, тако и у стварној надлежности, НКВД и НКГБ су дочекали почетак Другог св. рата. Сместа су враћени у структуру јединственог минстарства – изворном НКГБ, с тим да је министар остао Берија, а Меркулов је постао први заменик.
Појачан је рад контраобавештајне службе, посебно у појасу фронта, проналажењу и ликвидацији диверзаната и агената у позадини. Овом министарству биле су потчињене и Снаге за заштиту позадине (Войска НКВД по охране тыла; деловала је од 25.07.1941 до октобра 1945. године).
Већ 17. октобра 1941. године, у стању врло сложене ратне ситуације, Државни комитет одбране даје овлашћења Посебном већу НКВД (Осо́бое совеща́ние при НКВД СССР) РСФСР да изриче смртне казне за дела против државног поретка – на основу чланова 58 и 59 Кривичног закона. Решења су била коначна, без права жалбе. Овај указ повучен је тек првог септембра 1953. године, после смрти Стаљина, на инсистирање Булгањина и Хрушчова. Нешто касније, у децембру, Берија, као последњи заштитник најширих овлашћења је стрељан.
Током рата догодиле су се још неке реформе у министарству. Најважнија је она од 19. априла 1943. године када је Савет народних комесара (Уредбом № 415-138сс) основао Главну управу контраобавештајне службе ”Смерш” (Смерть шпионам). За начелника је постављен В.С. Абакумов. Том Уредбом формиран је и ”Смерш” Ратне морнарице са начелником П. А. Глатковом.
Ради лакшег рада и координације пограничних снага, унутрашње војске, милиције и других оружаних формација НКВД, Указом бр.№ 00856 било је формирано одељење контраобавеђштајне службе (ОКР) чији је начелник био С.П. Јухимович.
Када су снаге Црвене армије кренуле у завршне борбе с трупама Сила осовине, 11. јануара 1945. године, Берија је Наредбом № 0016 одредио опуномоћенике НКВД на нивоу фронта.
Формално, њихов посао био је координација укупне безбедности фронтовског појаса који се стално померао и тражио комуникацију између све бројних трупа на све мањем простору; међутим, ови опуномоћеници тајно су извештавали Берију о понашању највиших команданта, пре свега истакнутих маршала од којих су Стаљин и он зазирали. Опуномоћеници су се налазили у саставу седам главних, од укупно десет фронтова који су постојали тог тренутка.
Повремено или стално, поред ГУГБ (Главне управе државне безбедности), НКВД је имао и следеће Главне управе (ГУ):
ГУРКМ (Радничко-сељачка милиција).
ГУББ (Борба против бандитизма).
ГУПиВО (Погранична и унутрашња заштита).
ГУПО (Противпожаревна служба).
ГУШосДор (Колски путеви).
ГЕУ (Економија).
ГУЛАГ (Лагери, односно логори).
ГТУ (Транспорт).
ГУВПИ (Заробљеници и интернирана лица).
За време рата дивизије НКВД често су активно учествовале и у фронтовским борбама, организовању партизанског покрета, сарадњи са ослободилачким покретима других земаља. У њихов домен улазили су запречни и ловачки (потерни) одреди, о чему ћемо посебно писати.
По завршетку рата, НКВД је 15. марта 1946. године преформиран у Министарство државне безбедности. НКВД је променио укупно четири министра: Јагоду, Јежова, Берију и Круглова. Колико је овај посао био опасан за све, па и за њих, сведочи податак да су, од њих четворице, тројица стрељани. Стрељан је и В.С. Абакумов (начелник СМЕРША). Само је Круглов (Серге́й Ники́форович Кругло́в) наџивео и Берију, али и генералисимуса Стаљина.
Насловна фотографија: Кадри са снимања серијала „Комиссарша“
9. фебруар 2025.
