La géopolitique et de la politique

Обраћање Срба са Косова и Метохије руској јавности

Српски Центар за геостратешке студије у сарадњи са Координационим саветом некомерцијалних организација Русије, организовао је у Москви 28. новембра округли сто под називом: „Балкан на раскршћу, са ким ће бити Србија у мултиполарном свету“. Окупљеним гостима обратили су се Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије са темом „Српско-руски односи у контексту специјалне војне операције“, Владимир Зотов, колумниста издања Украина.ру са темом „Русија и Србија: између изјава љубави и конкретних дела“ и Татјана Стојановић, уредник публикације Украина.ру. са темом „Косово и Метохија од Кумановског договора до Охридског плана: излазак из сфере међународног права“.

Учесници округлог стола прочитали су писмо обраћања Срба са Косова и Метохије руској јавности:

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отацбина“

Историја српско-руских односа је многовековна, пријатељска, братска, искрена.

Још у средњем веку позната је чињеница да се српске властелинске породице Дејановића, Јакшића удају за чланове руске владарске династије. Култ Светога Саве је у пуној мери из Србије пренешен у Русију о чему говоре многобројне фреске у руским црквама и манастирима.

Па и само ослобађање Србије, тј. зачетак аутономије српске кнежевине у односу на турску царевину није могао да прође без апсолутне подршке руске империје. Када је 1809. године Русија журећи да потпише мир са Турцима због предстојећег напада Наполеона није заборавила Србе него је у мировном споразуму са Портом обезбедила Србима широку аутономију. Мировни споразум нажалост Турци нису испоштовали, угушили су српски устанак у крви али одмах после руске победе над Наполеоном Руска империја је под претњом рата Турцима затражила да се договорена аутономија за Србе испоштује. Тако је кренуло и ослобађање Србије.

Сигурно да је у историји тих односа било и неких горких тренутака. Ово се пре свега односи на период 1878. године Санстефански мир и Берлински конгрес када је Петроград стао на страну тзв. Велике Бугарске и добар део територије тачније, три епархије из врмена Светог Саве, припао је новоствореној бугарској држави. Из тог времена позната су писма српског становништва са подручја данашње Софије, па све до Велбужда и Видина где моле српског крања Милана Обреновића да не дозволи да се ови простори нађу у бугарској држави. Чак су говорили да су више волели да остану у Турској него да припадну Бугарској. Нажалост, Бугари су касније према својим доброчинитељима пре свега руској царевини показали апсолутну незахвалност и сврстали се и у Првом и у Другом светском рату на страну Немаца.

Али већ 1914. године руски цар Николај иако Русији тада није било стало до рата због напада Аусторугарске на Србију заштитнички, од срца, са свом снагом стао је на страну Србије.

Оно што данас можемо да констатујемо јесте да политика данашњих властодржаца у Србији није много наклоњена Москви. Јавна је тајна, а о томе говори и изјава председника Србије „Фајненшл тајмсу“ да је Србија током 2023. године продала Украјини оружје за више од 800 милиона евра. Слично томе истом листу говори и његов министар финансија Синиша Мали који каже да у продаји оружја Украјини он не види ништа чудно јер 20 хиљада радника запослених у војној индустрији Србије мора од нечега да живи. Уосталом, и руски војни аналитичар Владислав Шуригин је просто зачуђен када на руској страни налази гранате које гађају руску нејач и цивиле а произведене су у Србији.

Такође тиранска декларација потписана заједно са Владимиром Зеленским и осталим првацима земаља Запданог Балкана говори да међународни суд правде мора да процесуира највише руководство Русије због наводних злочина у Украјини.

Честе посете прве даме Србије Тамаре Вучић Кијеву и њено дружење са Јеленом Зеленски по Кијевској лаври не може да служи на част српском руководству. Ово тим пре јер је Кијевска лавра оскрнављена, отета, обешчашћена од стране режима у Кијеву као и од непризнате украјинске православне цркве.

Срби са Косова и Метохије здушно подржавају руску страну у рату у Украјини и сматрају да то није експанзија на ову државу већ борба да се заштити руско становништво у тој земљи као и народ који говори руским језиком.

Срби са Косова и Метохије су потпуно уверени да ће Русија у овом сукобу да победи јер она не ратује само са властодршцима у Кијеву већ и са целокупним Западом који издашно, свом снагом, оружјем, новцем и најамницима ратује на страни Украјине. Победа Русије у овом рату створиће услове и да се уз помоћ, како Срби кажу, мајчице Русије Косово и Метохија поново нађе у састав државе Србије отргнуто НАТО бомбама од своје матице.

После руске победе геополитичка карта у Европи ће да се промени а то ће створити услове да ће Србија и Срби било где да живе много лакше да дишу уз помоћ својих пријатеља и заштитника, надамо се, нове руске империје.

Извор: Центар за геостратешке студије

2. децембар 2024.

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *