Пише: Александар Аздаган, главни политички саветник Центра за геостратешке студије
Улога Русије у спољној политици САД
Историјски гледано, приступ Доналда Трампа Русији сматран је крајње нетрадиционалним. Био је познат по томе што доводи у питање важност НАТО-а и изражава дивљење руском председнику Владимиру Путину. Током његовог првог мандата, САД су се бавиле Русијом на начин који су многи сматрали помирљивим, посебно када је реч о ублажавању санкција и дипломатским односима. Међутим, Трампова администрација је увела неколико рунди санкција руским појединцима и правним лицима, посебно у вези са ратом у Украјини, анексијом Крима и наводима о мешању Русије у наше изборе у САД 2016.
Сада када се Трамп вратио на место председника, његова политика према Русији могла би да следи сличан образац, који балансира конфронтацију са покушајима сарадње. Његов приоритет би се вероватно фокусирао на побољшање билатералних односа уз истовремено решавање питања од стратешког интереса, као што су контрола наоружања и сајбер безбедност, посебно ако односи САД са Европом и НАТО-ом остану напети.
Контрола стратешког наоружања и дипломатија
Једно од карактеристичних питања у односима САД и Русије под Трамповим првим председништвом била је контрола наоружања. Трамп је повукао САД из кључних споразума као што је Споразум о нуклеарним снагама средњег домета (Intermediate-Range Nuclear Forces – INF), наводећи као разлог кршења Русије. Међутим, он је такође потписао продужење новог уговора СТАРТ, којим су настављена ограничења на нуклеарне бојеве главе.
Пошто је председник Трамп успешно поново ушао у Овални кабинет 2025. године са јасним мандатом америчког народа, он ће можда настојати да преговара о новим споразумима о контроли наоружања, потенцијално поново упуштајући се у преговоре са Русијом о стратешком нуклеарном оружју. Било који дипломатски напор би вероватно зависио од жеље да се смање нуклеарне тензије, а истовремено би се потврдили наши амерички интереси у модернизацији наоружања.
Геополитичка поравнања и источна Европа
Политику председника Трампа у вези са НАТО-ом и источном Европом често је карактерисао скептицизам, при чему је он више пута позивао чланице НАТО-а да испуне циљеве потрошње на одбрану. Иако је изразио подршку Украјини против руских упада у ту земљу, посебно након руске анексије Крима, његова реторика је такође често деловала прагматичније, залажући се за смањење учешћа САД у сукобима у иностранству.
Моје стручно мишљење је да Трампова администрација 2025. неће дати приоритет војној интервенцији у источној Европи, већ би се уместо тога могла фокусирати на смањење америчког војног присуства, истовремено охрабрујући Европу да заузме јачи став.
Међутим, наше обавезе према НАТО-у и његовој клаузули о колективној одбрани из члана 5 и даље могу бити тестиране у зависности од тога како се развијају односи са Русијом.
Сајбер безбедност и мешање у изборе
Још једна област у којој су тензије између САД и Русије биле високе, због оптужби за руско мешање у америчке изборе, посебно 2016. када се Трампова администрација суочила са строгим надзором својих одговора на ове оптужбе, иако је председник Трамп доследно умањивао руско мешање и доводио у питање процене обавештајних служби.
Стога је вероватно да ће сајбер безбедност и изборна безбедност остати централна тема коју гурају неолиберални глобалисти у Вашингтону. Трамп ће наставити да умањује улогу руског мешања, али ће такође бити под притиском да се позабави руским сајбер нападима, посебно након инцидента са СоларВиндс-ом и другим великим хаковањима који се приписују руским актерима.
Енергетика и економски односи
Председник Трамп је често покушавао да позиционира САД као великог извозника енергије и заговарао је америчку независност од нафте и гаса. У овом контексту, САД ривалство са Русијом око енергетских ресурса, посебно извоза природног гаса у Европу, могло би да ескалира. Председник Трамп би могао да инсистира на политици која смањује ослањање Европе на руске изворе енергије и јача нашу америчку енергетску доминацију на глобалном нивоу.
На економском плану, Трампова администрација би могла да размотри санкције против руских олигарха и кључних сектора руске економије, посебно у технолошкој и енергетској индустрији, ако тензије букну. Међутим, трговински односи могу бити мање фокусирани осим ако се не појаве специфични сукоби.
Закључак
Иако је тачна природа плана Трампове администрације за 2025. према Русији спекулативна, вероватно ће комбиновати стратешко такмичење са напорима да се укључи у дијалог, посебно о контроли наоружања и енергетској политици. Историјски приступ председника Трампа је био трансакциона дипломатија, са настојањима да уравнотежи америчке интересе док минимизира директне конфронтације, али увек држећи фокус на обезбеђивању повољних послова за САД.
ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Ја никада нисам и никада нећу промовисати ничију „пропаганду“. Ја сам критичар једнаких могућности и 100% финансијски и идеолошки независан и патриотски амерички научник чија је основна академска одговорност и морална обавеза да говори истину и подигне свест. Као такав, садржај СВИХ мојих постова на друштвеним мрежама, ТВ интервјуа, предавања, подкаста и вебинара представљен је ИСКЉУЧИВО као моје лично мишљење. Стога, моје гледиште не треба погрешно тумачити, погрешно окарактерисати и/или погрешно тумачити као изјаву о промовисању (у име) БИЛО КОЈЕ особе, БИЛО КОЈЕ политичке ствари, БИЛО КОЈЕ организације, БИЛО КОЈЕ владе и/или БИЛО КОЈЕ земље. Све супротне тврдње су категорички лажне и лажно представљање чињеница и сматрале би се клеветничким, тј. као клевета мог личног карактера и јавне личности. Ја једноставно користим своје право из 1. амандмана као поносни амерички грађанин, а то је слобода говора и слобода мисли.
Извор: Центар за геостратешке студије
Насловна фотографија: РИА Новости . Сергей Гунеев
5. март 2025.
