Nom de l’auteur/autrice :Centre pour les études géostratégiques

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

De la défense et de la sécurité

Систем С-400 може да буде гарант војне неутралности Србије

Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques

 

Небо над Србијом је ових дана сигурније него икада. У оквиру војне вежбе „Словенски штит“ која се од 23. до 29. октобра одржава у Србији, на простору ваздухопловне војне базе „пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, први пут учествују и руске јединице за противваздушну и противракетну одбрану са системом С-400 Тријумф.

La géopolitique et de la politique

„Западни Балкан“ као изабрани безизлаз

Пише: професор Слободан Самарџић

Жалосно је што је Србија своју будућност везала за групу новостворених и зависних квази-држава и народа са којима игра улогу тзв. западног Балкана у новијој западној прерасподели простора. Можда је Србији то заслужена казна за лако изгубљени двадесети век, али ако је и казна – превише је. Српска политичка класа, заједно са владајућим културним погоном, води радикалну политику кривице. Али, она је наметнута и има функцију уједначења под фирмом „западног Балкана“ у оквиру политике „колективне одбране запада“. Нико није боље дефинисао ту домаћу политику пужеве кућице од самог великог вође – „ми на Косову немамо ништа и нико нам ништа ни не нуди“.

La géopolitique et de la politique

Када је бојкот избора неопходан и оправдан?

Пише: професор Слободан Самарџић

Бојкот избора је ванредно средство политичке борбе. Као такав, он одговара само ванредним условима. О томе шта су ванредни услови ваља расправљати. То није правно одређена ситуација као што је ванредно стање. Иако и ванредно стање подлеже процени и одлуци, што је увек ствар политичког субјекта који је уставно или на други начин одређен да делује, оно је ипак правно уређени институт. Ако легално одређени државни орган процени да су се стекли уставни услови за проглашење ванредног стања и сходно томе донесе одлуку, више нема расправе.

La géopolitique et de la politique

Русија јасно за Резолуцију 1244

Dragana Trifkovic EurAsia Daily

 

Посета Дмитрија Медведева Београду, поводом 75. годишњице ослобађања српске престонице је још једна у низу значајних посета руских државника. За Русију је обележавање овакве годишњице од велике важности, ако узмемо у обзир то да се спроводи ревизија историје при којој западне силе покушавају да ставе улогу СССР у негативан контекст. Тиме желе да оспоре победу Црвене армије у Другом светском рату. Видели смо већ многобројне примере земаља из Југоисточне Европе, које уклањају совјетске споменике.

С друге стране, обележавање 75. годишњице ослобађања Београда има сасвим другачији контекст.

La géopolitique et de la politique

Курдско питање и још једна историјска издаја

Пише: Милош Здравковић

Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију последњу битку за коначно ослобођење окупиране провинције Идлиб и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, Курди су одбили мировни споразум са Дамаском, охрабрени од САД-а (тј. оног дела администрације који представља такозвану „дубоку државу“ ) да ће добити засебну, независну државу источно од Еуфрарата. Таква је могућност не треба посебно помињати најцрњи сценарио за султана са Босфора, турског председника Ердогана. А зашто је то тако покушаћемо да објаснимо у наредним редовима.

La géopolitique et de la politique

Одговор Петру Искандерову: Русија није Америка, а Путин није Јељцин

Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques

Како се Александру Вучићу ближи време да испуни обавезе које је преузео доласком на власт, тако настоји да угуши сваку слободну мисао, поткупи што већи број аналитичара и експерата и сурово се обрачуна са свим неистомишљеницима. По узору на власт Мила Ђукановића у Црној Гори, он се труди да приватизује државу и уведе потпуну диктатуру, прогонећи свакога ко мисли другачије него он. Захваљујући медијима које контролише успева да држи јавност у уверењу како одговорно и посвећено обавља свој посао. Али чињенице говоре другачије. Иако се хвали како је Правни факултет завршио са најбољим оценама, то га не спречава да свакодневно крши Устав над којим је положио заклетву.

La géopolitique et de la politique

Због чега Амбасада Русије игнорише косовске Србе?

Интервју Марка Јакшића, Драгане Трифковић и Бошка Обрадовића за Евроазија дејли

 

Господине Јакшићу, који су разлози који су вас навели да упутите отворено писмо амбасадору Русије у Србији Александру Боцану-Харченку?

Марко Јакшић: Главни разлог је тај што смо имали жељу да руску владу упознамо са нашим ставом поводом предстојећих сепаратистичких избора у јужној српској покрајини. Како амбасадор није дао никаквог одговора на прво писмо, а на друго је одговорио негативно имајући у виду важност оваквих избора за српски народ, одлучили смо се на један овакав јаван и манифестан корак.

Такође је нејасан став руског амбасадора по питању судбине јужне српске покрајине, где у једном интервјуу државним медијима каже да је став руске владе Резолуција 1244 СБ УН, да би после тога наставио да њега изненађује став Запада што је против поделе Косова имајући у виду да су они већ једном цепали Југославију. На основу изреченог не може се у исто време бити и за КиМ у саставу Србије и за поделу Косова и Метохије (разграничење).

La géopolitique et de la politique

Азербејџан као пример за Србију

Интервју Драгане Трифковић за Медиа.аз

 

Пре неки дан, руски министар спољних послова Сергеј Лавров прокоментарисао је говор премијера Јерменије Николе Пашињана, осуђујући га. Као што знате, Никол Пашињан, који је био у окупираном Карабаху, рекао је да је „Карабах Јерменија“.

Шеф руског министарства спољних послова повукао је паралеле, напомињући да је то еквивалентно чињеници да у Албанији кажу да је „Косово Албанија“, што је неприхватљиво.

Јерменско министарство спољних послова реаговало је давањем изјаве. Лавровове речи назване су „селективном и једностраном оценом“. 

La géopolitique et de la politique

Поступак опозива председника-може ли Трамп да падне?

Пише: Милош Здравковић

Представници Демократске странке у америчком Конгресу званично ће покренути поступак за опозив председника Доналда Трампа због тврдњи да је тражио политичку помоћ од Украјине. Одлуку је донела председница Представничког дома и висока функционерка странке Ненси Пелоси која је претходних дана била против покретања овог процеса, али је попустила под притиском партијских колега.

Попут наводних руских мешања која су довела до Милерових истрага, афера Украјина заправо никога не занима. Међутим, сасвим је друга ствар са Трамповом унутрашњом политиком, миграцијама, климом, оружјем, војском, конкретно борбом против “дубоке” државе. Демократе (под контролом 50-годишњег лобија) се више нису могле суздржавати, јер како ће време показати, ово је политичка борба на живот и смрт. Али треба ће им врло паметна стратегија да спрече да се политичка огорченост због Трампа распрсне у расправама у одборима о тумачењу снимака телефонских позива.

La géopolitique et de la politique

Споразум о слободној трговини Србије са ЕАЕУ је маркетиншки трик српских власти

Интервју Драгане Трифковић за Евроазија.експерт

 

Европска унија позвала је Србију да одустане од потписивања споразума о слободној трговини са ЕАЕУ-ом, изјављујући да је у супротности са њеним плановима за приступање ЕУ. Како коментаришете ово? У ствари, да ли је то у супротности са плановима Србије да се придружи ЕУ?

Српско руководство званично истиче да је улазак наше државе у ЕУ стратешки циљ. Морам да напоменем да о овој одлуци никада није постигнут консензус у друштву. Наиме, грађани Србије никада нису имали могућност да се одлуче да ли су за улазак Србије у ЕУ или против, што би демократским путем требало да се постави као референдумско питање. Дакле, улазак Србије у ЕУ је политичка одлука владајућих структура. Ако узмемо у обзир чињеницу да ЕУ има правила по којима функционише и да Србија, која има статус кандидата за ЕУ спроводи процес евроинтеграција,  дужна је да у том процесу усклади своју политику са правилима ЕУ.

Retour en haut