La maison » Articles Posted by Центар за геостратешке студије (Page 157)
À propos de Центар за геостратешке студије
Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi.
La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “
Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre.
Construire ensemble notre avenir:
Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail:
center@geostrategy.rs
View all posts by Центар за геостратешке студије →
„Тиранија је навика која прелази у потребу“ Фјодор Достојевски
Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за “демократију, људска права и слободу”. Агресија на друге суверене државе, назива се “хуманитарном интервенцијом” и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за “демократијом”, која сеже још из доба колонијализма.
Хоће ови нови на власти да управљају државом Србијом, и то сами, а јавно нам признају да немају квалитетне, стручне и поштене људе и кадрове, да управљају макар Епсом, Телекомом и Дунавом
Сељак из околине Пожеге
Министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички агенцији Бета 14. октобра саопштила је да „у државној управи Србије нема вишка запослених у оној мери у којој се сматра“! Упитана да ли је тај вишак запослених 25 000, она је само рекла „да тачног броја нема“!
Ето прилике да вас нескромно и „бахато“ подсетим на један мој текст објављен пре скоро 8 месеци, и у којем сам то исто и ја закључио, бавећи се тим проблемом само једно поподне и вече, и то као потпуно некомпетентан за ту област, јер сам потпуно неук за економска и правна питања, зато што сам само обичан „доктор ветеринарских наука“, а не економиста или правник! За овакав закључак нашој стручно врло квалификованој министарки је требало знатно дуже! Зашто!?
Кинези су народ са најдужом историјом. Такође Кинези су људи који највише поштују историју и најдугорочније планирају. У свом освајању власти – обнови државе – Мао Цедунг користио је војну тактику изведену из древне Сун Тзу доктрине, која се појавила око 500. године пре нове ере. Конфучијанизам, који отприлике датира из истог времена, остао је у срцу Кинеза, упркос Маовим немилосрдним покушајима да га сузбије.
Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques
Прошла је још једна “опасност” од суспензије безвизног режима који функционише између Србије и ЕУ од 19. децембра 2009. године (1). Тема поновног враћања виза Србији актуелна је од почетка 2011, када су поједине земље ЕУ (Француска и Холандија) поднеле предлог привременог укидања безвизног режима са Србијом уколико дође до великих миграција. Касније су се захтеву придружиле Белгија, Луксембург, Шведска и Немачка.
Изгледа да је у неким случајевима пораз далеко бољи од победе. Одговор на многа контрадикторна тумачења, заправо је јако једноставно пронаћи. Истина је увек једноставна ствар. Представљање неистине као тачне, обавља се уз низ компликованих полуистина. Тактика је да се из контекста извуку само делови који могу бити представљени на позитиван начин, а да се остале важне информације прикрију. Тим путем, уз потпуну контролу протока информација у медијима, порази се претварају у победе.
Трагична бриселска победа, прослављена је пре пар дана, на свим медијима. После “тешких“ преговора, који резултују одавно обелодањеним, унапред утврђеним договорима, објављено је да имамо разлога да будемо задовољни. Исход “борбе“ садашње власти познат је свима који су прoучавали Викиликсове депеше из Београда. Та “победа“ је унапред одређена стратегијом К1 западних сила, која за циљ има отимање дела Србије (1).
Шеф београдског преговарачког тима Борислав Стефановић, обратио се после састанка, директно из Брисела речима: „Постигнут је договор који се у потпуности поклапа са нашим интересима“. Председник Србије Борис Тадић ликовао је због “победе“ своје политике „И Косово и Европа“. Од Србије, ни трага ни гласа.
„Почни са оним што је истинито, а не што је прихватљиво.“ Франц Кафка
У Србији су обезвређене и потрошене многе вредности, као и многе речи, међу којима је реч патриота. Да не идемо далеко у историју, за негативну конотацију те речи су у великој мери одговорне лажне патриоте које садашње генерације памте из деведесетих година Милошевићеве владавине, али и представници „Друге Србије“ који су злоупотребили тај термин. Лажне патриоте су појединци који су под окриљем оданости према Србији, искористиле своје политичко, војно или пословно деловање за остваривање личних интереса у периоду распада Југославије и/или у периоду транзиције. За такве личности постоје погодније речи (једна од њих је и ратни профитер), које јасно говоре о особености по којој су препознатљиве. Проблем са искривљеном перцепцијом патриотизма, базиран је на злонамерној пројекцији коју су представници „Друге Србије“ извели сврставајући све патриотски настројене Србе у исту категорију са лажним патриотама. Замена теза је одлично средство манипулације, које има за циљ да поништи и обезвреди сваку борбу за Србију.
„Ако слобода значи нешто уопште, она значи право да кажеш људима нешто што они не желе да чују.“ (Животињска фарма 1945.)
У животу за све постоји алтернатива. Алтернатива је заправо латинска реч, која значи: избор између двога, опредељивање за једну од две могућности, тежак избор једне од двеју могућности (Лексикон страних речи и израза, М. Вујаклија). Често нам живот нуди већи избор могућности, а на нама је да се одлучимо за ону, коју сматрамо најбољом за нас. Аутодеструктивни људи могу да се одлуче и за најгору могућност. Дубљим разматрањем комплексности алтернативе и различитих могућности, као и њиховим поимањем, могли бисмо да уђемо у поље филозофије, као и психологије. Међутим ширина те теме, само је увод за супротност поставке на коју желим да укажем. Искључивост алтернативе је догматске природе.
Европска бајка – Наредбу да Европа нема алтернативу, промовишу фаталистички заговорници једносмерног пута. Објаснити поборницима европског раја да ЕУ има алтернативу, једнако је незамисливо као што би било немогуће објаснити комунистима да је алтернатива братству и јединству, национални интегритет. Искључиви људи, своја схватања претварају у непромењиве истине, без икаквог оправдања за тако нешто. Главни аргумент српских еврофанатика је да Србија не сме да остане изван Европе. Овде треба разликовати појам Европе од појма Европске уније, што они намерно не чине како би по потреби манипулисали њима. Србија је европска земља од свог настанка. Цивилизацијски и културно, она је европска par excellance. У ту Европу, унела је своје славне краљеве, велике војсковође, духовнике и државнике, сјајне писце, песнике, сликаре, признате научнике. Географски је немогуће изместити је на неки други континент. Дакле када говоримо о европским вредностима, не видим разлог зашто бисмо Србију изузели из тог вредносног система. Ревалвација и девалвација европских вредности је с дуге стране, озбиљна тема за размишљање. Ако су слобода, правда и сигурност неке од основних вредности модерног европског друштва, онда морамо да се запитамо колико су те вредности заступљене у данашњој Европи.
Земља која уништава своје школство, не чини то никад само због пара, због тога што фале средства, или зато што бесплатно школовање оптерећује њен буџет… Не!… Једна земља која уништава своје образовање је одвећ под владавином оних, који од ширења образовања страхују јер необразованим народом лакше манипулише!
Итало Цалвино
То је питање које све нас у Србији, који чинимо само статистичку милионску масу (глупу), погодну за повремено извођење на изборе (претходно ухваћену носном лулом за нос, као што се једино безбедно и изводи рогата стока на сајам и изложбе, па на крају крајева и на изборе), поготову када нам свака власт у последњих неколико деценија, па и ова актуелна, непрекидно објашњавају једно те исто, а то је: „Како ће нам бити боље, тек када нам прво буде још много горе“!
Наравно, свака власт у вишедеценијском низу стигла је да испуни само онај део обећања, који се тиче „да нам буде још горе“! И свака је након одласка у опозицију тврдила да је била на добром путу да нас све усрећи, али, ето, не стигоше, јер је „наивни народ“ био заведен демагошким и немогућим обећањима некадашње опозиције, а будуће власти, „која ће сигурно бити много гора и некомпетентна“ него што су били они. И тако, ми већ деценијама имамо исту памет на власти и исту памет у опозицији! И отуда је и нама све време исто.
„Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и о с л а б е , д а с е п о т п у н о извитопере. Такав поремећен н а р о д н е м о ж е в и ш е д а разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете.”
Иво Андрић
Наш пораз је толико свеприсутан и широко прихваћен, да је постало недопустиво мислити другачије. Он не сме ни да се помене као такав, јер по многима представља победу коју треба да прославимо уз прихватање реалности.
Невоља је једино у томе што не можемо да узмемо одређени датум за прославу, с обзиром на то да реалност прихватамо постепено у дужем временском периоду (према утврђеној америчкој стратегији), па смо због тога остали ускраћени за спонтану прославу на улицама Београда. Постоје шансе да сами произвољно одредимо неки датум, и да као одговорна држава уприличимо општенародно весеље због предаје Косова и Метохије. То је реалност. Повод за овакав наслов, надовезао се на разговор о КиМ који сам пре пар дана имала са познаником, а који је он започео. Наиме, од раније ми је познато да многи људи које срећем избегавају разговор на ту тему, а неки од њих су ми и отворено замерили да сам напорна. На обострано задовољство разговоре смо свели на: добар дан – добар дан. Међутим, на моје изненађење приликом последњег сусрета уз поздрав ми је упућено и следеће: “Шта хоће више ти Срби са Косова?” Одговорила сам: “Хоће право на живот, и све оно што им је по Уставу Србије загарантовано.” Ту се разговор завршио, али сам данима након тога размишљала о презиру са којим је то питање било постављено и о односу појединаца и народа у целини према сународницима. Постоје различити мотиви за толико непријатељство према Србима са Косова и Метохије (мислим на Србе са КиМ који су остали привржени Србији, а не партијама на власти или пак косовској “власти”).
Стара изрека каже да је лако бити генерал после битке, те да се најбоље види шта се негде дешава ако посматрате са стране… Такав је и случај са великим, глобалним гео-политичким конфронтацијама, као што је сукоб у Украјини. Говорити о томе ко је погрешио, веома је незахвално, јер се само кроз анализу последица може разумети и вредновати исправност или погрешност раније донетих одлука.
Сада, када је ситуација у Украјини постала јаснија, право је време проверити до чега је довео рат на истоку Украјине – познатији као рат за Донбас. Споразум постигнут у фебруару 2015. у Минску успео је заиста да заустави рат у Донбасу. Није га прекинуо, јер се тако озбиљан сукоб не може једноставно прекинути неким споразумом. Оно што је само по себи добро, јесте да су се догађаји у Украјини пребацили са ратишта у домен политике и економије. Стабилизација фронта коначно је омогућила да се у ред доведе управљачка структура Луганске и Доњецке Републике. Она је још далеко од идеалне, али у односу на то како је све изгледало прошлог лета, сада изгледа фантастично…
Са друге стране данас је евидентан потпуни економски неуспех кијевске владе. Управо тај неуспех у овом тренутку онемогућава амерички пројекат Мајдан 2 (другу фазу операције у Украјини) много брже и ефикасније од било какве борбе. А управо је Минск 2 (други мировно споразум из фебруара 2015. године) створио услове да се потпуно потопе све првобитне калкулације Сједињених Америчких Држава.