Идите на одмор, молимо вас!
Пише: Миланко Шеклер
|
Нико у Србији не жели да се толико жртвујете за све нас. Нико од вас то није тражио никада, и нико од вас то и не очекује, као што нико у Србији не жели да се лично осећа одговорним за нарушавање вашег здравље. Зашто би било ко у Србији требало да се осећа одговорним за нарушавање било чијег здравља, а посебно здравља премијера! Па бар ви, који не радите код сурових страних инвеститора, као што то морају да раде они запошлени у „Јури“, или „Фијату“, или „Конфециони Андреа“ у Јагодини, можете себи то да приуштите. Бар ви не морате да стојите цели дан, идете у тоалет једном у смени, и не једете скоро ништа, како бисте уштедели новац! Ви ипак имате среће што вам је послодавац цела Србија. Запослени сте на оним истим државним „јавним“ јаслама (читавог живота, и ви и ваша цела породица), као и толике стотине хиљада других, које критикујете, као највеће зло у Србији. Знам да се са тих „јасала“ тренутно отпуштају десетине хиљада радника, али то није разлог да ви, у сопственом страху за ваше тренутно радно место, угрожавате сопствено здравље, радећи свих седам дана у недељи, целе целцате године! Верујте ми, многи су тако радили у јавном сектору, несебично и деценијама, да би сада били најурени и отпуштени, од стране оних, који су „обезбедили“ „куповне“ дипломе економских факултета (смер напредњачко-управљачко-председнички)! И шта свима њима сада значи што су толико радили, када су сада тако нарушеног здравља, и у годинама када их ниједан приватник више неће запослити, остали без посла. Знате и сами,да вам за очување вашег места тренутног у Влади више вреди чланска карта напредне странке, него сав несебични труд који показујете, или диплома државног универзитета! И одмах да додам, лично вам се дивим и честитам што се ни по тој чињеници ваша лична судбина ни по томе не одваја од судбине већине народа у Србији: свима све зависи од партијске чланске карте, а не од способности! И сами, сигуран сам, као мудар човек, знате сигурно да набројите бар десетак људи из Србије који би били бољи премијери Србије од вас, али нисте им ви ништа криви што они једноставно неће да се баве политиком или да се бар учлане у вашу странку!
11
Yuin
Русија у Сирији и УкрајиниПише: Милош Здравковић Јанукович се није обазирао на чињеницу да је Кијев милионски град, а да је на улицама било једва десетак хиљада људи. Вероватно га је „неко“ на време подсетио да се његови новци налазе у западним банкама. За разлику од њега, Асад је нашао подршку у сиријској елити. Упркос многим издајама, успео је да задржи контролу над земљом Тренутно у фокусу глобалних медија су сукоби на тлу Сирије, Украјине, Ирака, Авганистана и Либије. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче два сукоба – украјински и сиријски. Размотрићемо овде различитост тих сукоба из руске перспективе. Бивши амерички саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински доживљавао је свет као шаховску таблу. Не треба заборавити пољско порекло Бжежинског, као и његов изразито анти-руски став по сваком питњу. Иако је његова улога саветника за националну безбедност окончана пре целих 35 година (одласком председника Џимија Картера), његов утицај на формирање спољне политике САД је и данас доминантан. Русија није оно што је била у његово доба, нити у доба Хрушчова који је у сред Њујорка лупао ципелом о говорницу Генералне скупштине УН, америчка опседнутост опасношћу од Русије је и даље благо речено предимензионирана, ако не и параноична.
11
Yuin
ДА ЛИ ЈЕ САУДИЈСКА АРАБИЈА пред банкротом ?Пише: Милош Здравковић Када видимо каква је тренутна економска ситуација у Саудијској Арабији, логична последица мора бити да она смањи своју регионалну улогу и почне да води прагматичну спољну политику. Ипак, такав корак би имао и последице по међународну политичку консталацију, а то је ипак мало вероватно. Саудијска Арабија је захваљујјући нафти богата и утицајна. Али, то богатство неће трајати довека. Штавише, Међународни монетарни фонд предвиђа да ће у наредних пет година то краљевство морати да преиспита своју политику или банкротира. Ако на свету постоји нешто што се може назвати стратешка сировина , онда је то нафта . Због тог „црног злата“ воде се ратови, руше владе. Цена тог горива светске економије може да успори или убрза коњуктуре. У принципу, цена нафте веома је осетљива на све врсте поремећаја. То што је дуго сматрано малтене законом природе , чини се да тренутно не функционише.
11
Yuin
На помолу реорганизација федерације БиХПише: Милош Здравковић
За будућност ове ратом разорене и напаћене земље, битно је да се не спомиње (и спроводи у дело) мајоризација на рачун интереса српског и хрватског народа, те да се „цементира“ институција председништва БиХ. Јер Босна и Херцеговина је држава три народа и два ентитета, свидело се то некоме или не. Да ли 20 година после Дејтонског споразума, у прилично изазовном глобалном и регионалном окружењу, етнички и економски подељена Босна и Херцеговина, ипак креће напред на путу ка „нормалности“, ка новој будућности? Иза брда нешто се крупно ваља према и у правцу Босне и Херцеговине. Наду за то даје до данас незамислива изјава лидера СДА (најутицајније Бошњачке странке) и бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића о томе како је већ у првој половини 2016. године могуће решити хрватско питање.
11
Yuin
Медитеранска криза и како је решитиПише: Милош Здравковић Где је Европа скренула са свог цивилизацијског пута? Чини се да ова криза, која обухвата економску, културолошку и мигрантску димензију, тешко да ће ускоро бити превазиђена Данашња криза у басену Медитерана свакако има више узрока и није је једноставно решити. Она се непосредно манифестује као криза избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку, али као и економске миграције. Колико год ова ситуација деловала ново, када се боље погледа у прошлост, очито је да је то један поновљени сценарио. На жалост, савремена Европа је дубоко подељена на оне који избеглице из ратом разорених подручја на Блиском истоку и северне Африке прихватају раширених руку и оних који се жустро противе отварању граница и примању ових људи. Стиче се утисак да се о судбини Медитерана и самим тим Европе не одлучује у Европи! На источној обали Медитерана, одакле је потекла наша (евро-медитеранска или „западна“) цивилизација, данас бесни брутални рат. У њему земље региона као што су Сирија, Либан, Израел и Турска, уз утицај разних спољних фактора и играча, улажу велике напоре, ако не да униште, онда бар да задрже такозвану „Исламску државу“ изван својих граница.
28
Mai
Потрага за државом Бранка ЖујовићаПише: Драгана Трифковић Приказ књиге Бранка Жујовића: „У потрази за државом – коментари са Гласа Русије“, Центар за геостратешке студије, Београд, 2015, 173 стр.
28
Mai
Вучићеве недоумице у МосквиПише: Драгана Трифковић Посета Патриотског блока Руској Федерацији, односно Демократске странке Србије и Српског покрета Двери, резултирала је успостављањем чврстих веза са руководством Републике Крим и обостраној жељи за даљим развојем сарадње. Током боравка у Руској Федерацији, делегација је провела три дана на Криму, а затим још два дана у Москви где се састала са високим функционерима Државне думе и Савета Федерације. Циљ посете, према речима председника Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић, био је да се становницима Крима да подршка на њиховом више него јасном изјашњавању на референдуму. То је истовремено подршка Руској Федерацији и њеној политици која се заснива на уважавању воље народа. Крим је демократским референдумом и изразитом вољом народа који тамо живе враћен у историјску колевку Русију[1]. Реаговање Украјине На званичну посету Криму делегације из Србије је реаговала украјинска Амбасада у Београду путем писма које је упутила на адресе Демократске странке Србије и Српског покрета Двери. У писму је амбасадор Александар Олександрович упозорио обе странке да је посета територији Крима, коју Украјина сматра окупираном територијом, недопустива без одобрења украјинских власти и да ће против таквих поступака Украјина предузети одговарајуће мере. Том приликом се амбасадор Украјине позвао на званични став Републике Србије да је Крим саставни део Украјине, и да Србија поштује територијални интегритет ове земље[2]. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су јасно изнели став да Крим сматрају саставним делом Русије и да у том смислу поштују територијални интегритет Руске Федерације, што су више пута истакли како у Србији тако и у Русији. Након повратка са Крима, ми смо у обавези да свима пренесемо утиске које смо стекли, да људи на Криму живе у миру и да је почела изградња и развој ове Републике, после двадесет трогодишње стагнације.
28
Mai
Ђукановићева хипокризија или како сам постала државни непријатељ МонтенеграДрагана Трифковић Поводом текста „Како су српски и руски екстремисти припремали логистику за подршку протестима Демократског фронта, подгоричка „Побједа“ 26. 10. 2015.
Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес 1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром на то да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавања Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више није питање става, већ просто навика. У изјави коју је дао хрватским медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори, означио је своје пројектоване „непријатеље“. Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“. Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.
28
Mai
Мигрантска криза руши ЕУДиректор београдског Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић дала је интервју међународном „Спутњику“ о текућој мигрантској кризи и њеном утицају на Србију. „Спутњик“ је овај интервју на свом сајту објавио у нешто измењеном облику. Разговор водила Екатерина Блинова.
Какав утицај има велика избегличка криза у Европи на Србију? Шта Срби мисле о растућем приливу азиланата у Европи? Велики талас миграната са Блиског Истока је тежак проблем за Европу јер суштински мења њену архитектуру. Ми смо сада практично на почетку кризе која у будућности има изгледа озбиљно да ескалира. Што се Србије тиче, ми смо за мигранте транзитна земља а не њихов крајњи циљ, и немамо стратегију трајног збрињавања миграната. За Србију би тако нешто било неприхватљиво, с обзиром да нисмо у могућности да обезбедимо нормалан живот ни својим грађанима, и због тога млади људи одлазе из Србије у потрази за бољим животним условима. С друге стране, Запад не може на силу да задржи мигранте у Србији, јер као што сам рекла они Србију не виде као земљу која може било шта да им понуди. Опасност за Србију представљају захтеви и притисак бриселске администрације за збрињавање одређеног броја миграната. У досадашњој пракси српска власт је увек ишла линијом мањег отпора и правила уступке Вашингтону и Бриселу на штету српских националних и државних интереса. Због тога су се у српским медијима већ појавиле изјаве извидница Запада да би Србија требало да збрине одређени број миграната, као кандидат за ЕУ.
27
Mai
Захар Прилепин, човек од речи и делаПише: Драгана Трифковић
У подмосковском месту Истра, на територији музеја „Нови Јерусалим“ крајем јула је организован први литерарно-музички Фестивал „Традиција“. Организатор фестивала је један од најчитанијих савремених писаца Русије Захар Прилепин, чија склоност ка руској традицији инспирише. Овај догађај је окупио руску интелектуалну елиту, односно научнике, писце, филозофе, новинаре и музичаре да се кроз дружење и разговор посвете правим вредностима Русије.
Commencez à taper pour voir les articles que vous recherchez.
|
