Nom de l’auteur/autrice :Centre pour les études géostratégiques

Stephan Ossenkopp

On September 26, 2022, three strings of the Nord Stream 1 and Nord Stream 2 Baltic Sea pipelines were destroyed by explosive devices. Since then, a fierce dispute has erupted over the authorship of this suspected terrorist attack on a critical energy infrastructure. Especially since the publications of the world-renowned investigative journalist Seymour Hersh at the beginning of February 2023, which are intended to prove the perpetration of the USA on the orders of US President Biden, the pressure to clarify the course of events of this immense act of sabotage has increased dramatically. Since then, there has been much back and forth, but to the astonishment of many, no results have yet been presented. The patience of those who want to know the truth is fading fast, and the credibility of the parties involved in the investigation, including Germany, is diminishing rapidly. There has been, among other things, a topical debate in the German Bundestag and a special session of the UN Security Council calling for the establishment of an international commission of inquiry led by the UN and sharply criticizing the lack of any investigative results from the institutions active to date. Such an investigative commission should be established as soon as possible.

За ИА REX

Западне силе на челу са САД намеравају да у кратком року ставе течаку на косовско питање и тиме коначно реализују пројекат такозване косовске независности. Француско-немачки план који се Србији нуди, није ништа друго него стилизовани Ишингеров план о косовској независности по моделу две Немачке, који подразумева закључивање споразума између Београда и Приштине, без узајамног међународног признања. Овај план је 2007. године понуђен Србији, у оквиру преговора који су се водили под окриљем „контакт-групе“ ЕУ, САД и Русије / Волфганг Ишингер, Френк Визнер и Александар Боцан Харченко, и који је тадашње руководство Србије, на челу са Војиславом Коштуницом, одбило као неприхватљиво јер подразумева признање косовске независности.

iarex.ru

Такозвани француско-немачки план за Косово 27. фебруара прешао је из категорије спекулација и новинарских цурења на сајт Европске службе за спољне послове, добивши статус веома конкретног документа. Пре тога је месецима удобно постојао у јавном простору као својеврсни предлог лидера Француске и Немачке да се крене са мртве тачке преговора о „нормализацији односа” Београда и Приштине, кога нико није видео, али су сви о њему расправљали. Након што је шеф европске дипломатије Жозеп Борел, после састанка са председником Србије Александром Вучићем и премијером отцепљеног Косова Аљбином Куртијем, рекао да су обе стране сагласне са европском иницијативом о Косову, текст предлога је представљен широј јавности.

Прихватање француско-немачког предлога без икаквих измена од стране председника Србије Александра Вучића за Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ није никакво изненађење. То је само задњи чин свих претходних радњи у задњих десет година које је председник Србије спроводио у циљу стварања још једне албанске државе на Балкану или боље рећи Велике Албаније. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је детаљно и хронолошки све нечасне и издајничке кораке Александра Вучића бележио и издао књигу која у сваком случају може да послужи као судска грађа у кривичном поступку за дело националне велеиздаје српског суверена и диктатора.

Пише: Ања Филимонова

Шта ће значити признање независности Косова од стране Србије? Истовремено се елиминише последњи инструмент руске балканске политике – право вета на пријем Косова у УН. Русија се све више удаљава од светске силе ка периферној земљи, која нема утицаја ни на послове свог јединог европског савезника са највише русофилски оријентисаним становништвом. Срби – и на Косову и у самој Србији и широм региона – остаће чак и без хипотетичке заштите. Од сада ће се моћи говорити само о независним облицима отпора који се такмиче са организованим интеграционим моделима светске политике, којима је на располагању читав низ финансијских, медијских и институционалних алата.