Nom de l’auteur/autrice :Светлана Максовић

Пише: Драгана Трифковић

Пред Русијом су историјски задаци, а национални и државни интереси Русије су на првом месту. То је укратко најважнија порука председника Руске Федерације у обраћању нацији, које се по први пут десило почетком године. Разлог за то је према речима председника Руске Федерације, како би се убрзало решавање великих социјалних, економских и технолошких проблема.

Пише: Слободан Самарџић

Александар Вучић најавио је да ће ићи „у северну Црну Гору“ онда када су ствари измакле контроли и њему и Милу Ђукановићу. Српски народ Црне Горе вишеструко је изненадио и једног и другог. Не само да је одбио Закон о слободи вероисповести, него свој став испољава свакодневним протестима; потом, не само да већ десет дана мирно манифестује, него то чини масовно; не само да то чини масовно, него наступа у виду молитвених литија предвођених великодостојницима црквене јерархије четири епископије СПЦ у Црној Гори.

Пише: Дејан Мировић

Након усвајања средњовјековног Закона о слободи вјероисповијести који су осудили (или се дистанцирали) васељенски и руски патријарх, као и папа, Ђукановићев режим је показао нероновско лице. Због закона кога би Боден дефинисао као „самовољу“ владара, ухапшен је читав један опозициони посланички клуб, на вјернике је бацан сузавац, а епископ Методије је послије дивљачког пребијања заршио у болници. Премијер Марковић је, у стилу Удбе, пријетио митрополиту Амфилохију.

1 – Полиција – укупна јачина до 10 хиљада људи који су распоређени широм земље (класична полиција, саобраћајна полиција, људство за обезбеђење државних објеката, гранични пунктови). Од тога броја око 4 хиљаде полицајаца се налази у интервентним јединицама за разбијање демонстрација + специјална анти терористичка јединица + група за обезбеђење ВИП итд. У случају стварања критичне масе демонстраната ове јединице би се у огромном броју распале и постале неупотребљиве. Врх полиције повезан са мафијашким картелима и везан за тачку 2.

Прича о црногорском Закону о слободи вероисповести и хитроћа његовог усвајања има врло запетљану позадину.

Саопштење Савета за спољне послове Српског покрета Двери

Позивамо српску јавност и политику да захтевају пуштање на слободу Џулијана Асанжа, борца за слободу свих народа света.

Пише: Слободан Самарџић

О званичној монтенегринској политици према Србима и Српској цркви, а поводом тадашњег Нацрта закона о верским слободама, писао сам на овом блогу јуна месеца (вид. овде). Тада сам маргинално скренуо пажњу на млак и млитав став власти Србије тим поводом и илустровао га једном изјавом председника државе: „Нећу да улазим у прављење додатне зле крви и сукоба, на било који начин“. И заиста од тада, када је расправа у Црној Гори већ киптела и када је била укључена и Венецијанска комисија, до сада, када је правно насиље већ спроведено, званична Србија држала је главу у песку. Оно мало што је последњих дана реаговала, боље да то није ни чинила, због нове бруке коју је починила.

Пише: Славиша Батко Милачић – аналитичар.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, прадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.