La géopolitique et de la politique

Блесиметар

Пише: професор Слободан Самарџић

Ово је једина справа која може да измери величину и значај предстојеће скупштине о Косову и Метохији. Председник републике је, наиме, пре неки дан одредио (за сада) последњу стратегију своје политике у вези покрајине – правити се бласав. Сам је рекао да је пропало све зашта се залагао и да му, додајем – као одговорном државнику, преостаје само још да се прави блесав.

Овде се не ради ни о каквој резигнацији председника Србије и, према томе, афективној изјави. Овде је реч о врхунцу једне политике која је у својој државној деструктивности била веома доследна. Сада, када се после почетка 2013. године први пут сазива највиши државни форум, он не може бити ништа друго до најновији председников блеф. И расправа о најважнијем државном питању, које је годинама спречавано да уђе у Скупштину, може бити само тест за блесиметар.

Да ли се неко сећа последње скупштинске расправе о Косову и Метохији. Било је то јануара 2013, када је у виду резолуције усвојена тзв. Томина платформа. Данас је лако закључити да је то био почетак процеса у којем се највећи број српских политичара, рачунајући и највећи део опозиције, правио блесав. Тада се Скупштина огромном већином, не рачунајући само тадашњи посланички клуб Демократске странке Србије, одрекла покрајине. Била је то платформа о раскошним аутономним правима Срба на Косову, чији статус по нашем Уставу и међународним документима није ни поменут. Када је овај посао завршен, Скупштина, тј. опозиција у њој, није више добила прилику да расправља о Косову и Метохији. Онај њен већи део који је гласао за Томину платформу убрзо се уверио у лажљиви карактер владајуће политике. У тзв. Првом бриселском споразуму, потписаном априла исте године, од платформе није остао ни камен на камену. Вучић и Дачић извојевали су за Србе у покрајини само оно што је писало у тзв. Уставу Косова – заједницу српских општина. То је, а не скупштинска резолуција, била наша државна платформа за дуги низ година. Сви, осим једне парламентарне странке и неколико тада ванпарламентарних, правили су се блесави. Са њима и Уставни суд Србије, који је одбацио уредни предлог посланичке групе ДСС за испитивање уставности Бриселског споразума.

Ово опште блесављење трајало је све до лета прошле године, када је до тада лојална опозиција схватила да је Вучић изигран и да неће добити ни оно што је написано у Бриселском споразуму и пратећим документима, а зашта је дао све оно чиме је Србија и фактички и правно располагала. Овој промени тенденције у ставу опозиције према властима допринела је и чињеница да је власт у паралелном процесу завела класичну диктатуру са вођом на челу и да опозиција у белом свету нема коме да се пожали. Тек тада је дошло до бојкота институција и саме Скупштине, чиме је престало време блесављења бар у самој опозицији.

Сада убога председница Скупштине у име председника државе, што јој није у опису радног места, ваби опозицију како би учествовала у расправи о, замислите, најважнијем државном питању. У међувремену је и сам председник имао епизоду са разграничењем, која је претходила стратегији званичног блесављења. Иако помпезно најављена као идеја која је председника дуги низ година необично привлачила, остала је само епизода, дакле прекратко да би се у случају неуспеха смислило нешто друго за замајавање јавности. Вучићева велика идеја о разграничењу на западу није добро прошла. Није добро прошла ни на истоку ни у земљи, али то њему није било важно, све док га није издао запад. (Мада му, истини за вољу, запад никад ништа није ни обећао). Онда се, видно због тога изнервиран, острвио на све и прогласио еру блесављења, која ће по свој прилици трајати краће од епизоде разграничења.

Ствар је до те мере темељно смишљена, да је у општу стратегију отпора у виду блесављења сада укључена и Скупштина. То само значи да се дошло до краја увијања и довијања у мазању домаће јавности. Остали су још само политички трећепозивци из Скупштине да у целодневном вишеструком преносу, што јавног сервиса што приватних медијских кућа, мрцваре јавност ламентима над худом судбином њиховог вође и, узгред, над издајом опозиције.

Ова уврнута домаћа ситуација нема никакве везе са Косовом и Метохијом. Њему почетком јула у Паризу следи чврста линија зацртана давних дана коју званична Србија слепо прати. Право решење налази се тек с друге стране, тамо где престаје патолошко бласављење.

 

Србија и свет

 

28. Мај 2019.

 
 
auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *