03 Jan
L'économie

„Чишћење Србије“

Пише: Драгана Трифковић 

Акција Очистимо Србију, успешно је спроведена у јуну ове године. Ово је друга година за редом, како се спроводи организовано уклањање ђубрета на територији целе Србије. У акцији коју је покренуло Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, према речима ресорног министра, ове године је учествовало око 290.000 волонтера, што је премашило сва очекивања. Одзив грађана, који су добровољно уложили време и рад за заједничко добро, је без сумње, за сваку похвалу.
За осуду су, насупрот, многи потези које је Министарство животне средине, рударства и просторног планирања начинило у вези са овом акцијом, а проучавањем рада овог министарства нашли би се докази за бројне злоупотребе службеног положаја, под условом да у Србији постоје правосудни органи који би се тиме бавили.
Већ извесно време Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, бави се промоцијом која за циљ има подизање свести јавности о здравој животној средини. Намера је потпуно легитимна, међутим проблематичан је начин промоције а у крајњем случају ефекти, чијим разматрањем се стиче утисак о суштини проблема. Проблем је потребно интегративно посматрати, с обзиром да је повезан са проблемима нашег друштва у целини.

Continuer la lecture

02 Jan
L'économie

Округли сто: Перспективе развоја Руско-српских односа

Директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, учестовала је у раду округлог стола „Перспективе развоја Руско-српских односа, одржаног 6. јуна 2014. у Москви.

Округли сто је организовала српско-руска омладина уз подршку Државне Думе. На округлом столу су говорили Њ.Е. амбасадор Србије у Москви, г. Славенко Терзић, професор Јелена Пономарјова, г. Сергеј Бабурин и др.

Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић, говорила је на тему економске сарадње Србије са Русијом. Изнела је следеће ставове:

Сматрам да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.

Continuer la lecture

03 Mai
L'économie

Пропаст српске пољопривреде

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за Геостратешке студије

Пољопривреда је примарна привредна грана и основа за економски развој државе. Узимајући у обзир проценат обрадивих површина Србије (4.867.000 хектара или око 55 одсто) и природне погодности (клима и земљиште), јасно је да постоји огроман потенцијал за разноврсну пољопривредну производњу. Међутим, и поред ових чињеница, Србија је на претпоследњем месту у Европи по извозу пољопривредних производа, иако су њене обрадиве површине (0,56 ha по становнику) изнад стандарда земаља Европе.

Continuer la lecture

03 Mai
L'économie

Опијум, радијум и ГМО – три примера слободног тржишта

Пише: Миланко Шеклер

Опијум

Кина је преко Арапа још у 9. веку сазнала за опијум и користила га углавном као лек за болове, против срдобоље и још неких болесних стања. Када је у XIII веку у Кини ипак дошло до злоупотребе опијума и његове повећане потрошње међу становништвом, исти је одмах забрањен одлуком цара. У XVIII веку, европски трговци (Британија, Холандија, Француска) почињу да кријумчаре повремено мање количине опијума у Кину, тако да цар мора поново да обнови његову забрану 1729. године.

Continuer la lecture