L'économie

Expert économique du Centre d'études géostratégiques

У марту ове године сам на овом сајту наставио серијал својих текстова који се баве тренутном анализом светске економије, са посебним погледом на Србију и Балкан, а под називом ДА ЛИ ЋЕ 2022 ЗАИСТА БИТИ ГОДИНА ПОЧЕТКА ВЕЛИКОГ ПРЕОКРЕТА У СВЕТУ И КОД НАС?. Протекли период је потврдио веродостојност скоро свих датих предвиђања, те је самим тим у потпуности дао одговор на постављено питање из наслова чланка. Овај ће, као логичан наставак претходног, покушати да такође одговори на круцијална питања будућег нашег опстанка, али у нешто измењенијем и концизнијем духу, без оптерећивања сувишним економским показатељима, којих је током овог серијала текстова сигурно и било.

Преносимо са портала webtribune.rs

Од оснивања америчких Федералних резерви (Фед) пре више од једног века, сваки велики колапс финансијског тржишта био је намерно изазван политичким мотивима централне банке. Ситуација ни данас није другачија, пошто је јасно да Фед користи своје каматно оружје како би разбио оно што представља највећи спекулативно-финансијски мехур у историји човечанства, и то мехур који су саме Федералне резерве створиле. Светски разорни догађаји увек почињу негде на периферији, као у случајевима аустријског Кредитаншталта из 1931. године или пропасти Лиман брадерса септембра 2008. године. Одлука Феда од 15. јуна да уведе највећи појединачни скок каматних стопа за последњих 30 година (у тренутку када се финансијска тржишта већ урушавају) гарантује глобалну депресију, па и горе од тога.

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

Крај прошле и почетак ове године су у свету донели сасвим јасне наговештаје свих очекиваних крупних промена и потреса, о којима сам већ раније у серијалу писао на сајту geostrategy.rs, укључујући и мој последњи текст из септембра прошле године, ВРЕЛО ЛЕТО И ЈОШ ВРЕЛИЈА ЈЕСЕН 2021 ГОДИНЕ. Како се велика већина мојих оцена и прогноза, како економских, тако и политичких, показала сасвим реалним, овде сам желео само да назначим неке тренутне појаве и тенденције у свету и код нас, а које ће нас неупитно водити одговору на питање из наслова овог текста. Можда ће нас исход горућег украјинског рата, међутим, најбрже довести до траженог одговора, са свим својим далекосежним последицама? Тим више што се заправо ради о отвореном сукобу НАТО пакта и Русије, при чему је НАТО заправо инструментализовао Украјину, као свој део и гурнуо је у отворени сукоб са Русијом.

Од почетка објављивања мојих текстова на овом сајту, пратиоци и читаоци су могли да примете да сам скоро редовно бар дотицао ову много болну нашу тему, а поготову у тексту „Рат идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја“ из марта ове године. Ако су донекле смутна и ратна времена 90 –тих била на неки начин оправдање за сва наша економска лутања и посртања, те транзициона у прве две деценије овог века дубоко омеђена неолибералним концептом који се морао строго примењивати; шта је са нашом садашњом економском мишљу, када, у интеррегнуму својеврсног светског престројавања, присуствујемо ломљењу водећих економских концепата и рађању истовремено неколико нових? Да ли је могуће да наша економска мисао и даље остаје тешки заробљеник дубоко посрнулог западног неолибералног концепта, где, осим часних изузетака Јована Душанића, Небојше Катића и још понеког нашег економисте, скоро нико не сме да се огласи са неком новом економском идејом, а поготово насушно потребним, новим концептом нашег развоја? Зар се сваки интелектуалац, у овом случају економиста, који пере руке од економије, па и политике, односно од најважнијих питања свог друштва, народа и државе, заправо не одриче самог свог интелектуалног, него и грађанског идентитета, схватајући ова кључна питања туђим? – како то у парафразираној форми истиче један од наших аутора.

Пише: Милош Здравковић

Европска енергетска криза искристалисала је неке нове релације. Русија је „освојила” економски простор, који јој заправо и припада у Европи. У геополитичком надметању економија побеђује. Транзит гаса кроз Северни ток 1 и 2 оставља скоро шест пута мањи угљенични отисак од коришћења украјинских гасовода. Тактика САД да за скупу нафту окриве ОПЕК+ а за скуп гас Русију пропала је. А ЕУ ће морати да се суочи и са чињеницом да је азербејџански гас из каспијских налазишта све више руски.

Протеклих дана и недеља је баш све, као и увек, испливало на површину. Па и узроци европске енергетске кризе.

Након временске дистанце од преко пола године од мојих текстова на овом сајту, „Један поглед на 2021. годину“ из децембра 2020 год. и „Суморна и злослутна зима 2021. године“ из марта ове године, сматрао сам да је време за нови пресек и сумирање досадашњих предвиђања економских и политичких кретања, како светских, тако и наших. Редослед обрађиваних тема је делимично сада коригован, те је најновији пресек економија незападног света, пре свега Русије и Кине, сада дат у оквиру првог поглавља. Генерално, у значајном обиму предвиђања су се показала тачним и реалним, осим, очигледно темпа и динамике одређених економских и политичких кретања и догађања у свету и код нас, али је то свакако, у претежном обиму, било условљено продуженим дејством текуће пандемије, а чије кретање је скоро немогуће предвидети. Сви су изгледи да ће се најављена динамика тектонских потреса само пролонгирати за годину дана од предвиђеног, односно на пролеће и лето 2022 год., са потпуно нејасним временским трајањем, можда, у неким облицима, и до 2025 год.  Оно што је сигурно, те тектонске промене ће изменити постојећи свет до непрепознатљивости, доносећи сасвим нову констелацију светске економске и политичке моћи, а које ће се и те како одразити и на сам Балкан и Србију.

Пише: Милош Здравковић

„Више је него очито да се приватни капитал настоји убацити у лукративни енергетски бизнис. Питање је под којим условима и како ће држава (не само Србија,већ цео регион) одредити правила игре. Ако ће се законске процедуре одвијати као што је државна администрација из раздобља после 2000. омогућила бескрупулозно богаћење углавном страних инвеститора у циљу увођења обновљивих извора енергије, лоше нам се пише“.

И док централне европске власти у Бриселу планирају прелазак на „зелену“ енергију, у Европи се распламсава енергетска криза. Због недостатка гаса, драматично су скочиле не само његове велепродајне цене, већ и цене електричне енергије. У неким земљама Европске уније подижу се цене комуналија за обичне грађане, а у другима смањују порезе како “зелени удар” не би шокирао обичне  људе.