L'économie

Écrit par: expert économique du Centre d'études géostratégiques

Beaucoup d'articles ont été écrit récemment au sujet de notre situation politique et économique, pour le moins complexe et très difficile, mais très peu d'auteurs ont abordé des solutions de rechange possibles à cet état. Ces jours-ci je me suis souvenu de mon court article publié en presque quatre ans auparavant, sur un autre site, où j'ai posé la question ouverte – combien de temps allons-nous errent comme des oies dans le brouillard ou est-il une alternative pour la Serbie? Alors que, dans l'intervalle, le brouillard s'est lentement mais sûrement en train de disparaître dans le monde, ces contours du nouveau monde multipolaire sont déjà bien visibles, nos élites au pouvoir sont toujours en train de lutter dans ce brouillard, statuant à la neutralité, et, en fait, en suivant strictement les ordres de l'ouest. C'est comme si ils ne se rendent pas compte que, en particulier au cours de ces dernières années, et surtout depuis le conflit en Ukraine, il y a effectivement eu une période, non seulement du réel ou de l'économie réelle, avec la richesse réelle des états et de leurs capacités productives, mais aussi de la politique à l'échelle mondiale, et que le monde est déjà en grande partie, de manière irrévocable, tectoniques se séparant dans le collectif de l'Ouest et le monde non-Occidental composé de 75%.

Напомена: Текст је објављен у јануарском броју часописа Delovoy Grozny

У децембру претходне године, лидери Европске уније су усвојили девети пакет санкција против Русије. У оквиру овог пакета санкција, ЕУ је заправо проширила санкциони списак са додатних 168 појединаца  и ентитета по њиховим тврдњама повезаних са војним и индустријским комплексом, и замрзла средства још две руске банке. Осим тога покренут је процес за суспендовање дозвола за емитовање још четири руске телевизије. Потребно је напоменути да се колективни Запад претходних деценија декларативно залагао за слободу говора, односно слободу медија и неприкосновено право приватне имовине физичких и правних лица. Дакле сви поступци које Запад предузима против Русије заправо су противни свим принципима на којима је Запад базирао своју политичку доктрину претходних деценија и због којих је критиковао „диктаторске режиме“. То недвосмислено указује на чињеницу да Запад одређене ставове заступа само на речима, док је у пракси сасвим другачије. Међутим од чињенице да ЕУ губи свој углед али и значај на међународном нивоу, за грађане европских држава много су важнији економско-финасијски губици.

Пише: Стефан Осенкоп, независни аналитичар из Берлина 

Сукоб Русије и Украјине драматично утиче на животни стандард европског становништва. Поред тога, САД користе геополитичку ситуацију да одвоје Европу од Русије и да је ближе повежу себи. Истраживања сугеришу да животни стандард у Европи нагло пада, пре свега као резултат инфлације цена у производњи и потрошњи, економских санкција Европе против Русије, као и због прекинутих ланаца снабдевања који доводе до несташице критичне робе. Иако је порекло ових појава било видљиво у повојима пре почетка војне акције 24. фебруара 2022. године, оне су од тада не само драматично интензивиране, већ се убрзано повећавају.

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

Волео бих искрено да сам оптимистичан и да нашим верним пратиоцима зажелим да ова година буде много боља и успешнија од претходне, али ми, на жалост, сурова реалност која нас очекује, то просто не дозвољава. Све моје слутње и предвиђања из ранијих текстова на овом сајту, су се, опет на жалост, показале поприлично тачним, што читаоци, који их нису прочитали, могу лако да се увере. Како се догађаји на светској политичкој и економској сцени све више убрзавају, желео сам овога пута да се у што концизнијем облику позабавим искључиво оним што нас, по мом дубоком убеђењу, чека ове, па делимично и наредних неколико година. У средишту ће, као и раније, бити углавном економски проблеми који очекују свет у овој години, са посебним освртом на Србију, без сувишних економских показатеља. Покушаћу, при томе, да одговорим и на две кључне ствари и то – да ли је тзв. Колективни Запад дошао до своје природне границе раста са својим неолибералним моделом и где су границе раста водећих источних гиганата? Друго је свакако питање борбе нових и старих идеологија и економских концепата, посебно у овој преломној години, питање којем се враћам у већини мојих чланака.

Сведоци смо данас тектонских политичких и економских потреса у целом свету, који ће неминовно ићи ка убрзању и ескалацији како се украјински сукоб буде смиривао. Привредним падом и почетком суноврата својих берзи, тзв. Колективни Запад је већ увелико ушао у страховиту спиралу нове економске кризе, која ће тек ескалирати следеће године са свим својим погубним последицама. С друге стране, Источни гиганти ( Русија, Кина, Индија ) чврсто газе, без обзира на перманентне санкције или најбруталније претње њима од стране Колективног Запада, услед чега се већ отворено заговара опција о два дијаметрално супротстављена пола. За разлику од презадуженог Запада, све више прожетог поделама и међусобним сукобима, а који излаз из ове кризе види у козметичким дотеривањима свог посусталог система и, што је посебно опасно, у форсирању и саучествовању у директним ратним опцијама, дотле се Исток, за овај удар кризе, припрема још чвршћим међусобним привредним повезивањем, кроз јачање старих (ПОЈАС И ПУТ, ЕАЕС, БРИКС, ШОС и др.), а и нових интеграционих процеса, полако али сигурно, истискујући амерички долар, перманентно смањујући његову премоћ, форсирањем трговине у сопственим валутама или сасвим новим корпа-валутама.

Вопрос суверенитета многих европейских государств сегодня неразрывно связан с влиянием ведущих стран Запада на их политику. Такое мнение высказала 25 ноября эксперт Федерального информационно-политического журнала «Персона страны» Драгана Трифкович во время выступления на IV Международном муниципальном форуме стран БРИКС+ в Санкт-Петербурге.

«Я иллюстрирую это одним примером. В здании министерства обороны Республики Сербии, которое в 1999 году бомбил Североатлантический альянс, сегодня находится канцелярия НАТО. Именно в этом же здании. Я это считаю примером неполноценности суверенитета Сербии», — рассказала эксперт.

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

У марту и септембру 2021 год. на овом сајту су објављени моји чланци РАТ ИДЕОЛОГИЈА ИЛИ КА ЗДРАВОМ И САВРЕМЕНОМ КОНЦЕПТУ РАЗВОЈА и ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА НАША САВРЕМЕНА ЕКОНОМСКА МИСАО. У међувремену, под налетом нових турбулентних догађања на светској политичкој и економској сфери, замисао ми је била да једноставно покушам да надоградим сопствене ставове изречене у наведеним ранијим текстовима. У посматраном међупериоду читав свет је дефинитивно почео да се ломи на два, дијаметрално супротстављена пола, за сада, две идеологије и два концепта економског развоја, при чему онај западни упорно покушава да фактички разори комплетан светски економски поредак, да би у новој великој кризи нашао свој спас. Саботаже на Северним токовима и Кримском мосту само су показале да је неолиберални западни концепт, са својим елитама у таквој паници да од њих страдају и деца водећих идеолога друге стране. Тако је он спреман да се брзо трансформише у „катастрофични капитализам“, како га неки аутори већ називају, не би ли сачувао своју урушену позицију. Економско клатно већ увелико нагиње ка Истоку, који гази полако али сигурно, док је, с дуге стране, чак и једна Куба, додуше бојажљиво, загазила у одређене економске реформе. Два су момента овде кључна, а са којима ће овај текст бар покушати да се ухвати у коштац. Први и основни, који тишти цео свет је хронични недостатак нових, правих идеологија и економских концепата код оба супротстављена пола, без обзира на очигледно успешне позитивне кинеске тенденције, које се још дорађују и усавршавају. Друго је питање конвергенције, односно прожимања већ постојећих идеологија, а посебно економских концепата, где је основни проблем назвати све то правим именом, а не живети у свету полуистине или пост истине. Сигуран сам да ће одговор на ова питања круцијално определити будућност даљег развоја глобалнe економије, а вероватно, тренутно најважније,  њено преживљавање. Ово су свакако и наша животна питања, којима морамо коначно приступити самостално да решавамо и дефинишемо, а не, као у прошлости, да само копирамо туђе наметнуте идеологије и превазиђене економске концепте.