L'économie

Пише: Милош Здравковић

Оно што се догодило пре неког времена, случај је без преседана. Цена нафте на кратко је била нула. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један  од  важних  кохезионих  фактора савременог света, јесте потрошња и трговина нафтом и њеним дериватима.  Слика о мистичној земљи, највећем извознику црног злата са којом сви теже да уђу у савез и из ког нико не жели да изађе, Краљевина Саудијска Арабија, годинама је била савезник на коме се ослањала америчка спољна политика. Онај ко контролише нафту, контролише свет. Тако су барем, пластично, еврофанатици и атлантисти покушавали да објасне нама, интелектуално слабијим особама, да Западна супрематија нема алтернативу. Испадање из тог система, једног од најважнијих и најутицајнијих елемената, нарушава ионако нестабилну равнотежу глобалне политике и поретка успостављеног после слома СССР-а.

Пише: Душан Нелки

Како се прича  прича? Тако што се почне. Како се реализују политичке замисли? Тако што се изврше припреме. Да би се испричала прича, потребно је пар десетина минута или сат времена. Да би се припремио терен за реализацију политичке замисли, потребно је пар десетина година, цео век, па чак и дуже. Ја ћу вам испричати причу.

Пише: Милош Здравковић

Није превелика тајна да у „нафтном рату“ између Русије и Саудијске Арабије покренутом почетком ове године,  (подсећам: покренут је након руског одбијања саудијског предлога о даљем смањењу производње због пада потражње услед пандемије корона вируса) Русија жели да као минимум, укључи Сједињене Америчке Државе у будући нафтни споразум, или, као максимум, уништи америчке произвођаче нафте из шкриљаца који последњу деценију неометано и неконтролисано повећавају производњу (користећи америчко неучествовање у споразумима са осталим кључним играчима који су себе ограничили у производњи са циљем постизања уравнотежене цене нафте на светском тржишту) и преплављују светско тржиште својом нафтом, претећи чак и одузимањем традиционалних руских и саудијских тржишта. Међутим, амерички улазак у нафтни споразум са Русијом и Саудијском Арабијом значио би и дефинитивно одустајање од традиционалне америчке енергетске независности и од диктирања свету правила игре комбинацијом финансијске, политичке и војне моћи кроз наметање такозваног петро долара у светској трговини.

Пише: Небојша Катић

Ако се може веровати априлским пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), Србија би у 2020. могла проћи са падом бруто домаћег производа (БДП) од само три процента. У Европи би једино Малта и Молдавија могле имати мањи пројектовани пад БДП-а. Који дан раније, Светска банка је проценила да ће пад српског БДП-а бити још нижи – свега пола процента. Оваква предвиђања изазвала су усхићење власти и њима блиских медија и доживљена су као још једна потврда економске снаге Србије, исправности њене економске политике, мудрости власти и визионарства председника државе. Ваљало би бити опрезнији.

Пише: Милош Здравковић

Једноставно речено, банкари контролишу свет. То се дешава још од формирања Федералних резерви (Централна банка САД, која није у власништву државе) 1913. године, а додатно је учвршћено уклањањем златног стандарда 1971. године (највеће пљачке у историји човечанства). У већини случајева, јавност верује да влада сакупља новац путем пореза прикупљених од њених грађана и компанија које послују унутар државних граница. Тим новцем, тако се верује, плаћају се све услуге и програми који су потребни за функционирање земље. Али то уопште није тако.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, присуствовала је 12. марта конференцији „Руски региони, перспективе одрживог развоја у савременим друштвено-економским условима“, коју је организовала сверуска друштвена организација „Удружење жена предузетница Русије“.

Пише: Милош Здравковић

Русија је одбацила споразум са ОПЕК-ом о смањењу производње нафте зарад очувања цена нафте и гаса. Са друге стране, Саудијска Арабија је прошлог викенда смањила извозне цене нафте, и то је вероватно почетак нафтног рата против Русије, али са потенцијално разарајућим последицама за савезника Русије, пре свега на Венецуелу и великог непријатеља Саудијске Арабије – Иран. Ипак, овим руским, па онда и саудијским потезом, биће погођен пре свега амерички нафтни сектор.

Пише: Небојша Катић

Eкономска чуда у Европи су могућа, а Србија је место где би се чудо могло догодити. То следи из обимне студије „Нови програм за раст Србије” (Serbia’s New Growth Agenda) коју је Светска банка (СБ) управо објавила. СБ верује да би уз реформе какве предлаже, реални раст бруто домаћег производа (БДП) у наредних двадесет година могао бити седам процената годишње. Реч је о спектакуларној просечној стопи којом би се БДП Србије за двадесет година повећао готово четири пута. CБ наглашава да би без мера препоручених у студији БДП могао да расте највише три до четири процента годишње – недовољно да Србију приближи животном стандарду Европске уније.