La géopolitique et de la politique

Пише: Слободан Самарџић

Александар Вучић најавио је да ће ићи „у северну Црну Гору“ онда када су ствари измакле контроли и њему и Милу Ђукановићу. Српски народ Црне Горе вишеструко је изненадио и једног и другог. Не само да је одбио Закон о слободи вероисповести, него свој став испољава свакодневним протестима; потом, не само да већ десет дана мирно манифестује, него то чини масовно; не само да то чини масовно, него наступа у виду молитвених литија предвођених великодостојницима црквене јерархије четири епископије СПЦ у Црној Гори.

Пише: Дејан Мировић

Након усвајања средњовјековног Закона о слободи вјероисповијести који су осудили (или се дистанцирали) васељенски и руски патријарх, као и папа, Ђукановићев режим је показао нероновско лице. Због закона кога би Боден дефинисао као „самовољу“ владара, ухапшен је читав један опозициони посланички клуб, на вјернике је бацан сузавац, а епископ Методије је послије дивљачког пребијања заршио у болници. Премијер Марковић је, у стилу Удбе, пријетио митрополиту Амфилохију.

1 – Полиција – укупна јачина до 10 хиљада људи који су распоређени широм земље (класична полиција, саобраћајна полиција, људство за обезбеђење државних објеката, гранични пунктови). Од тога броја око 4 хиљаде полицајаца се налази у интервентним јединицама за разбијање демонстрација + специјална анти терористичка јединица + група за обезбеђење ВИП итд. У случају стварања критичне масе демонстраната ове јединице би се у огромном броју распале и постале неупотребљиве. Врх полиције повезан са мафијашким картелима и везан за тачку 2.

Прича о црногорском Закону о слободи вероисповести и хитроћа његовог усвајања има врло запетљану позадину.

Саопштење Савета за спољне послове Српског покрета Двери

Позивамо српску јавност и политику да захтевају пуштање на слободу Џулијана Асанжа, борца за слободу свих народа света.

Пише: Слободан Самарџић

О званичној монтенегринској политици према Србима и Српској цркви, а поводом тадашњег Нацрта закона о верским слободама, писао сам на овом блогу јуна месеца (вид. овде). Тада сам маргинално скренуо пажњу на млак и млитав став власти Србије тим поводом и илустровао га једном изјавом председника државе: „Нећу да улазим у прављење додатне зле крви и сукоба, на било који начин“. И заиста од тада, када је расправа у Црној Гори већ киптела и када је била укључена и Венецијанска комисија, до сада, када је правно насиље већ спроведено, званична Србија држала је главу у песку. Оно мало што је последњих дана реаговала, боље да то није ни чинила, због нове бруке коју је починила.

Пише: Славиша Батко Милачић – аналитичар.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, прадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.

Пише: Горан Раичевић

Време лажи, јавне, бескрупулозне, пуне лицемерства и цинизма, као темеља на коме почива друштво. Време неморала, разврата, спина, уцене, издаје….

Што би рекао председник СНС – време комплетних идиота!

Пише: Милош Здравковић

Шта стоји иза последњих великих немира у Ираку? Ко убацује јабуку раздора међу Шиите? Скорашњи напади на иранске конзулате у светим шиитским градовима Наџафу и Карбали показују да се ирачки Арапи све више одупиру утицају свог великог комшије. Ипак, уз све те нове ветрове (последњих десетак година је обележила велика присност Арапа Шиита и Персијанаца) које дувају Ираком, ретко се у посљедњих два месеца чуо глас Курдистанске аутономне провинције.

Да ли је на делу покушај великих сила да дестабилизују Ирак, да унесу раздор међу две богате и моћне државе, Ирана и Ирака ?

Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» најоштрије осуђује кажњавање Ивана Тодосијевића са две године затвора зато што је изјавио да је случај Рачак исцениран да би се бомбардовала Србија од стране НАТО пакта. И јесте исцениран, као што су инценирани Маркале у Сарајеву после чега су бомбардовани Срби у БиХ и као што је измишљена прича о биолошком оружју Садама Хусеина да би се исти срушио и на крају ликвидирао.