La géopolitique et de la politique

Пише: Милош Здравковић 

Нова поскупљења горива у Европи и САД покренула су у парламентима САД и Велике Британије расправу о увођењу додатних пореза на профите које остварују нафтне компаније. Већ је јасно – светски банкарски сектор платиће пуно вишу цену због рата у Украјини од нафтне индустрије. При томе, нафтне компаније, иако имају користи од високих цена горива, нису те које диктирају поскупљења. Након почетка рата у Украјини, готово преко ноћи, рафинерије нафте у Европи су постале „штампарије новца”. А челници највећих светских трговинских компанија процењују да ће у Европи бити све мање дизел горива.
Високе цене нафте довеле су до великих профита нафтних компанија, а не обрнуто. Нису нафтне компаније кривци за инфлацију, већ политичари који су довели до наглог поскупљења енергената. Не могу нафтне компаније да се окриве за инфлацију, као што то тврде неки политичари. Инфлацију су подстакле високе цене нафте, а не профити компанија. Високи профити су последица, а не узрок проблема. А нова поскупљења горива у Европи и САД покренула су у парламентима САД и Велике Британије расправу о увођењу додатних пореза на профите које остварују нафтне компаније. Међутим, није узето у обзир да нафтне компаније, додуше, имају користи од високих цена горива, али их оне не одређују.

Преносимо са портала zurnal.me

Неспорни је факт да јавност изражава озбиљно незадовољство чињеницом да су промјеном власти у Црној Гори фактички поништене све позитивне политичке импликације литијског покрета манифестоване кроз одлазак ултрарадикалног антиправославног државног режима октобра 2020. године.

Пише: Проф. др Дејан Мировић

На конференцији за штампу српског председника од 6. маја главна тема је, по његовим речима, била изјава руског председника Путина о Косову од 26. априла. Овакав одабир главне теме је више него необичан ако се има у виду да је прошло 10 дана од Путинове изјаве и да је у међувремену руски амбасадор Боцан-Харченко изјавио да Русија неће признати такозвано Косово и да поштује Резолуцију 1244 која гарантује да је КиМ део Србије. Ипак, упркос оваквом више него јасном ставу Русије, Вучић је интерпретирао Путинову  изјаву дату  приликом сусрета са генералним секретаром УН Гутерешом. 

Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић

Истраживач-сарадник Центра за геостратешке студије, Београд

Послератни амерички геостратешки планови и Европа

Други светски рат се завршио 1945. г. НАТО – Организација Северноатлантског пакта (North Atlantic Treaty Organization) је формирана 1949. г. Са формирањем ове војнополитичке организације отпочиње Хладни рат 1.0 (1949.−1989. г.). Варшавски уговор је основан шест година касније (1955. г.) као војни одговор НАТО пакту који се, узгред, од многих популарно назива и као Nazi American Terrorist Organization с обзиром да је један већи број нацистичких официра из доба Хитлерове Немачке и Другог светског рата био запослен у структурама НАТО пакта након његовог оснивања. Јасно је да у овом савезу САД води кључну улогу по свим питањима његовог функционисања, а својим деловањем у неколико интервенција (нпр., Југославија, Либија) се показао фактички као класична али легализована терористичка организација.

Интервју Драгане Трифковић објављен на порталу eurasia.expert

Како оцењујете специјалну операцију Русије у Украјини? Зашто је Русија морала да донесе такву одлуку?

Почетак војне операције Русије у Украјини, чији циљ је демилитаризација и денацификација Украјине, уводи нас у нови процес у геополитичким оквирима који ће имати дугорочне последице. Руска Федерација је настојала да добије безбедносне гаранције путем политичког дијалога, али то није било могуће.

Пише: Дејан Мировић

Continuer la lecture