La géopolitique et de la politique

Пише: Драгана Трифковић

На попису становништва у Црној Гори 1909. године 95% становника се изјашњавало као Срби по националности. Тада није ни постојао појам црногорске националности. Само 39 година касније, на попису 1948. године 91% становништва се изјаснило да су Црногорци по националности. Такав радикални прелом десио се након Другог светског рата, пада монархије и доласка комуниста на власт. Поред црногорске, тада се појављује и југословенска националност, па је на попису из 1981. године у Црној Гори било 69% Црногораца, 6% Југословена и 3% Срба (остало Албанци, муслимани, Хрвати и Роми). Пре одвајања Црне Горе од Србије, које је реализовано врло упитним референдумом из 2006. године, на попису из 2003. године у Републици Црној Гори је било 43% Црногораца, 32% Срба и није било Југословена. То показује да је распад Југославије утицао на повратак срспког идентитета у Црној Гори. Иако је у време Југославије црногорска националност била апсолутно већински заступљена формално, у реалности су њу људи сматрали подврстом српског националног идентитета. Иако је и у то време постојала структура људи која је гајила одбојност према таквом тумачењу, она није била у већини.

Пише: Слободан Самарџић

Пре више од годину дана на овом блогу објавио сам текст са истим насловом (вид. овде). Од тада (март 2019) било је више сличних повода за нове прилоге са истим насловом. Сличност повода је у следећем: власти Србије у својој политичкој бахатости такорећи свакодневно прекорачују границе Устава и многих закона и тиме граде континуитет нерегуларности у држави, а када неко из опозиционих редова прекрши правила регуларног понашања, позивају се на прописе и прете казнама. Уз то, по правилу медијски надувавају догађај до размера сензације и карактеришу га најтежим могућим изразима од којих преовлађује реч „фашизам“. Последњи такви догађаји су инциденти испред и у згради Скупштине и њихов епилог – штрајк глађу посланика Бошка Обрадовића.

Южный сербский край Косово и Метохия находится в серьезном политическом кризисе, который разрешится не скоро. Об этом ИА REGNUM заявила директор Института геостратегических исследований (Белград) Драгана Трифкович.

Пише: Драгана Трифковић

Косово се налази у озбиљној политичкој кризи која неће скоро бити разрешена. На међународној сцени се дешавају велике промене. Данас смо могли и у Бундестагу да слушамо о томе како нико не очекује да ће Косово постати стабилно и мулти – етничко. Очекује се да ће оно и даље бити центар нестабилности у Европи, јер су на политичке позиције доведени терористи. Уместо да руководство Србије активно користи такве политичке околности, оно изгледа жури да легализује такозвану независност Косова, више и од Албанаца. 

Пише: Слободан Самарџић

Самит високих представника Европске уније и држава централног Балкана одржан је само зато што је био планиран. Рутинском карактеру самита припомогла је ванредна ситуација пандемије, тј. околност да се могао одржати само електронским путем. Није га, као увек, пратила помпа слична великим филмским фестивалима који  морају да успеју и када немају добар репертоар. Штавише, фактичкој небитности самита допринело је и одсуство имена и функција испред учесника. У једној ефемерној ситуацији, од ове врсте идентификације одступило се зато што „Косово“, чији председник редовно присуствује овим пригодама, не признаје један број учесника. Али, show must go on.

Пише: Дејан Мировић

Председник Србије Вучић је више пута у периоду од марта до јуна прошле године изјавио да се залаже за поделу Косова, односно разграничење. „То је моја идеја“ – одговорио је потврдно на питање новинара о подели, стојећи на брани Газиводе 8. септембра 2018.

Пише: Драгана Трифковић

Новина „Политика“ је на Дан победе 9. маја објавила интервју са руским амбасадором у Србији г. Боцан Харченком под насловом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“.

Наслов интервјуа је у потпуној супротности са званичним ставом Руске Федерације који гласи да решење косовског проблема треба да се нађе у складу са међународним правом и  Резолуцијом 1244. 

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ даје пуну подршку председнику Српског покрета Двери Бошку Обрадовићу у његовој политичкој борби да сачува Косово и Метохију у саставу Републике Србије.

Пише: Слободан Самарџић

Данашња Политика (9. мај 2020) појавила се са насловним текстом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“ (стр. 1 и 6). Под тим насловом објављен је интервју са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харченком поводом Дана победе над фашизмом. Највећи део интервјуа тиче се самог повода, да би у његовом последњем, мањем делу амбасадору била постављена и три питања поводом Косова и Метохије. Наслов под којим је интервју објављен нема везе са главном темом разговора, али нема везе ни са садржајем амбасадоровог одговора на питања о ситуацији поводом Косова и Метохије. Наиме, насловом се читаоцу сугерише да званична Русија мисли да „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, што је у суштој супротности са одговорима на постављена питања.

Всех сербов может только радовать факт того, что ИА REGNUM за последние несколько месяцев стало первой и пока единственной в России площадкой для открытой полемики между режимом президента Александра Вучича и оппозицией. Жалко российских читателей, с другой стороны, потому что другие федеральные агентства от своих корреспондентов получают лишь одностороннюю информацию, почти пропагандистско-проправительственную. Но зато можно радоваться, что и в России, и в Сербии люди с российским гражданством получают денежную помощь от сербского государства во время этой зловещей пандемии, пусть даже это и лоббисты Александра Вучича, которые почему-то вступают в дискуссию со мной на темы сербской политики вместо самого президента Сербии или членов его правящей партии. Но когда они в своих текстах (не)злонамеренно забывают некоторые факты из ближайшей сербской политической истории, считаю своим человеческим долгом им о них напомнить, просто для всеобщего развития.