ЦИА и њена улога: Како су амерички обавештајци деценијама режирали украјинску трагедију?

Écrit Par: Draga Ivić
У филму ”Балкански шпијун”, један од јунака има одговор на питање зашто се нешто непредвидиво десило: ”Ција, снајка, Ција”. У филму је и духовито, али у животу није. Овај текст показује на основу доступних и проверених докумената, да се Украјина нашла између историјског чекића и наковања великих сила, слика сукоба Истока и Запада на тлу Европе. У тој режираној несрећи (изазваној идеологијом, али и похлепом за огромним богатствима донедавно највеће европске земље) вишедеценијску улогу имала је и ЦИА, као један од извршних инструментата власти.

Историју можете на различите начине тумачити, али је не можете променити. Треба стално подсећати на то ко су били хушкачи и ко подстиче и сада сукобе на територијама око Русије. Без мистификовања или теорија завера, само подацима.

Упознаћемо вас са чињеницама које су изнесене и на отвореним изворима главних креатора обојених револуција, САД, које се тиме и хвале. Њихову спољну политику (подсетимо се и тога) дефинисали су одавно они који су је осетили на својој кожи (па и ми) – политика туђим рукама;
У овом серијалу бавићемо се одговором на питање – ко држи прст на челу, а ко на обарачу? Видећемо на доказаним примерима како ради генератор већине светских криза – ЦИА.

СВО није пала с неба.Све у вези с Украјином је више деценија планирано док није експлодирало. Подстрекивање Украјинца на русофобију било је активно чак и између два светска рата, а после Другог светског рата добило је пун замах. Данас свакоме изгледа нормално оно што се савременим језиком зове прокси рат (proxy war) – рат преко посредника. Ми дајемо оружје и новац, а ви жртве. Салдо се зна.

На том украјинском путу, поред познате операције ”Беладонна”, велику улогу одиграла је вишедеценијска операција Аеродинамик (Operation Aerodynamic). Комбинована с различитим врстама политичког и економског притиска довела нас је до садашње ситуације.

Ако још неко има илузија да се нешто данас случајно догађа, због нечијег хира или сујете, тренутак је да се суочи с другачијим разлозима.

Поменута операција једна је од најдужих, најтемељнијих и најскупљих тајних мисија које је покренула ЦИА (Central Intelligence Agency, Центральное разведывательное управление – за оне који прате руски ОСИНТ). У организационом смислу карактерише је свеобухватност и координација више служби. То у обавештајном и контраобавештајном послу, посебно током Хладног рата и времена кртица и спавача, није било чест случај, јер је сумњичавост била велика.

ЦИА је остварила директну сарадњу са специјалним службама Велике Британије, Италије и Савезне Републике Немачке. За операцију је врбовала или регрутовала украјинске националисте, довољно доказане у својој мржњи према Совјетском Савезу. При том их везала за себе, како се не би лако одлучили на промену дреса.

Као најупотребљивији изабрани су чланови ОУН (Организация украинских националистов – бандеровское движение) на чијем челу се нашао Никола Лебед (шеф Службе безбедности ОУН, Служба Безпеки ОУН б, основане још 1940. године). Американцима није било довољно да неко из дна душе мрзи Русе; одабрани сарадници морали су да имају погодне психо-физичке особине, спремност, прилагодљивост, знање језика, познавање методологије рада и координације у пракси западних служби.

Лебед (Лебедь, Николай Кириллович), први човек безбедности Бандериног покрета, с псеудонимом Максим Рубан, рођен у Лавовској области (некадашње Краљевство Галиције и Лодомерије, умро у Питсбургу, САД) , био је предодређен за овај посао.

Наведимо, пре ближег описа, кратку генезу ове операције. Започела је као Картел (понегде је називана и Акроним). Године 1977. године своју делатност почела је да шири специјална структура Пролог; она је била утемељена на операцији из 1956. године, вођена сигурном руком много пута спомињаног Збигњева Бжезинског (Zbigniew Kazimierz Brzeziński, рођени Пољак, један од стубова русофобије и антикомунизма).

Почетком осамдесетих година операција Аеродинамик променила је назив у замршено Qrdynamic, затим у Pddynamic, а коначно и на Qrplumb (као да се неко играо тастатуром). Обавештајци су операцију наставили да зову под разним именима која су звучала комерцијално, како би и од своје владе прикрили токове активности, па и новца. Формално је завршена 1990. године – а одељење је наставило да ради.

Почеци
Такав је био формални завршетак. У САД и на Западу био је велики број употребљиве Беле емиграције која је деловала већ између два светска рата, организовано и систематски. Подсетимо се да су се обавештајне структуре САД и Велике Британије у фебруару 1945. године активно припремале за масовни прихват и тријажу чланова СС и СД, као и других структура које су имале драгоцене информације.

Осим највећих ратних злочинаца, којима заиста није нико могао прогледати кроз прсте, масовно су примењиване методе фалсификовања (прања) порекла и стварања нових легенди, како се у службеном сленгу називају новоформиране биографије. Нацисти су добили ново име, а неки и физиономију. Овако употребљиви зликовци, спремни на све, регрутовани су из логора, али су се и сами јављали.
Тако се и Лебед понудио Американцима у Риму, где је стигао из Беча заједно с породицом. Није био једини. То су били искусни обавештајци који су знали коме да се обрате. У обавештајно одељење америчког сектора у Берлину ушетао је капелан батаљона ”Нахтигал” Иван Гринох (Иван Михайлович Гриньох), богослов, с гвозденим крстом другог реда на грудима. С њим је био и новинар и руководилац пропагандног сектора ОУН(б), Мирослав Прокоп.

Они су били чланови Главне украјинске ослободилачке скупштине (країнська Головна Визвольна Рада, УГВР). Штавише, Лебед је био генерални секретар иностраних послова, а Гринох је био потпредседник. Американци су, за почетак, имали с ким да раде. Обичних војника мржње било је много, али стратега не, стога су ова тројица били драгоцени.

Око 250.000 Украјинаца још увек се 1947. године налазило у логорима за апатриде, односно лица без пребивалишта (displaced person) у западним окупационим зонама Немачке, Аустрије и Италије. Многи су били чланови ОУН или њени симпатизери. Нешто касније и некадашњи борци УПА почели су да се пробијају до америчке зоне кроз Чехословачку. Већина су били бандеровци који су руке подједнако окрвавили и против комуниста и против нациста (!). Логори су постали идеално место за њихову делатност, па је Бандера успоставио контролу над емигрантским круговима.

Совјетска контраобавештајна служба брзо је сазнала за ове активности. Држава је реаговала најпре преко званичних веза са окупационим властима САД, тражећи да им се ратни злочинци испоруче. Представник ЦИЦ (Counter Intelligence Corps – контраобавештајна служба), најважнијег контраобавештајног тела америчких ОС, препоруио је да се одбије је тај захтев, јер би такав поступак ”пољуљао поверење у антибољшевичка уверења снага које се наласе у САД” (!).

За сваки случај, после молбе Бандере, знајући да совјетски контраобавештајци неће оклевати да предузимају отмице и убиства, Лебед је пребачен у нешто безбеднији Минхен. Уз њега је ишло наређење да се сачува по сваку цену, јер би његов губитак нанео значајну штету влади САД.

Почетак операције
Прве диверзије на тлу СССР забележене су у априлу 1947. године када је у Лавову минирана термоелектрана, а у Корсун-Шевченском хидроелектрана. Међу грађанским становништвом било је много жртава. О томе се у Совјетском Савезу ћутало како би се избегла паника, али је влада, као што смо видели у тексту о Роману Шухевичу, покренула сурове и опсежне мере да се избори с тим злом. Даљим хлађењем односа и Хладним ратом, ЦИА је већ 1948. године планирала операције као да се налази у ратном стању са Совјетима.

У склопу операције ICON (спровођена од стране Office of Policy Coordination – ОПЦ, одељења за управљање политичком координацијом),организоване ради спречавања доласка комуниста на власт у Италији, ЦИА је испитала и проверила преко 30 емигрантских група. Одлучила се за групу Гинух-Лебед као најпогоднију за тајне операције. Почетком године 1948. операција Картел покренута је с ослонцем на ОУН. ЦИА је обезбеђивала све што је било потребно: новац, логистику, центре за обуку, падобранске припреме, итд. Ускоро је ова операција, услед могуће компромитације имена, променила назив у мање атрактиван – Аеродинамик.

Шта се догађало с Лебедом? Нису њему само Совјети били за петама. Њега су планирали да убију и његови некадашњи саборци јер је за собом оставио много злодела, не обазирући се на последице. Зато је пребачен у САД, док је Гринух остао у Минхену да би координирао рад уместо њега. Четвртог октобра 1949. године Лебед је с женом и кћерком, уз помоћ папира које је испословала ЦИА, стигао у САД где је преузео посао главног координатора између Американаца и илегалаца на терену у Европи.

Врло брзо је добио смештај и држављанство. Из те позиције могао је, као амерички држављанин, лакше да путује, успоставља везе по свету и обавља прљаве послове за новог господара. Познато је да су га многи Украјинци у Њујорку пријављивали државним органима сведочећи о његовим масовним злочинима над Украјинцима, Пољацима и Јеврејима, али на делу је било америчко виђење правде – и бескрупулозности.

Шта су за то време радили совјетски контраобавештајци?
Пре почетка активне фазе операције Аеродинамик, илегалци ОУН (б) у југоисточним областима Пољске после операције Висла били су готово уништени. Међутим, у западним областима Украјине биле су још активне велике јединице. Совјети су применили Гискеов метод (Операција Енглеска игра: највећи обавештајни пораз Британаца у Другом светском рату).

После добијених података од оперативаца Министарства Државне безбедности организована је радио-игра са западним централама ОУН. Једна од тих операција добила је и назив Звоно. У руској војној терминологији то најчешће означава карику, део у ланцу јединица, али и ниже саставе ескадриле, итд.

У овом случају свакако је реч о именици карика јер је операција имала задатак да прекине ланац терористичких дејстава. Совјети су своју методу иновирали, мада ју је Гиске такође довео до високог нивоа. Рекло би се да Американци нису били довољно упознати с овом методом. Извесно време је све било у реду, али за две године, без обзира на очекиван ризик и губитке, испоставило се да многих агената више нема, нити се јављају. Када су елиминисани разни разлози, остао је тај један. ЦИА је надмудрена. Структура УПА је на тај начин већ 1949. године практично ликвидирана и разорена.

Шта је остало илегалцима? Повукли су се на исток, ван граница некадашње пољске територије. Но, то није све. Овакав пораз морао је нечим да се покрије, па су службе ЦИА подешавале извештаје с терена. Позивали су се на извештаје Френка Визнера, задуженог за рад на терену. Он се хвалио како је од краја рата до 1951. године ОУН/УПА успела да елиминише 35.000 совјетских војника и комуниста.

Сами процените веродостојност тих података, јер су у ликвидацији украјинских нацистичких структура учествовале најискусније совјетске јединице пристигле из Немачке. Совјети нису имали илузија против кога ратују и ко стоји иза илегалаца; професионално су процењивали бројност, организацију и остале тактичке елементе и борбене вредности противника. Нико 1945. године више није био почетник.

Совјети су за осам година, од 1951. до 1959. године, поред непријатеља на терену ког су масовно уништавали опкољавањем, рацијама и хајкама, стално их бомбардујући, успели у далеко већем задатку: 33 агента ЦИА и МИ6 је неутралисано, или како то Совјети кажу – ”послато у расход”. То нису били обични борци, већ специјалсти који су коштали много и много су знали. О томе сведочи чињеница да је чак 18 њих извршило самоубиство у тренутку кад су схватили у чије су руке пали. Службе безбедности нису се на томе зауставиле.

Током радио-игре 1954. године Министарство Државне безбедности УССР успело је да продуби раскол између Бандере и УГВР (Українська головна визвольна рада – влада ослобођења). Као резултат тога, поменута Скупштина предала је сва своја овлашћења Бандери, када је реч о међународном иступању. Британска МИ6 је сместа је прекинула сарадњу с Бандером, а ЦИА је обуставила агресивну фазу операције Аеродинамик.

Нема одустајања
ЦИА је изгубила обавештајну битку, што није ни чудо јер су совјетске обавештајне службе биле изузетно искусне, стичући знања у крвавом надметању с нацистичким обавештајцима. Стога је наставила комбиновано (политички и економски) да делује против СССР. Од 1953. до 1977. године под руководством Лебеда и сталним надзором ЦИА, у Горњем Менхетну (богати део Њујорка), на католичком колеџу (специфичан ранг обазовања у САД) основана је група за украјинску историју и културу, објављујући новине, књиге и радио програм. Сва ова активност била је усмерена на разне начине према грађанству Украјине.

Ни Гринух у Минхену није мировао. Основао је филијалу Пролога (πρό-λογος, уводни део, почетак; на немачком Ukrainische Gesellschaft für Auslandsstudien, ЕВ – Украинское общество обучения за границей), Украјинско друштво за школовање у иностранству. У Атини је 1955. године, слично РИАСУ у Берлину, основана радио-станица усмерена на подручје Украјине, а кад год је било могуће, из балона или шпијунских авиона избацивани су пропагандни леци.

Само 1955. године Пролог је емитовао преко 1.200 емисија (по седамдесет сати програма месечно), дотурио око 200.000 новина и око 5.000 памфлета у којима је отворено величан украјински национализам (шовинизам). Почетком седамдесетих година Пролог се наметнуо као главно средство за спровођење специјалних операција, при чему је његова циљна група износила четрдесет милиона житеља Украјине.

Те, 1977. године саветник председника Картера за националну безбедност, Збигњев Бжезински, проширио је делатност Пролога. Он је то назвао исплативим дивидендама и утицајем на циљну групу целе области. Осамдесетих година активност је појачана и проширена и на друге националности, најпре на совјетске/руске Јевреје.

У јуну 1985. године Управа за одговорност владе (Government Accountability Office) почела је да дува у пепео, истражујући документацију ЦИА везану за Лебеда и друге нацисте који су добили уточиште у САД. Агенција за специјалне истраге Министарства правде отворила је његов случај, што је у врховима ЦИА унело зебњу да операција која се тада већ звала Qrplumb може да унесе узнемирење, па и панику међу емигрантима. Није њих бринула паника као таква; за обавештајце је то значило нешто сасвим конкретно – да ће се наћи међу њима неко довољно слаб и пређе на другу страну, с циљем одавања свих до тада добро чуваних тајни.

Када је 1990. године раздружење СССР било већ пред вратима, ова операција је окончана. Подвучена је и црта: на сараднике и све што уз то иде потрошено је око два милиона долара. Пролог, који је нашао начин да доходовно опстане, наставио је да ради самостално. У јануару 2017. године ЦИА је објавила велики део материјала с којих је скинута ознака тајности.

Показало се да ту има много докумената који директно повезују највише руководство ЦИА (па и владе) са украјинским националистима. Необориво је доказано да је централни сарадник у тој вези с украјинске стране била пронацистичка, ултрадесничарска ОУН. Наравно, сви ти документи објављени су тек после раздружења Совјетског Савеза.

Сада можемо да се растанемо од још једне илузије како су Американци заговорници примирја, договора, итд. У овом тренутку, дуж руско-украјинске границе ЦИА има 12 (донедавно) тајних база од којих већи број служи за обуку диверзаната, терориста и класичних обавештајаца.

Толико о немешању САД. Операција Ародинамик је мењала имена, али никада није престајла с радом, па тако и данас ЦИА руководи субверзивним активностима с тла Украјине против Руске Федерације.

Source: CIA i njena uloga: Kako su američki obaveštajci decenijama režirali ukrajinsku tragediju?

Насловна фотографија: Ukrainian servicemen take part in military exercises near Lviv with U.S. and other NATO soldiers, Sept. 24, 2021. (Yuriy Dyachyshyn/AFP via Getty Images) (AFP via Getty Images)

4. јун 2025.