Пише: Дејан Мировић
Према COVID Visualizer, процентуално највише заражених у односу на број становника у региону има Србија. Она има близу 8.000 заражених на око 7 милиона становника, Румунија око 9.500 на 19,4 , Грчка има око 2.500 на 10,7, Мађарска око 2.200 на 9,7, Бугарска око 1.000 на 7, Хрватска око 2.000 на 4,2, БиХ око 1.400 на око 3,3, Албанија око 600 на 2,8, Северна Македонија 1.200 на 2, Словенија око 1.300 заражених на 2 милиона становника.
Тешко је поверовати да Албанија, Босна и Хецеговина, Северна Македонија, Бугарска или Румунија имају боље докторе или здраствену опрему од Србије. Зато се може закључити да су Вучићева неорганизованост, кадровска политика и урушавање институција које траје од 2013. у потпуности девастирали здраствену заштиту.
Власт у Србији очигледно покушава да скрене пажњу са ових чињеница. Она упоређује неупоредиво – катастрофално стање у Италији са 60 милиона становника и Шпанији са 40 милиона са Србијом. Пошто се Србија налази на Балкану, а не на Апенинском или Пиринејском полуострву, такво поређење је депласирано.
Упркос овом лошем стању, најгорем у региону, власт у Београду уместо да се бави горућим проблемом, наставља да преговора са Трамповом администрацијом о неуставној предаји преко 90% Косова и и Метохије, укључујући и северну Косовску Митровицу или укупно 100.000 људи и 1.600 сакралних објеката као и дела централне Србије (око Прешева) сецесионистима у Приштини.
Вучић је по свему судећи, почетком марта у Вашингтону са Трамповом администрацијом, односно изаслаником за “дијалог Косово-Србија“ Гренелом, усагласио договор о подели. Да је договор постигнут у марту-априлу, тврдили су и добро обавештени и утицајни медији као што су New York Times, Sky News, Foreign Policy, New Republic.
Према академику Бартошу, смисао уговора се види из његове примене. Да је до примене дошло говоре и следеће чињенице.
САД су почеле да примењују договор тако што су организовале 25. марта смену такозваног премијера Косова Куртија, немачког фаворита који се јавно противио подели. Гренел је 19. априла најавио после разговора са Београдом и Приштином, да ће у року од око 7 дана бити укинуте таксе према Србији и то без реципроцитета и да ће после тога наводно почети “озбиљни преговори“. Дан после тога је Харадинај који је иначе увео таксе, подржао Гренела и напао изасланика ЕУ Лајчака да покушава да одложи амерички споразум.
Са друге стране, Београд по свему судећи примењује договор тако што се дистанцира од Москве, Вучићевим игнорисањем руске хуманитарне помоћи поводом Короне, а затим и приказивањем више пута 15. априла на државној РТС скандалозног пропагандног филма „Путинови сведоци“ у којем се руски председник приказује као убица. Београд упадљиво ћути и поводом укључења такозваног Косова у албански и Европски енергетски систем оператeра струје који је извршен 20. априла.
Након почетка примене договора и смене Куртија, Вучић није демантовао постојање договора. Гренел се лицемерно оградио сугеришући да не зна да ли су Тачи и Вучић договорили поделу и тако са САД скинуо одијум који ће она изазвати, пре свега у Србији. Са друге стране, велики српски режисер Кустурица је јавно 18. априла позвао свог пријатеља руског председника да не подржи у СБ УН договор о подели Косова чак иако га Београд прихвати.
У том контексту се може тврдити да ће након укидања ванредног стања у Србији бити одржани избори у кратком року, то уосталом и власт најављује, можда и за Видовдан (недеља) да би патриотски симулакрум био потпун. После тога ће уследити потписивање и формалног договора у Белој кући у контексту америчке предизборне трке.
Ако се једини прави егзарх Пећког трона митрополит Амфилохије побуни против поделе, лако се може десити да Ђукановић понови удар на Митрополију и митрополита лично као што је урађено 12. априла када је приведен или 23. априла када му је прећено хапшењем.
26. април 2020.
