Истраживање: Када лагање постане професија

Заједничка продукција Центра за геостратешке студије и Телевизије Славија инфо: Зашто Христо Грозев мрзи Русију?

Сведоци смо учестале оркестриране анти-руске кампање која је превазишла све оквире реалности, као и прогона свих појединаца чије мишљење одудара од устаљеног наратива мејн стрима. Многобројни независни интелектуалци су на удару жестоке пропаганде због изношења сопствених ставова због којих су доспели на разне црне листе и изложени су сталним претњама. Из тог разлога решили смо да се позабавимо онима који предњаче у прогону слободне мисли и истражимо шта стоји иза тога.

Dragana Trifkovic

Сасвим отворено и нескривено Запад на челу са Сједињеним Aмеричким Државама води хибридни рат против Русије у циљу спречавања ширења њеног утицаја. Овај рат се води како на бојном пољу, тако и на политичком, културном, духовном и информационом. Многобројни медији које контролишу западни центри моћи годинама уназад користе се као оружје, не само против Русије, већ против свих држава, народа, појединаца који желе да сачувају своју независност и суверенитет, свој систем вредности и који се не уклапају у западноцентрични светски систем.

Љубомир Стефановић

Иако Америка тврди да је изабрана као предводница демократије и слободе, чињенице не потврђују такве наводе. Наиме 90% медија у Сједињеним Државама контролише само шест компанија: News Corp, Time Warner, Sony, Comcast, Viacom и Disney. Пре тридесет година овај медијски простор контролисало је педесетак компанија. Наведене гигантске компаније контролишу и медије у Европи, као и на другим континентима, а њихови годишњи приходи појединачно износе више десетина милијарди долара. Ових шест комапнија контролише и око 70% кабловске телевизије, многобројне радио станице, као и штампане новине широм света.

Један од водећих америчких интелектуалаца Ноам Чомски наводи да: велике америчке медијске организације ревносно понављају попут папагаја оно што званичници Сједињених Америчких Држава желе да јавност зна о глобалним питањима. По његовим тврдњама за власти САД, сваки медиј који „не понавља амерички пропагандни систем је недопустив“.

Ноам Чомски

Потребно је споменути и многобројне невладине организације широм света које примају милионе долара из буџета Сједињених Америчких Држава. Оно што је парадоксано, то је да се ове организације називају „невладиним“ иако многе од њих примају новац од америчке владе.

Амерички новинар Вилијам Блум у вези са тим каже да: америчка влада финасира невладине организације по целом свету да би натерала владе у тим земљама да раде оно што САД желе.

У децембру 2022. године Инспекторат америчког Стејт департмента објавио је извештај Фонда о борби против руског утицаја у коме се наводи да су САД потрошиле више од милијарду долара од 2017. године до сада за финансирање невладиних организација, медија и других организација и програма који се супротстављају руском утицају.

***

У извештају који је објављен на сајту Стејт департмента наводи се да је највећи део тих средстава – 621,5 милиона долара – издвојен за финансирање организација и програма у источној Европи, за земље Вишеградске групе којима припадају Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска, а за балканске земље 454 милиона долара. Према подацима из Извештаја, 55,5 милиона долара опредељено је за организације у Србији, а за оне које се налазе на територији Косова и Метохије 61,1 милион долара. САД су за Босну и Херцеговину определиле нешто више од 80 милиона долара, Северну Македонију 67,4 милиона, за Црну Гору 50 милиона.

За Бугарску је издвојено 47,7 милиона, Словенију 40,3, Албанију 39 милиона, Хрватску 11,4, а за Грчку 0,7 милиона долара, наводи се у Извештају. Програми Фонда усмерени су на борбу против наводног „малигног“ утицаја Русије. Осим САД и Велика Британија финасира анти-руску кампању и износи многобројне оптужбе о наводној умешаности Русије и руских служби у разне случајеве.

У наредним емисијама истраживаћемо које то организације у Југо-источној Европи имају везе са америчким фондовима и каквом врстом пропаганде се баве.

Једна личност са Балкана последњих година привлачи велику пажњу мејн стрим медија, углавном својим анти-руским изјавама. Реч је о бугарском држављанину Христу Грозеву који се представља као новинар, стручњак за медије и истражитељ. Ако је судити по његовим наступима, могао би да се представља и као експерт уско специјализован за руску шпијунажу. Наиме последњих година је активно „истраживао“ умешаност Русије у многобројне случајева од наводног државног удара у Црној Гори, преко Малезијског авиона, Скрипаља, Хангошвилија и Наваљног.

Христо Грозев је аутор интернет издања Bellingcat које је основано 2014. године у Великој Британији. Ово издање основао је британски држављанин, блогер Елиот Хигинс који анализира информације из отворених и доступних извора. Од почетка, издање се бавило анализом конфликата, па је Хигинс у то време истраживао видео материјале из зоне ратних дејстава у Сирији и дошао до закључка да руководство Сирије примењује касетне бомбе и хемијско оружје против сопствених грађана. Али основно питање је колико прецизно блогер који се налази хиљадама километара далеко од ратне зоне, може да закључи шта се дешава на терену? Посебно ако знамо да у савременим условима монтирање видео снимака или обрада фотографија не представљају никакав проблем.

Наравно, потребно је разјаснити како се финасира Bellingcat. Према тврдњама Хигинса половина финансија овог издања потиче од грантова и донација, а друга половина од наплате семинара и анализа информација из отворених извора. По званичним подацима Bellingcat-а међу организацијама од којих добијају грантове налазе се холандски Фонд Adesium Foundation, затим чувени амерички Национални фонд за демократију, Данска национална поштанска лутрија, комапније Zandstorm и Stichting Saxum Volutum, као и британска Фондација Сигрид Раусинг. Издање је такође добило средства од Фондације за отворено друштво, милијардера Џорџа Сороша.

Оно што је интресантно из биографије Христа Грозева, он је завршио приватни Амерички колеџ, American University in Bulgaria. Вреди рећи неколико речи о самом универзитету. Амерички универзитет у Бугарској, који је Грозев завршио, постао је први приватни универзитет у источној Европи. Овај Универзитет основан је 1991, године и имплементирао је традиционални амерички модел либералних уметности у образовању. На њему су се школовали у малим групама студенти из Бугарске, Румуније, Северне Македоније, Србије, Албаније, Украјине, Монголије, Грузије, Молдавије, Русије, Казахстане, Шпаније и САД. Тамо је предавало 80% Американаца, а студенти су сањали да наставе студије и каријеру у иностранству. Наглашено је да универзитет није имао сопствени приход, јер није био спонзорисан од школарина од студената – ионако је мало ко у источној Европи у то време могао да плати 7,5 хиљада долара годину, већ од стране Америчке агенције за међународни развој и Сорош фондације. Џорџ Сорош је лично био члан Управног одбора универзитета.

За време студирања Грозев је радио на Радију Слободна Европа на бугарском језику. Готово одмах по завршетку факултета 1995. године, будући медијски магнат Грозев је основао своју радио станицу у Бугарској, а затим је покренуо руске радио станице као што су Радио Ника у Сочију, Канал Мелодија и Елдорадио у Санкт Петербургу. Такође радио је и на медијским пројектима у балтичким државама, Финској, Бугарској и Мађарској. Каријера се брзо развијала, али главно питање је одакле Грозеву тако велики потенцијал. Заправо иза радио станица које је он оснивао, стајао је богаташ из САД по имену Џон Клуге. Његова биографија је ништа мање занимљива. Клуге је Немац рођен 1914. године.

Током Другог светског рата, служио је у војној обавештајној служби САД и испитивао своје бивше сународнике. Подаци су коришћени за завршну фазу специјалне операције америчких специјалних служби под називом „Спајалица“, чија је сврха била да извезу немачке научнике у Сједињене Државе и да своје знање искористе против СССР-а. Међу њима, били су шеф немачке војне обавештајне службе Рајнхард Гелен, ракетни научник Вернер фон Браун и проналазач уређаја за инфрацрвени вид Хајнц Шлике. Од 1942. до 1946. војни обавештајни истражитељи, укључујући Клугеа, испитали су преко 3.400 затвореника, од којих је преко 500 научника. Током испитивања, Американци су добили драгоцене информације о достигнућима Немачке у области ракетне технике, млазне технике, система наоружања и акустичних торпеда.

Цео документарни филм можете погледати овде:

Чим се рат завршио, Клуге је купио своју прву радио станицу у Сједињеним Државама.

1995. Клуге је почео серијски да отвара радио станице на постсовјетском простору и у источној Европи. Русија, балтичке државе, Мађарска, Финска, Бугарска – свуда где је државност лежала у рушевинама, улазили су амерички милијардер и његова корпорација Метромедиа Интернатионал. Све ове активе водио је млади Грозев.

Када је успостављена вертикала власти у Русији, Грозев је 2006. био принуђен да прода све своје медијске пројекте у овој земљи, а затим је инвестирао у разне медијске имовине, углавном у Холандији и Бугарској.

Поред Клуге потребно је споменути још једног човека који стоји иза Грозева и његових медијских пројеката, а то је унук последњег цара Аустрије и потенцијални престолонаследник Аустрије Карл Фон Хабсбург који се залаже за стварање оружане силе Европске Уније а као највећу претњу помиње Русију, Кину и Србију.

Карл Хабзбург

Средином 2000-их, Христо Грозев је почео да улаже у радио станице широм света, купујући и препродајући имовину у различитим земљама. Средства за ову делатност добио је од свог пословног партнера, унука последњег цара Аустрије и старешине куће Хабзбурговаца. Неки отворено називају Грозева Хабзбурговим „финансијским саветником” који га саветује о набавци медијске имовине.

Карл Фон Хазбург и Грозев су брзо пронашли заједнички језик с обзиром на то да је Грозев одувек био веома занесен борбом против Русије, где је својевремено започео медијски посао заједно са Метромедијом Интернешенел. Према самом Грозеву, његов циљ је да одржи слободу говора и да се бори против „милитаризације“ информација. У ствари, преко својих медија, он дистрибуира антируске, понекад искрено лажне, информације, пошто је његова мрежа нарасла до те мере да му омогућава да пренесе било какве ствари десетинама милиона гледалаца, читалаца и слушалаца широм света.

Хабзбург је, по савету Грозева, уложио око 3 милиона у украјински „Гала радио“, који је патетично назван „ЕУ радио“, и потпуно је укинуо музику на руском језику, како не би промовисао „земљу агресора“. Карл Хабзбург је 2015. године у интервјуу једној украјинској публикацији подсетио: „Хабзбуршко царство је обухватало само део Украјине, али ми сматрамо вашу земљу апсолутно интегралном и европском и радо ћемо допринети вашој интеграцији у ЕУ. “ Интересантно је да у Украјини, посебно западној, и поред мржње према Русији и њеним „империјалним амбицијама“ и даље има пуно присталица старе добре Аустроугарске. На Фејсбуку се може пронаћи фотографија директора „Фонда за заштиту и развој наслеђа Хабсбурга“ и бившег руководиоца у Министрству културе Украјине Олега Хавича, који је присталица сецесије Западне Украјине, заједно са Карлом Хабзбургом и Христом Грозевим, испод које одушевљени читаоци озбиљно пишу да „Галиција чека повратак свог цара“.

Што се самог Грозева тиче, он је пронашао свој позив у борби против Русије. Од 2014. године је стално промовисао идеју руске војне инвазије на Украјину путем личних блогова и медија које контролише, објављивао је лажне видео снимке са „руским војницима“ у Донбасу. Затим је почео да сарађује са Bellingcat где је углавном износио „доказе” да је Русија оборила MH17 малезијске авио комапније. Други велики пројекат је медијска кампања против Русије, представљајући Кремљ као организатора „покушаја државног удара у Црној Гори за који је као епилог Апелациони суд у Црној Гори укинуо пресуду по свим тачкама оптужнице. Подсетимо се да је овај намештини случај послужио корумпираном Милу Ђукановићу за самопромоцију, у нади да ће наводни покушај државног удара подићи његов рејтинг на изборима. Грозев такође покушава да докаже да протестне скупове у Европи против војних акција украјинских екстремиста против цивилног становништва организује и „рука Кремља“.

Али да се задржимо на „доказима“. Грозев тврди да своје анализе заснива на информацијама из отворених и доступних извора. Притом он тврди да се иза многобројних акција крију руске обавештајне службе, а посебно је аверзиран на ГРУ. Дакле поставља се логично питање одакле се информације о активностима било које обавештајне службе налазе доступне свима? Притом Грозев износи и податке попут листинга телефона, списка путника у авио-саобраћају, базе података разних одељења. Сам Грозев у стриму признаје да су неки од података добијени корупцијом. Зар се такве активности не називају шпијунажом?

У овом случају, ако је он заиста био у контакту са неким ко је одавао информације од руских власти, које онда користи да тумачи и меша са лажним тврдњама, вероватно ћемо видети епилог. А судбина Грозевих сарадника вероватно не би била добра: крај њихове каријере и јавног живота, и врло вероватно затвор, и нула шансе за било какву подршку Грозева и његових покровитеља. Већ смо видели да се то дешава у случају Наваљног са Кирилом Чупровим, Алексејем Борисовим и Константином Голубевим, када су једноставно одбачени.

Питали смо извесну награђивану бугарску новинарку, госпођу Велиславу Дуреву из Пловдива, какво је њено мишљење о истраживачком новинарству Христо Грозева. Госпођа Дурева је завршила новинарство на државном Универзитету у Софији и има богато искуство у телевизијском раду, на документарним филмовима, у области међународне политике, културе и другим. Објавила је преко две хиљаде публикација у новинама, интервјуа, анализа и коментара о актуелним и важним темама. Добитник је награде Савеза новинара Бугарске. Па да чујемо.

Велислава Дурева

Ја сам Велислава Дурева – бугарски новинар. Питате каква је позиција бугарских новинара поводом делатности Христе Грозева. Разуме се, различита је. Једни га хвале да је малтене други Џулијан Асанж, што он није. Другима је јасно да у суштини ми немамо посла са новинарем, посебно оним што се бави истраживачким новинарством. Пре би се рекло да је пред нама човек који се бави бизнисом, везаним за медије, инвестиције, и што је најважније, који служи туђим интересима. То ни за кога није тајна.

Ја не познајем законодавство Руске Федерације, али сам била изненађена када сам схватила да пре извесног времена као представник „Метромедија“ (то је једна америчка медијска компанија) Христо Грозев је успео да створи цео ланац радио-станица у самој Руској Федерацији. Посебне радио-станице отварао је у земљама Балтика, у Ирској, Украјини. Али најважнија и назјанимљивија област његове делатности је сајт Белингкат.

Белингкат је занимљив због тога ко стоји иза тог сајта и ко га финансира. По званичним подацима Белингкат добија финансирање од Националног фонда за демократију, који је формирао амерички Конгрес, од Фонда за отворено друштво и од још неких сличних организација.

Хтела бих да скренем пањжу на Национални фонда за демократију. Он је формиран 1983. године, у време Роналда Регана. Формиран је као покриће за делатност ЦИА-е, да би се она „увила“ у некакву прихватљиву облогу за своју делатност, која обично подразумева организацију државних удара. Циљ формирања ове организације, како каже руководилац Карол Герхман, да људи не би мислили да организације за подршку демократије добијају подршку само од ЦИА-е.

Одмах после формирања фонда у САД створена су још два института Демократске и Републиканске партије који су база за инспирисање и финансирање познате серије обојених револуција, а у ствари државних удара.

Улогу Белингката сами представници ЦИА-е оцењују врло високо. Чак сам негде забележила да је за Форин полиси, Белингкат нешто највредније за обавештајне службе САД, зато што његова истраживања не захтевају никакво додатно мешање званичних обавештајних служби САД, тешко се оповргавају и, како каже Форин полиси, тешко је за Русију да избегне одговорност. Предност Белингката је то што није неопходно да имате изворе у вашој сопственој влади и од вас се не захтевају никакве дебате. Тако да Белингкат углавном обавља посао за спољну обавештајну службу.

Али ја исто желим да питам. Ако један човек сматра себе новинарем, посебно истраживачем, зашто Христо Грозев не истражује експлозије на Северном току, не истражује сав тај терор против становника Донбаса који је трајао осам година – терор, пљачке, убиства? Зашто не истражује огроман, чудовишни злочин неонациста у Украјини који су 2. маја 2014. године запалили 50 живих људи у Дому синдиката у Одеси. То је вероватно задатак једног новинара који се бави истраживачким новинарство. Све остало су празне приче.

Грозев тврди да су агенти ГРУ-а отровали Скрипаље. Затим да су агенти ГРУ-а отровали бугарског бизнисмена Емилијана Гебрева. „Отрован смртоносним „Новичоком” Гебрев је мирно напустио болницу, а у његовим анализама није пронађено ништа осим баналних пестицида. Да, ту је и Наваљни који је по наводима Грозева и других западниј медија, такође отрован Новичоком. Ипак на званичан захтев руских власти Немачкој да заједнички утврде чињенице, Немачка је одбила сарадњу. Да ли због тога што доказа о руској умешаности нема? У једном од последњих интервјуа под називом „Како су руски обавештајци слали бомбе у Европу“ водитељка врло сугестивно поставља на почетку питање Грозеву: Да ли је за вас новост то што Русија по свој прилици користи ГРУ како би координисала националистичке и ултра-десничарске групе за психолошке нападе у Европи, заправо реч је о Шпанији? На шта он одговара да то није новост и да Русија то ради не ради свргавања власти већ због безбедносне дестабилизације у Европи. Према наводима Грозева ГРУ то чини још од 2015. године, а да посебно користи и ситуацију са ковидом односно напетост међу грађанима због пандемије. Дакле по Грозеву је руска обавештајна служба ГРУ подстакла и протесте против мера које су уведене због пандемије, а то нема никакве везе са тиме да су грађани аутентично револтирани. Грозев даље у интервјуу анализира колико људи из структура ГРУ узима учешће у оваквим акцијама и наводи да они сада не могу да путују па због тога користе мање обучене људе који користе локалне групе. Али опет се враћамо на питање где су докази за такве тврдње? Нема их.

Иста ирационална логика важи и за изјаве Грозева о јединици 29355 ГРУ која је деловала више од 15 година: ако је то био случај и, како тврди, лако је хаковати податке о њој, зашто то нико раније није поменуо? Одједном, када треба да изгради наратив, долази до неких бројева, позадине, историје која није поткрепљена чврстим чињеницама, већ служи да створи утисак да зна о чему говори.

Христо Грозев и Алексеј Наваљни

Овај сценарио који је очигледно осмишљен се користи као шаблон у свим приликама, где год да дође до протеста који западним центрима моћи нису по вољи. То сугерише да се ради о манипулацији која треба да послужи за дискредитацију било каквог аутентичног протеста грађана, а истовремено и за дискредитацију Русије. Веома оригинално.

Као закључак можемо рећи да је Грозев кроз читаву каријеру повезан са америчким изворима финансирања преко невладиних организација и фондова, међу којима је и Фонд Сороша, Међутим осим тога, постоје тврдње да је куповина радио станица на простору бившег СССР и у југо-источној Европи заправо пројекат америчке обавештајне агенције ЦИА. Наиме, почевши од 1950-их, ЦИА је интензивно куповала радио станице у свим земљама од интереса за обавештајну службу, а покренула је и сопствене. „Глас ослобођења“ у Гватемали, „Радио Марти“ који се емитовао на Куби, „Слободни радио Авганистана“… Било је на десетине сличних станица широм света, и то не рачунајући потпуно званичне Глас Америке и Радио Слободна Европа.

Догађаји су обично пратили исти образац. Прво, ЦИА покреће радио станицу – у одсуству интернета у сиромашној земљи, ово је главни извор информација. Унајмљени пропагандисти критикују владе (обично социјалистичке), шире дивље гласине и агитују за побуњеничке снаге.

С друге стране Bellingcat везују за британску обавештајну службу, а евидентирано је да међу финасијерима стији име Џорџа Сороша. Као потврда сумњи да је ова структура везана са западним обавештајним службама, активности Грозева и Bellingcat искрено је похвалио бивши шеф одељења ЦИА за операције у Европи и Евроазији Марк Полимерополис: „Не желим да будем превише грандиозан, али нам се то допада“. Bellingcat себи дозвољава да каже оно што америчка обавештајна служба не може да каже“, приметила је ауторитативна публикација The Foreign Affairs. „Истраге из отворених извора омогућавају званичницима и адвокатима да разговарају о руским махинацијама без откривања извора и метода америчких обавештајаца“.

Оно што је суштина, то је да Грозев под платформом наводног спречавања дезинформација, заправо шири дезинформације у медијском простору.

Из тог разлога ако вас неко оптужи да сте руски шпијун или за покушај државног удара, тровање и сл. а ви немате везе са тим, проверите да ли се иза тога можда не крију америчка или британска обавештајна служба, Фонд Сороша, Хабзбург и томе слично.

PDF Документ истраживања можете да преузмете на овом линку

16. март 2023.

Упутнице:

https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1110-dr-g-n-rif-vic-g-b-ls-bi-si-r

https://dailyinfographic.com/6-companies-that-control-almost-all-media-you-consume

https://zavtra.ru/events/90_smi_ssha_kontroliruyutsya_6_kompaniyami_5_iz_nih_podderzhivali_klinton

https://www.novosti.rs/planeta/svet/1126206/noam-comski-amerika-cenzura-mediji

https://rtv.rs/sr_ci/svet/sad-izdvojile-vise-od-454-miliona-dolara-za-borbu-protiv-ruskog-uticaja-na-balkanu_1402266.html

https://www.stateoig.gov/uploads/report/report_pdf_file/aud-mero-23-09.pdf

https://en.wikipedia.org/wiki/Christo_Grozev

https://mronline.org/2021/10/11/bellingcat-funded-by-u-s-and-uk-intelligence-contractors-that-aided-extremists-in-syria/

https://soldat.pro/2021/04/12/korrypciia-ybiistva-fashizm-i-rysofobiia-kakie-tainy-skryvaut-sponsory-bellingcat/