L'économie

Да ли је златно доба ипак могуће?

Пише: Небојша Катић

Eкономска чуда у Европи су могућа, а Србија је место где би се чудо могло догодити. То следи из обимне студије „Нови програм за раст Србије” (Serbia’s New Growth Agenda) коју је Светска банка (СБ) управо објавила. СБ верује да би уз реформе какве предлаже, реални раст бруто домаћег производа (БДП) у наредних двадесет година могао бити седам процената годишње. Реч је о спектакуларној просечној стопи којом би се БДП Србије за двадесет година повећао готово четири пута. CБ наглашава да би без мера препоручених у студији БДП могао да расте највише три до четири процента годишње – недовољно да Србију приближи животном стандарду Европске уније.

Сви уобичајени рецепти какве СБ и ММФ заступају већ деценијама и у овој студији су побројани. Да би БДП Србије растао по стопи од седам процената, она мора подићи стопу инвестиција и продуктивност, мора унапредити финансијски систем како би се повећало кредитирање приватног сектора, мора реформисати образовни систем и подићи квалитет радне снаге, мора подстаћи конкуренцију и подићи учешће извоза у БДП-у. Наведени циљеви могу се остварити само структурним реформама и стварањем повољног регулаторног амбијента. Рецептима се нема шта замерити, али оптимизам СБ нема упориште у источноевропском искуству.

Ниједна европска транзициона држава није остварила двадесетогодишњу просечну стопу раста каква се обећава Србији, нити се таквој стопи икада приближила. Ни развојни фондови ЕУ, ни интегрисаност у регулаторну и економску архитектуру ЕУ, ни армије страних саветника нису помогли да се у овим државама догоде економска чуда. Чини се да је просечна дугорочна стопа од око четири процента максимум коме се могу надати европске транзиционе земље – бар када се придржавају реформских савета вашингтонских и бриселских институција. Зашто би баш Србија била изузетак?

Тешко је разумети како Србија може постићи високе стопе раста када емиграција и убрзано старење нације смањују број радно способног становништва и обарају његов квалитет. Нејасно је како држава чији је банкарски систем доминантно у страним рукама може обезбедити довољно капитала који би био усмерен у инвестиције и развој. Нејасно је како се без кредитне контроле, кредитног усмеравања и без тзв. финансијске репресије могу обезбедити и ослободити средства за инвестиције. Нејасно је како се без царинске заштите и уз прецењени курс динара може подстаћи развој домаће индустрије.

 Нејасно је како се у глобалном амбијенту анемичног раста и претећих економских ратова може начинити чудо. Нејасно је како се високо задужена економија може 20 година развијати по стопи од седам процената када је њена нето инвестициона позиција у огромном минусу и тиме страховито рањива на изненадно заустављање прилива капитала.

Анализа СБ даје превелики развојни значај микро, малим и средњим предузећима. Колико год помоћ овом запостављеном сектору била важна, његов развој не може довести до стопе раста каква се студијом СБ обећава. Без великих домаћих индустријских предузећа и трговинских ланаца на која би се мала привреда ослањала, високе стопе раста су у сфери фантазије. Велика домаћа предузећа не могу настати само поправљањем амбијента, већ је за то потребна активна и агресивна индустријска и трговинска политика.

Економска историја нас учи да су чуда ипак могућа и да су се већ догодила у 13 држава које су просечну стопу од седам процената (или већу) остваривале у континуитету од четврт века. Та искуства су анализирана у једној важној развојној студији (коју сам коментарисао у „Политици ” далеке 2008, у тексту под насловом „Похвала ефикасној држави”).

Упркос сличности у налазима две студије, она из 2008. показује да се економски успех ових земаља у великој мери базирао на јакој и ефикасној држави и њеној активној улози у креирању индустријске политике. Такву и толику улогу државе СБ не препоручује Србији. Истини за вољу, да би држава могла одиграти такву улогу, она мора бити попуњена способним и посвећеним кадровима какве Србија нити има, нити се труди да их створи.

Треба истаћи да је у својој анализи СБ дала објективну и детаљну слику стања домаће економије и да је направила веома добар инвентар њених слабости. Дат је и низ врло употребљивих „амбијенталних” савета који се релативно брзо могу интегрисати у домаћу регулативу и економску политику. Овај документ зато представља одличну полазну основу на којој би могла отпочети озбиљна расправа о економској будућности Србије, расправа какву чекамо већ деценијама. Биће тужно ако се овај документ брзо заборави или некритички прихвати и послужи, пре свега, или само као оправдање за брзу продају великих државних монопола. Готово да већ чујем реченицу: хоћете ли да задржимо Електропривреду Србије, или хоћете стопу раста од седам процената и просечну плату од 900 евра?

22. Фебруар 2020.

Политика

 

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *