Пише: Драгана Трифковић
Још пре него што су Вучићеви новинари и анaлитичари упали у хистерију „државног удара“, прву најаву таквих дешавања извела је једна опскурна локална странка из Новог Сада, која је на претходним изборима освојила читавих 0,5% гласова. Она нас је још крајем 2014. године „озбиљно“ упозорила (најкраће цитирано) да се у Србији спрема анти-руски државни удар[1], да се ради на дестабилизацији српско-руских односа и ликвидацији свих руских пројеката у Србији, да ће доћи до организованог напада на НИС у Новом Саду, а затим до ширих протеста и да иза тога стоји Срђа Поповић са својом организацијом CANVAS.
Као реакцију на ове тврдње, тада сам објавила чланак под називом „Шта је позадина наводне претње од државног удара“[2] у коме сам скренула пажњу јавности на важне чињенице. Пре свега на то да ми немамо про-руску Владу, па је аутоматски термин анти-руски преврат потпуно неодговарајући. Други проблем је што за наводну будућу дестабилизацију Србије, партија Трећа Србија (ТС) окривљује Срђу Поповића, не помињући да иза њега стоје амерички интереси (нимало случајно), и треће што је изузетно опасно доводити Русију у контекст са дестабилизацијом Србије (што можемо да закључимо из Украјинског сценарија – иако у Врховној Ради седе амерички држављани, они окривљују Русију за дестабилизацију земље). Пошто се нису десили ни немири, ни разбијање НИС-а, нити било шта друго чиме су нас функционери Треће Србије застрашивали, они нису нашли за сходно да објаве ко их је довео у заблуду и због чега су непровереним или нетачним информацијама ширили панику у јавности, или да се којим случајем због тога извине, наводећи без икакве одговорности, да су то врло поверљиви подаци.
Да не буде да је Трећа Србија потпуно промашила тему, пројекти са Русијом заправо и јесу ликвидирани, међутим не због Срђе Поповића или хулигана са чарапом на глави, већ од стране Владе Александра Вучића. Дакле анти-руски удар је изведен изнутра, а не споља. Да су то „на време“ сазнали, функционери Треће Србије би нас упозорили на то да Влада Александра Вучића неће потписати коначни споразум о изградњи Јужног тока, да неће потписати договор о додели дипломатског имунитета запосленима у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу или да ће стопирати кредит добијен од „Руске железнице“ за реконструкцију српских пруга. Међутим ту се списак анти-руског удара не завршава. Српска Влада је оставила без одговора Руску Федерацију да ли жели да набави руско наоружање (још крајем 2012. године приликом прве посете Рогозина), као и без одговора на понуду Русије да помогне развоју српске привреде.
У тексту који је недавно објавио у Новостима[3], председник партије Трећа Србија Мирослав Паровић се пита: „Да ли Србија има само један проблем, који се зове Александар Вучић?“ Нажалост Србија има пуно проблема, за које је у великој мери одговоран Александар Вучић, али и његова приватна „опозиција“ која покушава да скрене тему са свих тих важних проблема као што су: незапосленост, економско пропадање, презадуженост, предаја дела државне територије, криминализација и ријалитизација друштва, диктатура, прогон, застрашивање, ширење панике, медијска и свака друга манипулација, пропуштање шанси и непропуштање промашаја, слављење пораза, отимање пензија итд.
До које мере се Вучићева „опозиција“ служи обманама, најбоље илуструје чињеница да нас Трећа Србија поново упозорава (!) како Демократска странка Србије „сатанизује“ (преподобног) Александра Вучића и да се тиме сврстава на исту страну са странкама некадашњег ДОС-а, па закључује како је ДСС напустила политику коју је водио Војислав Коштуница и која се огледала у војној и политичкој неутралности, одбрани суверенитета Србије и Косова и Метохије. Овакви наводи су више него измишљени (што није ништа необично када је ТС у питању), јер ДСС у први план истиче суверенитет Србије и одбрану Косова и Метохије као кључне ствари за опстанак државе. Теме: да ли је суверена држава независна, да ли је Србија неутрална и да ли војна неутралност постоји, већ су сувише компликоване за „филозофске“ расправе са политичарима који не разликују анти-руски државни удар од анти-руске Владе, али разликују Срђу Поповића од Американаца.
Не само да председник Треће Србије лицитира како појмовима тако и чињеницама, већ је преузео и радикалску праксу (вероватно током сарадње са преобученим радикалима) да даје сертификат на патриотизам, и у складу са тим проглашава ко је правоверни патриота, а ко фолирант.
И на крају Мирослав Паровић бриљира да је удруживање (што је иначе нетачно) про-НАТО опозиције (Тадић, Јовановић, Живковић и сл.) са Патриотским блоком (ДСС и Двери) врло опасно за Србију, поготово што може бити подржано од западних амбасада, опет не размишљајући о томе да Вучић свакодневно хвали нашег „великог пријатеља“ Мајкла Кирбија, спасоносну Ангелу Меркел, да је ангажовао као саветника (!) Тонија Блера познатог по томе што је највише лобирао за бомбардовање и уништавање наше земље, да уместо са Русијом сарађује са Турском и Саудијском Арабијом (нашим осведоченим вековним „пријатељима“), да је за наше пријатеље и стратешке партнере прогласио оне који гурају Косово у УНЕСКО, да не доноси ни једну „државотворну“ одлуку без консултација са Бриселом и Вашингтоном и да је потписао договор о највишем нивоу сарадње са НАТО-ом пре ступања у чланство.
Као закључак читаве конфузије нека на крају остане питање: да ли је Вучић извршио државни удар сам на себе (самоудар) или је дао оставку и поред тога што су његови новинари, аналитичари и опозиционари урадили све да спрече државни удар?
5. фебруар 2016.
Упутнице:
_______________________________________________
[1] Трећа Србија: Спрема се државни удар у Србији! (Стање ствари, 9. 12. 2014)
[2] Драгана Трифковић: Шта је позадина наводне претње од државног удара (Нови стандард, 23. 12. 2014)
[3] Мирослав Паровић: НАТО фронт против Вучића (Вечерње новости, 21. 1. 2016)
