Dragana Trifkovic, Directeur Général du Centre d'études géostratégiques
Путин као тврђава независне руске државности
Руски председник Владимир Путин врло јасно је изнео ставове о томе да Русија неће следити ни комунистичку ни либералну идеологију, као и да неће копирати западне моделе већ ће изградити свој пут. Очување традиција, јачање државности и независности Руске Федерције, главни су темељи у изградњи тог пута. У свом чувеном говору на Минхенској конференцији о безбедности, 10. фебруара 2007. године, председник Путин је напоменуо „Русија је земља са више од хиљаду година историје и готово увек је уживала привилегију да води независну спољну политику“. Сви ти ставови су кључни за изградњу будућности и аутентичног руског модела.
Комунистичка завера са острва: британски траг
Иако Запад наставља да везује комунизам за Русију као наследницу СССР-а, желећи тиме да је представи као државу „мрачне тоталитарне идеологије“, чињеница је да је комунизам настао у Лондону где су живели и радили немачки филозофи Карл Маркс и Фридрих Енгелс, оснивачи научног комунизма. Њихов политички програм „Манифест Комунистичке партије“ објављен је први пут 1848. године у Лондону. Није ли Лондон издао своје савезнике како у Царској Русији тако и у Краљевини Југославији, како би у тим земљама завладао комунизам? Да ли су то такође биле „обојене револуције“? Гледано из данашње перспективе многи докази говоре томе у прилог.
Фото: Књига „Како су Британци измислили комунизам (и за то окривили Јевреје)-Неиспричана прича о Карлу Марксу, Лаву Троцком, МИ6 и руској револуцији“
Амерички аутор Ричард По, филмски редитељ и новинар Њујорк тајмса, објавио је прошле године књигу под називом „Како су Британци измислили комунизам (и за то окривили Јевреје)-Неиспричана прича о Карлу Марксу, Лаву Троцком, МИ6 и руској револуцији“. У књизи По наводи: „Док је цар технички био савезник Британије у Првом светском рату, британске елите су се плашиле да би победоносна Русија угрозила глобалну доминацију Британије. Бољшевизам је пружио решење, уништивши некада моћно царство и гурнувши Русију у хаос и грађански рат“. То указује на чињеницу да су Британци врло лукаво смислили идеологију, специјалне операције и идентификовали извођаче радова.
Антијеврејска пропаганда и Протоколи Сионских мудраца
Ричард По даље наводи у књизи: „У априлу 1919. године, британско Министарство спољних послова објавило је извештај под називом „Бела књига о Русији бр. 1: Збирка извештаја о бољшевизму у Русији“, такође познат као „Плава књига бољшевичког зверства“. У њему су Јевреји идентификовани као покретачка снага иза убиства цара и бољшевичке револуције. Британска штампа је наставила са координисаном, антијеврејском пропагандном кампањом, углавном заснованом на „Протоколима сионских мудраца“, документу који тврди да открива јеврејску заверу за поробљавање света. Зашто се британски естаблишмент тако изненада окренуо против Јевреја? Верујем да је то урађено како би се обезбедио жртвени јарац – јеврејски жртвени јарац – који би одвратио пажњу од британског саучесништва у Руској револуцији“, наводи аутор.
Други аутор Алан Сарџант у својој студији „Матрица протокола, Џорџ Шенкс и Протоколи сионских мудраца“ из 2021. године наводи да је „Јеврејска опасност“ била „део софистициране офанзивне пропаганде осмишљене и финансиране на највишим нивоима“ британске моћи. Позивајући се на Сарџанта По закључује: „Да буде јасно, Черчил није погрешио када је рекао да су Јевреји несразмерно заступљени у бољшевичком покрету. Јесу. Али то је била само половина приче. Друга половина је да су сами бољшевици били пиони у већој игри. Британској игри. И Черчил је то знао“.
Лењин као пионир терора и разарања православља
Руски историчар Виталиј Даренски у тексту под насловом „Лењин је творац система концентрационих логора у Русији“ пише: „У „Непосредним задацима совјетске владе“ у пролеће 1918. године, Лењин је написао: „Освојили смо Русију, сада морамо управљати Русијом.“ Он је ову управу замислио као превентивни терор за застрашивање становништва. И почео је да развија ову акцију, можда најстрашнију у историји човечанства, јер је од самог почетка била усмерена против милиона различитих слојева становништва…Лењинов најважнији циљ није био само потпуно истребљење свих противника бољшевизма, већ и потпуно застрашивање, стварање атмосфере општег страха“, наводи аутор.
Прошле године објављена је на српском језику књига британског аутора Кристофера Катервуда „Черчил и Тито, SOE, Блечли Парк и подршка југословенским комунистима у Другом светском рату“, у којој он оправдавајући британску политику на Балкану пише о томе да су подршком Титу, партизанима и комунизму (и издајом војске Краљевине Југославије) Британци испунили своје војне циљеве. „Једна од Черчилових најконтроверзнијих одлука у Другом светском рату била је да, током 1943, преусмери подршку SOE (Службе за специјалне операције) са четника, лојалних Влади у избеглиштву, на Тита и комунистички партизански покрет. Последично, након рата у Југославији је успостављен комунистички режим, који је трајао до Титове смрти 1980, да би потом, дотад сузбијане, националистичке тежње кулминирале током ратних сукоба деведесетих на територији бивше Југославије“, наводи издавач „Службени гласник“. Звучи као одлична стратешка основа за остваривање британских интереса на Балкану на коју се надовезала доктрина „Сукоба цивилизација“ (Хантингтон).
Комунизам је стратешки гледано имао подједнако погубан утицај како на руске тако и на српске државне и националне интересе (што је данас више него очигледно), али најотровнији резултат наметнуте идеологије огледа се у уништавању православног духа, традиције, културе и морала. Појаву одрицања од сопственог идентитета веома темељно је анализирао професор Мило Ломпар у књизи „Дух самопорицања“.
Мумија: документарни удар на култ и идеологију
Иако данашња друштва имају далеко већи приступ информацијама захваљујући технолошкој револуцији, пре свега појави интеренета, и даље постоји несаломиви отпор према истини и борба за очување пређашњих наратива и пропаганде која је саставни део хибридног рата Запада већ вековима. Ако говоримо о западној јавности, то је донекле и разумљиво јер креирана мишљења јавног мњења одговарају њиховим интересима. Међутим неразумњиво је да жртве специјалних метода ратовања такође у великој мери нису спремне да прихвате истину. Да ли је у питању дубока индоктринираност наметнутом идеологијом, психолошка инфериорност или сукоб (личних) интереса, тешко је одредити.
Крајем прошлог месеца руски ТВ канал Спас емитовао је документарни филм „Мумија“, у којем је приказан Владимир Уљанов (познатији као Владимир Иљич Лењин) без шминке на лицу. Наиме у филму су отворене све важне теме од животног пута Лењина и везаности за британску обавештајну службу, преко његове улоге у руском друштву, посебно прогона свештенства РПЦ, до смрти и мумифицирања (балзамовања), те изградње маузолеја, масонским утицајима и стварању култа – новог божанства. На веб-сајту ТВ Спас пише да је ово „прича о Лењину, његовим окултним коренима, духовним значењима која су његови творци унели у овај објекат и о маузолејима у светској историји“.
Фото: Једна од биоскопских премијера филма „Мумија“ у Брјанску, Руска Федерација
Новинар Андреј Афанасјев снимао је филм у Египту и Ираку где је истраживао древне пирамиде и месопотамске зигурате поредићи их са „маузолејем смрти“ на Црвеном тргу. Продукција филма је одлична, а посебну вредност филма чине коришћени архивски материјали, видео снимци из раног двадесетог века и старе фотографије, као и употреба савремених технологија, вештачке интелигенције, уз помоћ које су постигнути добри визуелни ефекти и оживљене странице историје. Аутори филма су прикупили снажне интервјуе историчара, свештенства и јавних личности.
Лењинисти против духовних конзерватора
Филм је изазвао негодовање међу комунистима у Русији, али они што је занимљивије изазвао је негодовање и међу „православним лењинистима“. Неко ће се запитати, како је могуће спојити православље и Лењина?! То има исто значење као када би се неко представљао као православни верник који поштује ђавола. Апсурд.
У тексту под називом „Празнина празнине“ (објављеном на сајту КПРФ) протођакон Владимир Василик, доктор историјских наука, оптужио је ствараоце филма да су „духовно слепи“. У свом „натегнутом“ објашњењу таквог става протођакон Василик се позива на потребу уједињавања свих оних који ратују у Донбасу, међу којима има и поштоваоца Лењина. Али зар није управо Руска православна црква рехабилитована у Великом отаџбинском рату јер без ње није могло да дође до уједињења народа и победе? Ако је Лењин симбол уједињења, због чега је Црква ту била неопходна? Друга ствар, чак и они који су у специјалну војну операцију кренули без Бога, у првом рову су га пронашли! Довољно би било да протођакон поразговара са војницима на првој линији фронта и схвати да је то тако. Становници Донбаса реаговали су на рушење споменика Лењину од стране украјинских националиста, не због тога што воле Лењина, већ због тога што за украјинске националисте чак ни Лењин, који им је направио државу, није прихватљив јер има везе са Русијом.
Као један од одличних коментара на полемику о филму издвајам коментар генерала Леонида Решетњикова који каже: „Лењинове деструктивне акције против Русије и руског народа су добро познате и документоване у стотинама историјских дела, наши културни личности и политичари, укључујући и председника, критички су говорили (блаже речено) о њима. Злоћудност Лењинове активности, његова опсесија подстицањем грађанског рата, уништавањем противника, па чак и читавих друштвених група и класа, пропала идеја о државном устројству, чије трагичне последице данас доживљавамо, више су него очигледне. О њима се не може расправљати. Стога се користе неосноване оптужбе, искривљавања, манипулације и отворене злоупотребе“, написао је генерал Решетњиков на свом Телеграм каналу.
Фото: Филм „Мумија“, Андреј Афанасјев
Још један критички осврт о филму „Мумија“ нашао се на сајту Руске народне линије под називом „Мумија: просветљење или провокација?“ чији аутор је главни уредник Анатолиј Степанов. Он се у тексту позива на „сумњивост“ историјских података који су изнети, који наравно нису били јавно доступни у време комунизма, али исте такве податке данас износе и многобројни аутори са Запада. Свакако генерал Решетњиков има неоспорни ауторитет да о томе говори (његови коментари су укључени и у документарни филм „Мумија“), ако узмемо у обзир његову каријеру и чињеницу да су му били доступни многобројни тајни документи. Степанов такође тврди да филм „Мумија“ уноси раздор у руско друштво али, рекла бих да се ради о замени теза. Управо је Лењин (вероватно у складу са плановима Лондона) унео семе раздора у руско друштво и допринео томе да дође до историјског лома невиђених размера, као и братоубилачког рата. Из тог разлога је неопходно да се његова улога до краја демистификује (што је очигледно био и циљ аутора филма), како се такав историјски лом никада више не би поновио.
Позивање на то да у „земљама у којима се Лењин поштује филм неће бити позитивно оцењен (Кини, Северној Кореји, Венецуели, Вијетнаму, Куби и афричким земљама) такође нема превише смисла. Политика данашње Русије чврсто је усмерена ка суверенитету државе, поштовању сопствене традиције и културе. Са тим у вези, уништавање руске традиције лењинистичком идеологијом не може да се негира, како би се Русија некоме допадала.
Суверенитет, истина и духовно уједињење Русије
Заправо Русија добија једну много већу светску улогу као држава која се залаже за истину и историјску правду. Истина може и да иритира и да провоцира друштво, али није ли управо Исус Христос проповедао истину и тиме духовно оживео човечанство? Православни верник истину никада не треба да схвата као провокацију. Ако прочитамо између редова изјаву руског председника Владмира Путина, можемо да схватимо следеће. И комунизам и либерализам су наметнути Русији од стране Запада. Због тога је за Русију од суштинске важности за будућност да изабере руски пут. Руско друштво једино може да уједини истина. Колико год да је неудобна, горка или провокативна, она је далеко лековитија од наметнутих лажи и манипулалција оних који желе да разоре Русију. Разобличавањем лажи, између осталог и култа Лењина, утире се пут ка васкрсењу Русије. Православне Русије. Из тог разлога филм „Мумија“ је велики подухват чији резултати ће се видети у будућности. Искрено се надам да ће овај филм бити приказан и на нашим просторима, јер и ми имамо своје „зигурате“ и масонске храмове којих треба да се ослободимо.
Историјске чињенице – од британских корена комунизма и антијеврејске пропаганде, преко терора под Лењином, до „Мумије“ – не служе само као дијагноза прошлости. Оне су саветодавне и прогностичке алатке којима се разоткривају лажи, укорењује аутентични идентитет и обезбеђује духовно уједињење народа.
Филм „Мумија“ и полемике које је изазвао, показају дубину овог проблема – која шаље јаку поруку: ако се не разоткрије култ Лењина, он ће наставити да дели друштво, као што је то чинио вековима. То је разлог због чега Запад по сваку цену брани своје конструкције и наративе, а Православље види као највећу опасност.
Истина није само аналитичко оружје — она је лек, темељ обнављања и духовног препорода. Без прихватања неудобних истина, западом наметнути наратив чини политичке и културне напоре Русије испразним. Неопходно је да руско друштво прође кроз огледало прошлости, како би уочило и разоткрило неистине што је предуслов за нови духовни и национални препород. Препоручујем свима за почетак, да погледају документарни филм „Мумија“.
https://yandex.ru/video/preview/16549145883174132587
Извор: Центар за геостратешке студије
9. јул 2025.
Упутнице:
https://dzen.ru/a/ZHkFSV601jMUD6-N?ysclid=mcux2k9mo6831004081
https://zimamagazine.com/2020/04/lenin-i-london-ljubimye-mesta-vozhdya-mirovogo-proletariata/
https://canadianpatriot.org/2023/10/04/how-the-british-invented-communism-and-blamed-it-on-the-jews/
George Shanks & The Protocols of the Elders of Zion
https://kprf.ru/activity/culture/235792.html
https://ruskline.ru/news_rl/2025/06/30/film_mumiya_prosvewenie_ili_provokaciya
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文