Le Lundi 27. en novembre, une table ronde s'est tenue à Rome, organisé par l'Eurasie de la Méditerranée Centre d'études en coopération avec Polis Etica, intitulé:
"EUROPÉENNE DE SÉCURITÉ OU DE L'INSÉCURITÉ? À la recherche de la perte de la stabilité”
На овом догађају су говорили:
Генерал Пјеро ЛАПОРТА – бивши генерал дивизије, Генералштаб италијанске војске
Потпуковник Фабио ФИЛОМЕНИ – Падобранац (резервни официр)
др Федерико ДЕ РЕНЦИ – шеф области ЦеСЕМ Туран
др Марко ПАЛОМБИ – Економиста, стручњак за ратну економију
Александар ДЕЛ ВАЛЛЕ – специјалиста за геополитику и Блиски исток, професор у Риму и Паризу
Драгана ТРИФКОВИЋ – директорка Центра за геостратешке студије у Београду
Проф. Нино ГАЛЛОНИ – Економиста, бивши генерални директор у Министарству рада и привреде.
Након говора учесника, организована је дискусија са новинарима и заинтресованом јавношћу коју је водио је др Гвидо Де Симоне, предузетник и оснивач Полис Етике.
Које су теме о којима се разговарало током конференције?
а) Проблем прихватања миграната (којима се додају и украјинске избеглице) и снабдевање Украјине оружјем од стране Италије и европских земаља. Да ли ово оружје често заврши у рукама оних који се боре на Блиском истоку или на другим поприштима рата? Колико страних бораца има у Украјини [1]?
б) Да ли Европска унија и САД могу да помогну Израелу војно и економски поред Украјине? (НАТО војни арсенали су практично празни)[2]. Да ли је могуће пронаћи решење да се сукоб у Европи што пре оконча? С тим у вези, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је предложио Будимпешту као место за посредовање и дипломатске преговоре [3], док је председник Виктор Орбан додао да се Русија не може победити војно и да су потребни мировни преговори;
ц) Кршење људских права и верских слобода великих размера у Украјини, посебно забраном и физичким нападима на Православну Цркву. Сличне епизоде су се такође десиле последњих година на Балкану, посебно у Македонији и Црној Гори[4]: ипак верска слобода треба да буде један од камена темељаца европске мисли;
д) Енергетски проблем: да ли је решење могуће без Русије? Да ли треба да ставимо тачку на режим санкција Москви на шта је недавно позвао индијски министар спољних послова Субрамањам Џаишанкар[5]? Према једној европској студији, наше компаније у Русији су изгубиле најмање 100 милијарди због директних санкција, али ако рачунамо индиректне губитке говоримо о око 2.500 милијарди евра[6]. Можемо ли се такмичити у ратној економији?
д) Да ли је Европа дужна да се бори за Украјину како желе Сједињене Америчке Државе? Може ли Европа уместо тога остати неутрална, сачувати своју оригиналност и идентитет, пријатељски комуницирајући са Русијом и Кином, прихватајући идеју мултиполаризма коју сада преферира 80% света? Није ли можда боље да се Италија врати вишевекторској политици која ју је карактерисала чак и током „хладног рата“ између САД и СССР-а?
Напротив, последњих дана смо сведоци тога да се заузимају ставови у сасвим другом правцу. Шеф италијанске владе Ђорђа Мелони је, након што је била уздржана од Резолуције УН којом се позива на прекид ватре у Гази, објаснила како се украјинска криза може решити једноставним повлачењем руских трупа[7].
Као што трагедија у Палестини није почела 7. октобра, украјинска криза није избила 24. фебруара 2022. године.
Али став Владе Рима није био једини.
У Немачкој, растрзаној рецесијом због санкција Русији, извештај ЦФР упозорио је Европу да ће у року од пет година руске трупе моћи војно да поразе НАТО, тако да: „Са својим амбицијама империјалних снага, Русија представља највећу и најхитнију претњу за земље НАТО-а. Када се интензивне борбе у Украјини заврше, московском режиму би могло бити потребно шест до десет година да обнови своје оружане снаге. У том периоду, Немачка и НАТО морају да дозволе својим оружаним снагама да делују као средство одвраћања и, ако је потребно, да се боре против Русије. Тек тада ће моћи да смање ризик од поновног избијања рата у Европи[8].“
Председник Чешке је тако закључио да је неопходно припремити европске војнике да се супротставе војницима Москве на бојном пољу: „Рекавши ово, морамо бити свесни да бисмо се у будућности могли наћи у ситуацији у којој би Сједињене Државе биле посвећеније другде и Европи ће бити потребна нека врста војне акције, тако да ако не желимо да потпуно зависимо од Вашингтона, треба да развијемо секторе који нам данас недостају, а то су стратешки транспорт, посебно ваздушни саобраћај, стратешке комуникације и стратешке обавештајне службе. Нема потребе да се предлаже нешто ново, али Европска унија мора бити јача унутар НАТО-а.
Резиме извештаја од 27. новембра 2023. и коначна резолуција:
С обзиром да
Данас не постоји западна стратегија за излазак из тренутне ситуације глобалног хаоса; за Сједињене Државе је приоритет борба против Русије без укључивања сопствене територије, већ користећи европску. Највећи страх атлантског света је да би пораз Украјине могао да доведе до колапса НАТО-а, до те мере да се чак говорило о употреби нуклеарне бомбе да се то спречи. Палестински фронт су отвориле САД да би сејале даље конфузије, али ако Запад не може да управља појасом Газе, како они очекују да ће управљати светом?
Сукоб у Украјини подстакнут је ширењем НАТО-а на исток након пада Берлинског зида. Ово не одговара италијанском националном интересу. Данас италијанска војска има максимално 8.000 војника у пуној ефикасности и за свеобухватну реформу наших оружаних снага било би потребно најмање 10-15 година. Италија нема ратнички позив, већ само дефанзивни, у складу са Уставом; уместо размишљања о интеграцији у европску војску, чији би једини циљ могао бити само сукоб против евроазијских земаља, боље је ојачати морнарицу да чува 8.000 км. обале.
Свет се враћа својим исконима: данас постоји мали део агресивних земаља и велика већина планете која само жели да тргује мирно. Италија не може имати водећу улогу све док остаје везана за спољно атлантско ограничење и део политичко-војног блока, оног који предводе Сједињене Државе, који су њени протагонисти (Хенри Кисинџер) дефинисали као „очајан“. Да би избегао судбину северноамеричког носача авиона у Средоземном мору, Рим би требало да погледа Анкару; ова друга је, остајући у НАТО-у, способна да штити свој национални интерес и конкретно утиче на оближње геополитичке сценарије.
Док
У покушају да победи у „новом хладном рату“ против конкурентских сила, економска конкуренција више није била довољна и стога је прешла на повећање војне потрошње и сукобе на терену (Украјина и Израел). Тако смо ушли у ратну економију и Сједињене Државе су изазвале финансијску мобилизацију као никада раније. Да би преживела, Европа је могла да се пројектује само према Медитерану, али док Кина покушава да одржи стабилно позориште, Сједињене Државе подстичу сукоб. Штавише, избор тоталне опозиције Русији је пропао: московска економија се шири, Путинова популарност је и даље висока, док је раст европског БДП-а убио економски рат.
Две фундаменталне грешке Европе односе се управо на недостатак дијалога са Русијом након 1989. и њен монетаристички избор. Након 2008. године, раскол између финансија и реалне економије, наслеђен из подређености америчком моделу, постао је све очигледнији; стога, монетарни суверенитет прво треба да се поврати и да се средства накнадно убризгају у реалну економију, финансирајући добра као што су јавно здравство, културно наслеђе и образовање. Може ли Италија то да уради док остаје у оквиру параметара које намеће Европска унија? Сигурно не.
Европа није нападнута само са економске, већ и са духовне тачке гледишта. За део Запада, православље представља већу опасност од исламског фундаментализма. Примери су виђени на Косову и Метохији, у Македонији, Црној Гори, Украјини и однедавно у неким балтичким земљама. Америчке тајне службе радиле су на стварању расколничких цркава у геополитичке сврхе; посебно, украјински парламент је усвојио закон о забрани Украјинске православне цркве, што је изазвало реакцију Руске православне цркве која је објавила документ у којем подржава појам људских права везаних за морал.
Ово је још драматичније у Европи којој већ недостаје истинска духовност и којој недостаје конкретан идентитет. Европска унија се једноставно придружила вагону капиталистичке глобализације коју предводе САД и покушала је да пренесе вредности либералног индивидуализма у земље глобалног југа, али се није показала способном чак ни да интегрише мигранте које је прихватила. Да би остварио сопствене геополитичке циљеве и проширио НАТО на исток, Запад се није лишио финансирања, обучавања и наоружавања исламског фундаментализма против Русије, Кине и самих несврстаних арапских нација, што је резултирало тиме што су створили проблеме са радикалним тероризмом код куће.
Позивамо италијанске и европске институције
да усвојимо политичку промену какву жели наш народ, и у Риму и у Бриселу. Постоји још једна визија заснована на мирној коегзистенцији између држава са различитим системима. Ми нисмо противници и непријатељи Русије, Кине или Палестине, већ њихови потенцијални економски и културни партнери.
Геополитичко незнање и атлантска подложност су луксуз који Италија више не може себи да приушти ако жели да опстане као нација.
Европа геополитичког двоструког стандарда нема историјског смисла.
Позивамо италијанску и европску парламентарну групу да коначно крену путем ка будућности мира и напретка планете, почевши од спровођења озбиљних дипломатских преговора у Украјини и Палестини како би се гарантовала стабилност и безбедност за све укључене актере.
Извор: Centro Studi Eurasia Mediterraneo – www.cese-m.eu
[1] Giuliano Bifolchi, Risk Assessment: foreign fighters, battaglioni di volontari in Ucraina e minaccia terroristica, “Special Eurasia”, 5 febbraio 2023.
[2] Pietro Orizio, Forniture militari scadenti all’Ucraina: le responsabilità di alleati e contractor, “Analisi Difesa”, 7 luglio 2023.
[3] Foreign Minister calls for end to Russia-Ukraine war at Minsk conference, abouthungary.hu, 27 ottobre 2023. Cfr. anche Nicholas Vinocur, Hungary’s Viktor Orbán threatens to blow up EU’s Ukraine policy, politico.eu, 22 novembre 2023.
[4] Stefano Vernole, La difesa della Chiesa Ortodossa in Montenegro, Anteo, Cavriago, 2020.
[5] India contained global inflation by buying Russian oil: Jaishankar, Press Insider, 17 novembre 2023.
[6] European companies suffer €100bn hit from Russia operations, “Financial Times”, 6 agosto 2023. Cfr. Deutscher Bundestag, Auswirkungen von Sanktionen auf die europäische und russische Wirtschaft, 21 luglio 2023.
[7] Meloni, Putin al G20 per avere visibilità politica. Se vuole la pace basta che ritiri le truppe dall’Ucraina, ANSA, 22 novembre 2023.
[8] Dr. Christian Mölling Torben Schütz, Preventing the Next War Germany and NATO Are in a Race Against Time, German Council of Foreign Relations, 8 novembre 2023.