La géopolitique et de la politique

Међупарламентарна комисија за људска права Бундестага: Украјина уводи цензуру и крши људска права

Званична изјава Међупарламентарне комисије за људска права

  • посланичка група AFD

У ВЕЗИ СА УКИДАЊЕМ ТРИ ТВ КАНАЛА, дејствима украјинске државе на пољу слободе говора и разноврсности медија

Уз велику узнемиреност и неразумевање, сазнали смо вест да су указом председника Украјине г. Зеленског  „О примени личних посебних економских и других рестриктивне мере „(санкције)“, 2. фебруара 2021. истовремено укинута три ТВ канала која су емитовала програм на руском језику. Таква двосмислена и неочекивана ситуација десила се без икаквог адекватног и очигледног разлога. Ови ТВ канали оптужени су без суђења и истраге за проруску пропаганду и извртање чињеница у вези са политичком ситуацијом око дешавања у Украјини. У политичким круговима се настављају расправе о томе да ли су ове мере оправдане и зашто су усвојене сада, а не раније?

Представници украјинских власти, као и део опозиције („Евросолидарност“, „Глас“ и др.) инсистирају на томе да постоји довољно основа за забрану и подсећају да је раније Украјина већ санкционисала сопствене грађане и правна лица – оне који су подржавали такозване „агресоре на Крим и Донбас“. Проруске странке попут Опозициона платформа „За живот“, пак, санкције назива политичким прогоном и сузбијањем слободе говора, неприхватљивим за европску земљу. Тешко је не сложити се да је ова одлука без преседана и да ће је имати значајне импликације на слободу говора и резонанцу на међународном плану према Украјини у целини.

Под Владимиром Зеленским, чини се да Украјина одступа од курса либералних и демократских реформи, које је промовисала на почетку његовог председничког мандата. Од темељних основа демократске државе и друштвеног поретка напуштају се у корист радикалне државне политике национализма. Случајеви репресалија над сопственим грађанима више нису изузетак. Забране даље слобода говора и изражавања, као и политичко узнемиравање новинара са алтернативним начином извештавања, дугорочно гледано, су подстицајно окружење за други могући сценарио: нападе на верску и етничку разноликост.

Нажалост, ове мере су само неколико примера из дугог ланца кршења људских права. Нехумана пракса коју је користила украјинска страна током кримске кризе заустављањем система за снабдевање водом и електричном енергијом за становнике Крима може тачно да опише неприхватљив приступ Кијева према онима који мисле другачије. Осим тога, све је више извештаја о нападима на становништво које говори руски. Такође постоји страх да националне мањине, попут руских Немаца, или посебно рањиве групе као што су жене и деца буду изложене директним последицама заоштравања овог унутар-етничког конфликта.

У блиској будућности, ова кршења могу довести до погоршања међунационалних сукоба и, као последица тога, до формирања моно-националне ауторитарне државе Украјине, која нема никакве везе са универзално признатим људским правима и посебно европским вредностима.

Укидање руских ТВ канала није спроведено као резултат судске одлуке, већ без било какве расправе у медијима и друштву, без званичних доказа који откривају суштину непријатељске пропаганде, односно ван правног оквира наводно демократске државе.

Упадљиво је да до сада ниједан западни лидер није осудио санкционисање у Украјини, ниједна држава није изразила чак ни „забринутост“ због овога, а ово се све догађа у такозваном толерантном друштву са центром за људска права у Бриселу, који својим ћутањем и погледом изражава подршку украјинском безакоњу.

На питање „Зашто Зеленски није много раније издао овај указ?“ немачки аналитичари сматрају да је то због унутрашњих политичких мотива, с тим што ниво подршке странци Зеленског опада, а политичкој сили Опозициона платформа „За живот“, која је блиска забрањеним ТВ каналима, расте.

Чланови Међупарламентарне комисије за људска права обавештавају јавност да:

1) Незаконита забрана и цензура медија нису прихватљиви у било којој земљи

2) Залажемо се за реч и одбацујемо цензуру

3) Права националних, језичких и др. мањина морају бити заштићена

4) Свако кршење људских права или кршење слободе говора треба казнити

Саопштење је потписао: председник Међупарламентарне комисије за људска права и посланик у Бундестагу – AFDА фракције, г. Валдемар Хердт

26. фебруар 2021.

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *