La Science et la société

ОДЛАЗИ ЛИ НАМ БУДУЋНОСТ?

Пише: Милош Здравковић

 

Тачно је да сунце туђег неба не греје као ово наше – али тешко да би Алекса Шантић савременим српским студентима у иностранству могао рећи да требају да се врате. Питање је само ко ће да води државу у будућности!?

После увођења безвизног режима за земље Шенген зоне, број Српских, али и „комшијских“ студената (Црна Гора, Македонија, Република Српска, Федерација БиХ, Хрватска) у иностранству је значајно увећан, показују сва релевантна истраживања и подаци разнородних „националних“ служби.

Из Европског покрета наводе да је број средњошколаца и студената који желе да студирају у иностранству у константном порасту, као и да се спектар студената значајно проширио у односу на некадашњи, када су само врхунски студенти или људи (тајкуни, политичари, црвено племство бивше нам државе) који су имали новац да плате скупе школарине одлазили у иностранство. Ово се доводи у везу са све већим бројем приступачних стипендија, олакшица, разноразних понуда (Италијани нуде страним студентима технике и неку врсту плате, лично се уверио аутор).

То, међутим, није једини разлог. Све већи број младих који одлазе у иностранство условљен је лимитираним личним и професионалним развојем на Западном Балкану (овде не изузимам ни Хрватску), бригама о дугорочној економској одрживости, као и финансијској немогућности младих да се потпуно раздвоје од својих родитеља и осамостале, што је нажалост постало уобичајено и у развијеним земљама Западне Европе (у Италији је присутан феномен „мамона“, тридесетогодишњаци који још увек живе са родитељима и од родитељских примања). Такође, већина студената сматра да им студирање у иностранству омогућава приступ светском тржишту рада, што је углавном тачно.

Званична статистика Европске комисије наводи да „наши студенти“ (подручје Западног Балкана) најчешће одлазе на студије у државе Европске уније (50 одсто), затим у Турску (27 одсто), Америку и Кину. Ипак не постоји комплетна официјелна статистика наших студената у свету. Предпоставља се да је то око један одсто популације у годинама за више образовање (18-27). У овај број се не рачунају студенти који похађају факултете у земљама Западног Балкана (Срби из Републике Српске, Црне Горе масовно студирају на Београдском Универзитету, као и Хрвати из Херцег Босне у Загребу).

Ако, и када разговарате са „нашим“ дипломцима/постдипломцима на међународним универзитетима, они кажу да су на студије у иностранство пошли из више разлога, али да је примарни био диплома светски признатог факултета која ће им осигурати запослење. Сви до једног су сложни, а и аутор то мисли, да Балкански факултети заостају за оним у иностранству: методе и систем образовања су застарели, корупција је правило а не изузетак, а ако се ту придодају истурена оделења универзитета широм периферије земаља, да не помињем приватне универзитете, јасна сврха им је штампање већином незаслужених и безначајних диплома.

Иако је познато да се на простору целе бивше Југе посао налази преко везе, сматрам да знање оних који „немају везу” по завршетку факултета углавном није много веће.

Као други разлог одласка на студије у иностранство, углавном видим могућност добијања стипендије од факултета за цело трајање студија, што умногоме олакшава финансирање немерљиво бољег и признатијег факултета од било којег са територије Балкана (чак је и Електротехнички факултет Универзитета у Београду срозан на ниво испод стотог места). Међутим, да не будем погрешно схваћен желим да напоменем, да ово не значи да студирање у иностранству није финансијски оптерећујуће, јер увек постоје додатни или непланирани трошкови везани за боравак у земљама са високим стандардом.

Мишљења сам да се, кад се коначно подвуче црта, студирање у иностранству вишеструко исплати, јер представља улаз на европско и светско тржиште рада. Иако велики број младих људи, не поседује пасош ни једне од држава Европске уније/САД и због тога им није лако наћи посао, јер у већини случајева проблем представља виза, сматрам да су у великој предности у односу на било којег вршњака који је факултет завршио у Србији или на Балкану.

Велика већина младих, па и старијих, који су отишли на дошколовавање не планира да се враћа на Балкан ускоро. Док год се народу буде пласирала националистичка прича која за циљ има стварање подела и разбијања малог на још мање, Балканска економија ће наставити да слаби, а млади ће своје место под сунцем тражити испод туђег неба.

Иако нико не планира да се убрзо врати „кући“, сви се надају се да ће се ствари променити и да ће се стећи повољни услови за повратак. Ипак, свима тешко пада одвојеност од породице, али за сада је живот код куће неодржив: почевши од партијског запошљавања, партијског напредовања, до интелектуалног рђања… Многи послови, због начина на који се раде, не дозвољавају било какав напредак, чак и уништавају већ стечено знање. За разлику од Србије, могућност напредовања у иностранству је неограничена.

Образовање у Србији посљедњих је година у критичном стању због мешања малициозне политике у систем (режим Бориса Тадића и Ивице Дачића признао приватне факултете), и сматрам да млади због тога највише испаштају, јер је створена каста људи са „лажним“ дипломама и звањем, што ће имати несагледиве последице на будућност државе.

Искуства наших студената су различита, ипак сви су сложни да је студирање у иностранству приступачно свима, и да уколико неко није у могућности да плаћа студије, увек може да аплицира за неку врсту стипендије. Искуство мог комшије је да је у Бечу цена студирања на Државном универзитету у просеку иста као и на Универзитету у Београду (чак за нијансу јефтиније), а да је разлика неупоредива. Сав уложени новац у школовање у иностранству вишеструко се враћа знањем и искуством које добијете, новим језиком који научите, пословним понудама, новим пријатељствима и самим животним искуством. Ипак комшија не размишљала о враћању у Београд, на Карабурму, али каже да ће једног дана можда преовладати носталгија, па ће се вратити својој земљи у нади да ће неко препознати његов успех и квалификације.

Мишљења сам да су „наши“ студенти у иностранству у самом врху најобразованијег слоја младих а чињеница да имају најбоље глобалне везе представља непроцењив извор информационог и стратешког капитала за посусталу српску економију.

Као и у Хрватској (пуноправној чланици ЕУ), динамика одлажења студената на студије у иностранство указује на следећу, бржу и важнију фазу емиграције и мобилности високообразованих. Овај ефекат би имао много веће последице на наше нарушене економије због значајне разлике у броју популације ових простора и Западне Европе. Уколико Србија, па исве „наше“ комшије наставе да пасивно разматрају или игнорише ову динамику у наредних пар година, могло би да дође до озбиљних и бесповратних последица по дугорочни економски развој држава Западног Балкана.

Тачно је да сунце туђег неба не греје као ово наше, али тешко да би Шантић српским студентима у иностранству могао рећи да требају да се врате.

Питање је само ко ће да води државу у будућности!?

П.С.

Као студенти отишли су и Тесла, Пупин, Милутин Миланковић…

18. март 2016.

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *