Dragana Trifkovic РЕГНУМ
Америчка спољна политика се дефинише дугорочно, и њени циљеви се не мењају у зависности од тога да ли ће у Белој кући седети демократа или републиканац. То је и став бившег конгресмена Рона Пола који је рекао: „Без обзира за кога гласали, дубока држава побеђује“.
За време Доналда Трампа, односи САД и Русије су доведени до најнижег нивоа увођењем још већих санкција од претходних власти, чиме је Трамп желео да се оправда од оптужби да је повезан са Русијом.
На спољнополитичком плану Трамп је подржавао украјинску политику заоштравања односа са Русијом, фокусирао се на обустављање енергетског пројекта Северни ток 2, на Балкану је предузео мере политичке борбе против ширења утицаја Русије, и Кине на економском и енергетском плану.
На Блиском Истоку је наставио са праксом кршења међународног права и прекрајања граница суверених држава, пребацивањем амбасаде САД у Јерусалим и приписивањем Голанске висоравни Израелу. Исказивао је константну нетрпељивост према Ирану. Подржавао је агресију Саудијске Арабије на Јемен. Константно је заоштравао односе са Кином.
Политика Доналда Трампа била је, Америка на првом месту. Она одражава и непромењив став америчких политичких елита- да је Америка посебна, а тиме и одабрана да намеће своја правила читавом свету. За разлику од руске спољне политике, која је усмерена ка стварању партнерства на бази узајамног уважавања и проналажења заједничког интереса. Ове кључне и суштинске разлике дају Русији стратешку предност, због тога је изузетно важно да Русија обезбеди континуитет своје политике.
Спољнополитичка стратегија САД према Русији је такозвано обуздавање Русије, што подразумева сузбијање њеног утицаја, стварање конфликата на границама Русије и предузимање бројних корака за дестабилизацију Русије, који укључују и субверзивно деловање. САД ће покушати да искористе незадовољство изазвано последицама пандемије корона вируса како би дестабилизовале своје противнике. То смо могли да видимо и приликом недавних демонстрација у Русији, где је повод био хапшење Наваљног. Америчка амбасада је дала себи за право да даје упутства демонстрантима куда треба да се крећу и како да се понашају.
Притом, САД оптужују Русију за мешање у америчке изборе, без икаквих доказа – а видимо да противнике оптужују за оно што сами раде.
Политика двоструких стандарда види се и у томе да се САД и западне земље у целини брину због хапшења Наваљног који је дубоко корумпиран и који износи лажне оптужбе на рачун руског руководства, а не брину се због Џулијана Асанжа који је у затвору због тога што је изнео истините чињенице о ратним злочинима и тајној политици.
Бајденова администрација ће наставити да инсистира на екстрадицији Џулијана Асанжа, истовремено намећући другима своју агенду о демократији, слободама и људским правима.
Ипак, углед САД је дубоко уздрман и Бајденова администрација неће таквим поступцима допринети да се то промени. Главни проблем САД је унутрашња криза изазвана великим незадовољством грађана, социјалним разликама, сукобима непомирљивих политичких погледа, расним поделама и дискриминацијом.
У Бајденовој администрацији се налази доста кадрова из бивше Обамине администрације, а САД су потребни нови људи и нове идеје. Због тога мислим да администрација Џоа Бајдена неће имати да понуди нова решења, а да ће унутрашњу кризу покушавати да реши спољнополитичким маневрима. Суштинске одговоре на нарастајуће проблеме америчког друштва, нова администрација нема, посебно не економске.
За Русију је од кључне важности да се одбрани од спољних провокација, да очува постојећи систем који је последњих двадесет година грађен и да настави са просперитетом и грађењем стратешке сарадње са другим странама на принципима које је заузела.
Што се тиче Балкана, спољнополитички циљеви САД ће остати непромењени, а то је јачање НАТО и настојање да се заокружи такозвана косовска независност и унитаризује БиХ.
За време Доналда Трампа, бивше југословенске републике Црна Гора и Северна Македонија, постале су чланице НАТО. Циљ САД је да у потпуности интегришу Балкан, увлачењем Србије – преко Косова у ову организацију, а затим и Босне и Херцеговине.
Због тога је за Србију од кључне важности да не пристане на уцене од стране Запада и не потпише тзв. свеобухватни договор са Косовом којим би се одрекла своје територије.
Нажалост, председник Србије је у предизборној кампањи Доналда Трампа потписао Вашингтонски споразум који је Трампу послужио за прикупљање малих поена, али је Србију ставио у веома лош положај. Овај документ је још једним кораком удаљио Косово од остатка Србије и дао основу за анти-руско и анти-кинеско деловање САД на Балкану. Као што смо могли да чујемо од америчких званичника, нова администрација ће инсистирати на испуњавању потписаног Вашингтонског договора, што је још један доказ континуитета америчке спољне политике.
Одлуку Џоа Бајдена о прекиду јеменског конфликта треба посматрати стратешки као део тактике повлачења америчке војске са Блиског Истока и обустављање започетих конфликата, што не значи да ће остали видови борбе бити обустављени. То можемо да упоредимо и са Балканом, где су ратови произвели дугорочне кризе, а САД се јављају као сила која је учествовала у изазивању, а затим и решавању криза.
Оно што је на самом почетку Бајденовог мандата позитивно, то је постизање договора СТАРТ о нуклеарном наоружању као и наставак изградње Северног тока 2. Такође за Русију је добро што је Бајденова политика предвидљивија и што су у том смислу јасна очекивања. САД ће свакако да губе лидерство у свету, али ће они уложити све напоре да тај процес зауставе или успоре.
15. фебруар 2021.
