Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques
Ако се сетимо деведесетих година, постојао је дечији програм који се звао: Лаку ноћ децо.
То су биле кратке приче за слатке снове. Данас када слушамо водеће медије у Србији, на којима наступају политичари, аналитичари и афирмисани новинари, можемо да чујемо још слађе приче за лаку ноћ. Али проблем је да се будимо у горкој реалности, која нема никакве везе са причицама које слушамо. Ситуација постаје све озбиљнија.
По тврдњама званичника ЕУ, Александар Вучић је у име Србије прихватио реализацију такозваног француско-немачког плана о нормализацији односа између Србије и „независног“ Косова.
И то би требало да буде епилог дугогодишњих тајних преговора које Вучић на бриселској платформи, води са албанским сепаратистима. Овим планом је дефинисано у члану 1. да „обе стране признају релевантна документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, таблице возила и царинске печате“. У члану 2. овог документа стоји „обе стране ће се руководити сврхом и принципима утврђеним у Повељи Уједињних нација, посебно оним о сувереним правима држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, права на самоопредељење и заштиту људских права и недискриминације“.
Овим горе наведеним је потпуно јасно да Србија прихватањем таквог плана признаје косовску „независност“, одриче се преко 15% своје територије и чини историјски преседан.
Исти овакав план, Србији је стављен на сто 2007. године под називом Ишингеров план у оквиру преговора који су се водили под окриљем Контакт групе /ЕУ, САД и Русије. Руководство Србије на челу са тадашњим премијером Војиславом Коштуницом, одбило је овај план као неприхватљив јер је подразумевао признање лажне државе Косово.
У јануару ове године, Вучић је обавестио српску јавност да „план“ за Косово и Метохију није више само француско-немачки план већ много више од тога, јер су га прихватиле све чланице ЕУ. Истакао је да му је на састанку „велике петорке“ речено да морамо да прихватиомо план, као и да ћемо се у супротном суочити са „прекидом процеса евроинтеграција, заустављањем и повлаћењем инвестиција и са свеобухватним мерама у економском и политичком смислу“.
Одмах након тога са малих екрана је настављена системска кампања ширења страха како нам прети рат и поновно увођење санкција, уколико не прихватимо европски план. Притом су амбасадори западних земаља демантовали да Србију уцењују санкцијама или било којим другим средствима. Потребно је напоменути да 2007. године, када је колективни Запад био далеко моћнији него данас, нису уследиле никакве последице због тога што је Коштуница одбио да капитулира пред захтевима ових земаља.
Професор Мило Ломпар је у недавном интервјуу на телевизији Нова врло прецизно објаснио да је усвајање француско-немачкој предлога о решавању косовског питања у супротности са Уставом Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених Нација. „Овакво понашање српских власти предвођених Александром Вучићем представља потпуно остваривање другосрбијанске политике у Србији. Оно што није успела да оствари ни једна грађанска странка, чак ни у време максималне доминације, остварила је лажна национална странка“. Међутим, наш суштински проблем није само у томе да имамо лажну владајућу националну странку, већ имамо и лажне опозиционе националне странке, које су потпале под контролу Вучићевог режима. Поред тога имамо и лажне национално оријентисане појединце, активисте, интелектуалце, који све време налазе оправдање за Вучићеве анти-државне потезе, иако се оно не може наћи.
Са друге стране имамо про-западну опозцију, која се са Вучићем нашла на истој страни у погледу неминовности реализације француско-немачког плана. Заправо ствари су постале очигледне када је самоименовани лидер опозиције Драган Ђилас, после размењених бројних претњи, псовки и увреда са владајућим структурама, и после двогодишњег трошења енергије незадовољних грађана Србије, отишао на канабе код Вучића. Лепо се уклопио у владајућу анархију, зачињену примитивизмом. Ђилас је дао пуну подршку реализацији француско-немачког плана рекавши да је то неминовност и истичући да је најпроблематичнија ставка „да се Србија неће противити уласку Косова у међународне организације“. Као што се може приметити, Ђилас није напоменуо да се чланом 1. и 2. договора, де факто признаје косовска независност, преусмеравајући пажњу јавности на чланство у међународним организацијама са којим се Вучић сагласио још у Бриселском, а и Вашингтонском договору, и о коме Србија у крајњем случају не одлучује (ако говоримо о УН, о томе одлучује Савет безбедности УН где Србија није присутна).
Уз то је додао да су они који се залажу за поштовање Устава Србије екстремисти, чиме се придружио, такође, владајућем режиму у прогону и екстремизацији свих оних који се противе капитулацији и издаји. Како Вучић безобзирно вређа грађане које би требало да представаља, можете да прочитате у овом тексту да ли има дискриминације грађана у наративу председника државе.
Али да видимо шта нам Александар Вучић, Драган Ђилас и многобројна прозападна агентура, нуди за лаку ноћ, у замену за потпуну предају уценама од стране Запада на челу са САД.
Демократску будућност у ЕУ, владавину права и слободу медија, економски стандард, у склопу наставка евроинтеграција. Потребно је напоменути да је до потпуне деградације институција државе, као и владавине права, демократије, слободе медија, али и економског развоја, дошло на европском путу. Сви процесе који су у току, управо се и контролишу преко евроинтеграција, где Брисел подржава све негативне токове, као и негативну селекцију. Јер да бисмо дошли у ситуацију да немамо избора сем тога да под уценама Запада погазимо сопствени Устав, али и достојанство, било је неопходно да се на све водеће позиције одлучивања, доведу подобни кадрови. Технократе, незналице, бизнисмени, корупционаши, послушници, људи без икаве идеологије и моралних норми. Како на власти, тако и у опозицији (и левој и десној), у Акедемији наука, СПЦ, правосуђу, Привредној комори, медијима, невладином сектору, Универзитетима, војсци, полицији итд. Тако имамо ситуацију да институције и јавност пропагирају оно што велика већина грађана (преко 80%) не подржава. А сви они који отворено критикују анти-државну политику, подлежу прогону, етикетирању, покушајима дискредитације и екстремизације, отвореним нападима, вређању и лудилу отуђених „елита“. Једном речју, држава је под потпуном спољном управом, са подобним извршиоцима на готово свим функцијама.
Али да се вратимо на приче за лаку ноћ. Замислите политичара који кршењем сопственог Устава, који је највиши правни акт једне државе, заговара европску владавину права. Или политичара који прихватањем уцене западних моћника пропагира европску демократију. Да ли нам то говори да је владавина права безакоње, а демократија сурова сила? То је превише и за приче за лаку ноћ, већ прелази у домен научне фантастике Орвела, која је додуше данас постала реалност. Да ли то значи да је „мир“ који нам они нуде кроз „мировни“ план, заправо рат? Као у случају Минхенског споразума и енглеске „политике смиривања“ у случају Судета, када је Чехословачка пошла на уступке како би спречила рат. Знамо шта се потом десило. Апетити западних сила неће усахнути након једног уступка, већ ће уступци подстаћи веће апетите.
Да не заборавимо да споменемо и економску перспективу у ЕУ, коју нам ангажовани извршиоци нуде. ЕУ упада у све дубљу економску кризи која се огледава у порасту инфлације, губитку радних места, повећању цена, деиндустријализацији, неизвесношћу, штрајковима незадовољних грађана. Европски званичници су били убеђени да ће економске санкције које су увели Русији, сломити економски ову државу, довести до социјалних немира и промене режима, а да ће затим све бити по старом. ЕУ ће се економски развијати на рачун јефтиних енергената и других ресурса из Русије, као што је било претходних деценија. Руска економија се показала веома отпорном на санкције, због престројавања на сарадњу са Азијом, Африком, Блиским истоком, Латинском Америком. У току је редистрибуција светске моћи у којој Европа постаје периферија, губећи свој значај и у политичком и у сваком другом смислу. Економске санкције Русији су произвеле бумеранг ефекат, иако се он још увек није одразио у пуној мери. Наиме даљи развој економске кризе у ЕУ наставиће се током ове године, и вероватно ће доживети кулминацију следеће године. О овим економским кретањима Центар за геостратешке студије је последњих месеци објавио низ анализа. Медији у Србији потпуно игноришу многобројне штрајкове у европским државама, који воде у паралисање читавог система. То је перспектива коју нам „кадрирани“ извршиоци нуде као неминовност. Ко је заинтересован више за ту тему може да прочита текст о последицама антируских санкција за Европу et шта је алтернатива за Србију. Али да бисмо уопште створили алтернативу, морамо као друштво да се свим могућим демократским, правним и мирним средствима, одупремо политичкој капитулацији и копрадорским „елитама“ које желе да је спроводе зарад личних интереса, свесни тога да само сопственим снагама то можемо да учинимо. Односно да немамо ни једну институцију, политичку партију или другу организацију, на коју бисмо могли да се ослонимо. Најозбиљнији фактор на који се може рачунати је народ и једино воља грађана Србије, лично ангажовање свакога од нас, може да спречи сценарио хаоса. Потребно је избећи све замке и провокације које ће системски да се намећу, али сва та политика и њене методе, су данас у великој мери, крајње огољене. Уколико грађани Србије покажу своју снагу и одлучност, њима ће се придружити и многобројни појединци из система, институција, који су заробљени и који такође не подржавају политику предаје.
Промене које се дешавају на светском нивоу неминовно воде ка стварању нових елита. Иако нас ангажовани политичари плаше међународном изолацијом, чињеница је да све више изолована управо постаје ЕУ, док САД и В. Британија граде нове позиције. Русија постаје центар окупаљања анти-глобалистичких снага где јој се придружују сви осим колективног Запада. Нови свет који се рађа имаће сасвим другачија правила од оних која су до сада постојала. Тако да судбину Косова не може да реши ни Вучић ни Ђилас, ни било ко ко мисли да је дорастао такве мисије. Постоје неки много виши процеси, које они очигледно нису у стању да разумеју. На крају крајева, нису у стању да виде ни шта се дешава у ЕУ, у нашем комшилуку, па нам причају приче за лаку ноћ. У сваком случају после ноћи увек свиће јутро и нико није могао вечно да обмањује у мраку. Морамо да будемо непоколебљиви упорни и стрпљиви, и изнесемо овај преломни историјски моменат, због наше будућности. Не смемо да дозволимо да нашу будућност прокоцкају они који су потпуно недорасли да одлучују о нашој судбини.
8. март 2023.
Упутнице:
https://www.youtube.com/watch?v=wdgIcRyRBlE
https://www.danas.rs/vesti/politika/obracanje-vucica-o-kosovu/
https://geostrategy.rs/rs/drustvo/1267-n-b-s-ic-duhu-p-l-r-ns-v-i-p-d-nis-v
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1230-c-v-n-pl-n-c-i-s-s-d
https://www.youtube.com/watch?v=ZK0yvD_DPRU