Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques
Већ годинама западне обавештајне службе користе исту тактику за стварање наратива о руским шпијунима, желећи на тај начин да дискредитују свакога ко се усуди да има сопствено мишљење. Наиме било који независни новинар, аналитичар или стручњак који се изрази позитивно о Русији или барем доведе у питање анти-руску пропаганду, постаје мета одређених медија и структура које се баве обавештајно-пропагандним операцијама у циљу дискредитације независног мишљења. Центар за геостратешке студије је почетком 2023. године спровео опсежно истраживање о власничкој структури водећих светских медија, у циљу идентификације оних центара моћи који имају највећи утицај на стварање медијске слике и ширење пропаганде.
Злоупотреба новинарске професије је актуелан проблем који се нарочито продубио деведесетих година прошлог века, након рушења баланса снага две велике силе, што је Западу омогућило да покрене процес монополаризације светског система. У том периоду медији су претворени у оружје, а истраживачко новинарство је потпуно укинуто. Таква пракса је почела да се примењује у Заливском рату 1990 године, када су новинари довођени на брифинге америчке војске у специјални прес центар који је отворен у Кувајту, а војним коресподентима није дозвољено да посећују зону војних операција у Ираку. Односно, такву привилегију имао је само мали број одабраних новинара који су били блиски америчким војним структурама, али су и они били подвргнути контроли и цензури. Остали су морали да се задовоље информацијама које им је сервирала америчка војска, како би на основу њих писали новинарске извештаје.
Такво поступање са новинарима било је везано за Анекс Фокстрот, документ од 10 страница који је написао капетан Рон Вилдермут, главни службеник за односе с јавношћу у Централној команди САД, како би спровео до тада невиђена ограничења Пентагона на новинарско извештавање. Тиме је фактички Кроз Анекс Фокстрот, америчка влада преузела контролу над извештавањем о рату.
За разлику од Вијетнама, када се америчка јавност побунила збор рата, ова тактика је довела до тога да су медији оправдали ратне операције САД у Ираку и представили их као чин патриотизма. Задовољно резултатима, америчко руководство је наставило да злоупотребљава медије за покривање сопствених ратних операција, што је било карактеристично и за рат у Југославији. Анти-српска пропаганда је довела до стварања веома лоше слике о Србима у свету, што је САД омогућило да до краја реализују своје геополитичке планове на Балкану. Ствари су почеле да се мењају тек након објављивања Викиликс депеша којима су објављене многе тајне, између осталог и о улози америчке војске у убијању цивила у Авганистану, Ираку и др.
У сваком случају у извештају под називом „Када лагање постане професија“ на основу кога је снимљен и документарни филм, може се наћи доста информација о томе ко стоји иза водећих светских медија и ко финансира ширење анти-руске али и анти-српске пропаганде.
Очигледно да је истраживање Центра за геостратешке студије и документарни филм који је урађен у сарадњи са ТВ Славија инфо, изазвао велико интересовање, јер сам након њиховог објављивања добила позив за интервју са BBC. С обзиром на то да нисам била у Србији када сам добила позив и нисам била у могућности да се појавим на интервјуу, након мог повратка у Србију контактирала ме је новинарка истраживачке куће КРИК Марија Вучић. На моје питање шта је тема предложеног интервјуа, новинарка је одговорила да је то медијски утицај Русије у Србији.
Уместо планираних сат времена, интервју је потрајао више од два сата, а како се касније испоставило главни циљ интервјуа је био наставак медијске кампање која се против мене води од 2015. године. После мојих посета Криму и Донбасу и извештаја из ратних подручја, уследила је континуирана кампања усмерена ка дискредитацији, прво у црногорским и албанским медијима, а затим и у српским, као и у медијима у ЕУ и САД.
Од 2016. године албански медији на Косову и Метохији и у Албанији редовно објављују текстове (у штампаним и електронским новинама) у којима мене именују као шефа руске шпијунске мреже на Балкану, емитују програм на РТК телевизији где позивају НАТО аналитичаре да коментаришу моју делатност, а снимили су чак и документарни филм о „Малигном утицају Русије“ где су мени уз Путина и Шојгуа, додели значајну улогу. Као главни доказ моје „шпијунске“ делатности нуде сувенир купљен у подземном пролазу на Љубљанки. То довољно говори о озбиљности ових пропагандних активиста.
Ипак ову кампању нису смислили Албанци већ британска струја обавештајне службе у Србији. Оно што везује КРИК (Мрежу за истраживање криминала и корупције) и истраживање ЦГС „Када лагање постане професија“ су извори финансирања. Наиме КРИК финасирају исте структуре као и британску организацију Bellingcat, чији рад смо истраживали у оквиру свеобухватне анализе рада медија и НВО. По званичним подацима Bellingcat-а међу организацијама од којих добијају грантове налазе се холандски Фонд Adesium Foundation, затим чувени амерички Национални фонд за демократију, Данска национална поштанска лутрија, комапније Zandstorm и Stichting Saxum Volutum, као и британска Фондација Сигрид Раусинг. Издање је такође добило средства од Фондације за отворено друштво, милијардера Џорџа Сороша.
Међу страним институцијама и фондацијама које финансирају КРИК су: амерички Национални фонд за демократију (НЕД), Фондација за отворено друштво, милијардера Џорџа Сороша, Фондација браће Рокфелер (РБФ), Civil Rights Defenders (CRD), Европска унија (ЕУ), Амбасада Аустралије у Београду, британска фондација Сигрид Раусинг, Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе у оквиру пројекта „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији – Europe ASAP“, Амбасада САД-а у Београду, Амбасада Холандије у Београду итд.
Ипак пре КРИК-а треба споменути случај са прорежимским порталом Еспресо и новинара у цивилу Дејана Каталину, који је у септембру 2019. године објавио опскурни текст у коме извлачи из контекста мој интервју са руским добровољцем из Донбаса и користи се гебелсовским конструкцијама. Украјински неонацистички режим оптужује добровољца из Донбаса за „неонацизам“, а Каталина тенденциозно ставља и мене у тај оквир због тога што сам урадила интервју са добровољцем. Иако се и сам потписује као новинар, најгрубље злоупотребљава новинарску професију импутирајући то да новинар који је урадио интервју са неким, аутоматски дели и политичке или идеолошке ставове са интервјуисаном особом. О овом случају злоупотребе новинарске професије и гебелсовској пропаганди Каталине, као и режимских медија, обавестила сам водећа светска удружења новинара.
Фото (https://www.espreso.co.rs): Дејан Каталина, новинар у цивилу
Највеће светско удружење новинара Међународна федерација новинара, које се залаже за ослобађање Џулијана Асанжа, истог дана је одреаговало на моје обраћање и одговорило ми да је упознато са кршењем медијских слобода у Србији и нападима који се врше на новинаре. Оно што је интересантно из биографије Дејана Каталине, то је да је боравио и радио у Лондону. Додуше не пише где тачно је радио у Лондону, па можемо да нагађамо. Из приложеног се види да је обучен за пропагандно манипулативно деловање.
Што се тиче интервјуа са КРИК-ом, тема нашег разговора (руски медијски утицај у Србији), била је само повод за наставак истих конструкција и навода о „руским шпијунима“. Новинарка ме је питала о маргиналном сајту NEWS FRONT којим према наводима САД управља руска обавештајна служба. Овај портал ми је пре пар година понудио место уредника за Србију, али пошто нисмо могли да се усагласимо око основних начела уређивачке политике, нисмо остварили никакву сарадњу. Томе су свакако допринели и режимски ботови, који су обавестили NEWS FRONT да са мном никако не би требало да сарађују (јер критикујем политику Александра Вучића).
Поред тога Марија Вучић ме је питала и да ли познајем Алексеја Милчакова (руског добровољца из Донбаса са којим сам 2015. године урадила интервју за немачки магазин Zuerst), а и о сувениру који албански медији користе као доказ да сам руски шпијун. Како је КРИК представио наш разговор можете да прочитате у тексту са више него патетичним насловом „Дух мајчице Русије у Србији“. По истом принципу сада неко може да објави и фотографију Марије Вучић са мном уз наслов да је део руске шпијунске мреже или да подржава неонацизам. Делови разговора који се не уклапају у креирање једнообразне слике и неметнуту про-руску улогу, једноставно су изостављени. Западне обавештајне службе, као и структуре на које врше утицај у домаћим обавештајним службама, баве се креирањем лоше слике о Русији, за шта злоупотребљавају медије као и разне НВО које се финасирају из западних центара моћи или државног буџета.
Оно што је мени било најинтересантније у интервјуу са КРИК-ом је питање о томе шта мислим о „репресивном руском закону о страним агентима“. Одговорила сам да то није руски већ амерички закон који су Руси преписали и да је он у Русији далеко либералнији него у САД. Например у САД уколико се установи да новинар или НВО активиста прима новац из иностранства, он подлеже кривичном гоњењу и може да буде кажњен затворском и новчаном казном (Закон о регистрацији страних агената у САД „The Foreign Agents Registration Act (FARA)“ донесен је 1938. године. ФАРА захтева од одређених агената страних утицаја који се баве политичким активностима или другим активностима наведеним у статуту да периодично јавно објављују свој однос са страним факторима, као и активности, примања и исплате за подршку тим активностима. Откривање потребних информација олакшава влади и америчком народу процену активности таквих особа у светлу њихове функције страних агената). У Русији се сличан закон примењује тако што новинари и НВО активисти који примају новац из иностранства не подлежу кривичном гоњењу уколико јавно истакну да су страни агенти. Тек уколико не поштују ту законску одредбу, могу да буду процесуирани и кажњени затворском или новчаном казном. Овај део разговора наравно није ушао у наш интервју, а новинарка је била и прилично изненађена мојим одговором.
У сваком случају злоупотреба новинарства није више табу тема. О њој се све више говори на међународним платформама. На недавно одржаној дискусији на ту тему (на платформи УН), говорили су новинари из многобројних западних земаља о томе каквом прогону и цензури су изложени у државама из којих потичу. Оно што је карактеристично, то је да су сви они, укључујући и мене, извештавали из ратом захваћених подручја. Такође, неопходно је напоменути чињеницу да је за време од како је дошло до ескалације сукоба у Гази, убијено много новинара који су извештавали из овог подручја. Међународна федерација новинара наводи да је у току 2023. године убијено 120 новинара, већином у сектору Газе. У највећој опасности се дакле налазе управо они новинари који се баве истраживачким новинарством и бораве у зонама конфликата. Они постају и директна мета напада многобројних структура које финансирају западни центри моћи, вероватно због тога што својим сведочењем онемогућавају монополизацију медија за интересе владе САД или неког другог центра моћи.
2. јануар 2024.
Упутнице:
http://872523099568546947.weebly.com/media-spin.html
https://stanjestvari.com/2017/01/28/dragana-trifkovic-ruski-spijuni/
https://www.istinito.com/autori-2/36355-balkanska-spijunomanija/
https://www.bellingcat.com/about/funding-and-how-to-support-bellingcat/
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1130-r-n-s-ns-z-p-dn-d-r-i-lis-z-ds-r-l-i-pr-g-n-sl-b-dn-isli
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1505-dr-g-n-rif-vic-z-p-d-u-inu-n-vin-rs-u-pr-f-si-u
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1110-dr-g-n-rif-vic-g-b-ls-bi-si-r
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1129-if-p-drz-v-gl-b-lnu-ci-u-z-sl-b-dj-nj-dzuli-n-s-nz
https://kossev.info/rtk-prikazao-film-o-ruskoj-spijunazi-i-malignom-uticaju-na-balkan-preko-srbije/
https://www.youtube.com/watch?v=xgQY7sKrZbA