Аустријски огранак Центра за геостратешке студије организовао је 22. јула у Бечу conférence на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, говорила је на тему: Геополитички поглед на прогон хришћанства са посебним освртом на прогон православља. Њен говор преносимо у целости.
Фото: Конференција у Бечу
Како бисмо сагледали са геополитичког гледишта тему прогона хришћанства, али и других религија, потребно је да схватимо шта стоји иза актуелног светског сукоба који се води на више нивоа, војном, духовном, информационом, психолошком и економском.
Осврнућу се на кратко на деветнаести век и појаву секуларизма, идеје о одвајању религије и државе. Овај термин је први пут употребио енглески филозоф Џорџ Џејкоб Холиок 1846. године и он је сматрао да људи имају право на слободу од државних наметања религије. Поборници идеје секуларизам су прихватали као покрет ка модернизацији и удаљавању од традиционалних религијских вредности. Међутим многи су секуларизам повезивали са западним либерализмом и атеизмом. Реформе које су спроведене на том плану довеле су до тога да смање утицај религије на политику и државну управу. Предвиђало се да ће са напретком науке, индустријском модернизацијом, технологијом доћи до тога да религија не буде више потребна, да ће људи коначно престати да верују, а религија бити елиминисана, осим код малобројних екстремних верника. Колективни Запад је путем модернизације у великој мери дехристијанизован, а њихове политичке елите постале су предводничка снага у борби против вере, као и у кршењу религијских права људи.
Ипак, модернизација није успела у потпуности да уништи веру код људи иако се улажу огромни напори да се тај процес доведе до краја. У Русији је дошло до јачања улоге православља и обнове вере након вишедеценијског комунизма. На Блиском Истоку и поред тенденциозних покушаја Запада да ислам прикажу као терористичку религију, то није утицало на већину верника.
На крају треба обратити пажњу и на то да иако је идеја секуларизма потекла из Енглеске, тамо није дошло до одвајања државе и цркве, јер је енглески краљ истовремено и поглавар цркве. Међутим о томе се готово и не говори, па иако другим државама није дозвољено обједињавање државе и цркве, за Енглеску то не важи: „Quod licet lovi, non licet bovi“.
Ако се раније сматрало да религија у одређеној мери ускраћује људске слободе, сада смо дошли у обрнуту ситуацију да се појам људске слободе злоупотребљава за кршење верских права људи. Са друге стране умањен је утицај цркве на државу, али је држава, односно политика почела да врши снажан утицај на цркву и меша се у унутрашња питања цркве.
Овим проблемима ћу се вратити са конкретним примерима везаним за Украјинску православну цркву, као и Српску православну цркву. Пре тога бих направила увод на тему прогона хришћанства. Нетолеранција према хришћанској религији се појављује практично од њеног оснивања. Рани хришћани у 1. веку су били жртве прогона од стране Јевреја, а затим и од стране Римљана. Велики раскол хришћанске цркве 1054. године је довео до међусобног супротстављања хришћана, које и данас траје, а владавина комунизма додатно је подстакла прогон хришћана. Међутим у савременом свету хришћанство се прогони више него икада. У Западној Европи и Северној Америци врши се систематско потискивање хришћанства, као и верских начела у целини. У југо-источној Европи су нападнуте православне цркве и њени верници. На Блиском истоку и у Африци хришћани су мете напада радикалних исламиста и терориста. Укратко политика западног либерализма намеће друштвима анти-хришћанске вредности и обрачунава се са традицијом, док се политика сукоба цивилизација, која води до стварања многобројних конфликата у свету, обрачунава са хришћанством уништавањем светиња, али и физичким уништавањем хришћана. Геополитички гледано овде можемо да говоримо о сукобу два различита система вредности, о сукобу глобализма и традиције.
Модерна секуларна држава својим грађанима не може силом да намеће поглед на свет у име грађанских слобода и демократије. Истовремено држава се заснива на друштвеном договору, односно јединству које у европским земљама потиче из хришћанске традиције. Међутим европске институције и европска политика уместо да је усмерена ка заштити ове хришћанске традиције, посвећена је идеологији глобализма. Политички гледано Европа уместо да штити сопствене интересе, следи политику глобализма која је разарајући фактор за традиционалне вредности. С друге стране православни свет је постао једна од водећих снага која се боре за традиционалне вредности, међутим савезника у борби против потискивања верских начела из живота има и међу католицима, муслиманима, Јеврејима, па чак и међу онима који нису верници.
Како би заштитила традиционалне вредности од злоупотребе појма људских слобода, Руска православна црква (РПЦ) је на пример издала документ о људским правима, који у крајњој линији покушава да промовише нешто што бисмо могли назвати партикуларистичким приступом људским правима, насупрот западном универзалистичком разумевању људских права. Имајући јасно на уму протезање људских права и на LGBTQ заједницу у западноевропским земљама и САД, РПЦ заступа појам људских права који је повезан са моралношћу.
То наравно Руску православну цркву ставља у директан сукоб са глобализмом, при чему предводници глобализма нескривено нападају Русију. Цитираћу Карла Билта, шведског политичара и дипломату, једног од истакнутих глобалиста: „Путин демонстрира приврженост не међународним вредностима, већ православним. Његова подршка Асаду у Сирији може се објаснити тиме што је Асад штитио православне у Сирији. Поред тога, православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију.“ Из ове реченице се јасно може схватити нетрпељивост према традицији и хришћанству, али и о томе ко стоји иза исламског фундаментализма који је заправо у служби идеологије глобализма.
Многобројни напади на хришћанске цркве, али и друге сакралне, културне и историјске објекте на Блиском Истоку, извеле су милитантне групе попут Исламске државе, Ал Каиде, Ал Нусре и сл. иза којих стоје западни центри моћи.
Као пример уништења православља од стране глобалиста, навешћу и чињеницу да је на Косову и Метохији, од стране албанских терориста уништено преко 150 српских цркава и манастира из средњег века у време када је контролу над овом територијом преузео НАТО. Такође, српске цркве и манастири у данашњој Северној Македонији, под чудним околностима су предате расколничкој нелегалној цркви која себе назива Македонска православна црква.
Фото: Храм Светог Саве
Ово што сам навела је само један мали део који можда осликава геополитички сукоб два потпуно различита система вредности, где су главне стране у сукобу глобалистичке структуре на челу са САД односно НАТО и Русија са друге стране. Рат у Украјини само је део тог свеобухватног сукоба.
Потребно је објаснити како се врши напад на Украјинску православну цркву, по истом моделу као и на Српску православну цркву, иза чега стоје интереси глобалистичких центара моћи, који контролишу и НАТО. Као што је познато Украјинска православна црква је самоуправна црква с правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве. Руководство Украјине, под спољном управом Вашингтона, насилно покушава да одузме имовину Украјинске православне цркве, спроводи терор над свештенством, као и верницима. Из Кијевско-печерске лавра, најстаријег манастира у данашњој Украјини и једног од првих манастира Кијевске Русије, протерано је свештенство са верницима, а намесник Кијевско-печарске лавре, митрополит Павел је ухапшен. Ова неправедна судска одлука је диктирана од стране украјинских власти и има за циљ да застраши вернике, примора их да одустану да штите своју верску слободу и светиње.
То је само део прогона великих размера који су украјинске власти покренуле против Украјинске православне цркве са намером да легитимишу Православну цркву Украјине. Украјинске власти су Кијевско-печерску лавру канонске Украјинске православне цркве регистровале као манастир у саставу расколничке Православне цркве Украјине (ПЦУ).
Када сам говорила о томе да се држава односно политика умешала у црквена питања, управо сам мислила на стварање државних расколничких цркава, са циљем уништења традиционалних цркава и њиховог потпуног обесмишљавања. САД покушавају да продубе раскол у целом православном свету, а у томе им у многоме помаше цариградски патријарх Вартоломеј. Документи из архива ЦИА разоткривају дубоку умешаност ове обавештајне агенције у црквена питања Цариградске патријаршије и избор патријарха. Тиме може да се објасни одлука васељенског патријарха о додељивању аутокефалности тзв. Православној цркви Украјине. Међутим то није једина штетна одлука. Вартоломеј је подржао и државне органе Летоније, који су регистровали нову и „независну“ православну цркву, одвојену од Московске патријаршије. По истом моделу Српској православној цркви је одузета богата имовина на територији данашње Северне Македоније, јер је Вартоломеј сугерисао давање самосталности, а потом и аутокефалности такозваној Македонској православној цркви. Црногорско државно руководство је такође регистровало своју цркву са намером одузимања имовине Српске православне цркве у тој земљи. Овако нешто се може очекивати и на окупираној територији Косова и Метохије. Дакле очигледан је модел преко којег се спроводи стварања раскола у православљу, регистровањем државних «proxy“ цркава које затим подржава Цариградска патријаршија иза које по објављеним документима, стоји америчка обавештајна агенција ЦИА. Ове цркве немају вернике али имају насилно одузету имовину и моћ да прогоном застрашују вернике.
Упутила бих на крају апел свим институцијама као и појединцима које се баве заштитом људских права да се позабаве овом темом и да уложе напоре у заштиту верских права људи и спечавање насиља и прогона које се врши над православном црквом. Мислим да нема горег примера угрожавања права и слобода од овог који сам навела и да јавност на Западу не треба да затвара очи над неправдом која се врши.
Центар за геостратешке студије ће крајем августа организовати и у Београду конференцију на тему прогона православља и напада на УПЦ, где ће позвати еминентне стручњаке да се обрате јавности.
3. август 2023.