La géopolitique et de la politique

Драгана Трифковић на председничкој Академији РАНХиГС о кризи у Црној Гори

На председничкој Академији РАНХиГС у Брјанску од 19-20. фебруара, одржана је конференција посвећена међународној сарадњи. Догађај је одржан уз подршку владе Брјанског региона.

На свечаном отварању конференције у име организатора, учеснике су поздравили директор Брјанског огранка РАНЕПА-е Сергеј Шачнев и први заменик директора одељења за унутрашњу политику Брјанске регије Андреи Казорин. Сергеј Шачнев је рекао да је конференција посвећена предстојећој годишњици победе у Другом светском рату. Према његовим речима, „Данас више него икада, проблематика очувања историјског памћења и супротстављања покушајима фалсификовања историје, постаје све релевантнија. У том смислу, евроазијска сарадња је важан фактор у превазилажењу изазова нашег времена“.

Конференцији су присуствовали: научни саветник директора Института за политичке студије (Београд, Србија) Зоран Милошевић, директор Центра за геостратешке студије (Београд, Србија) Драгана Трифковић, политиколог (Пољска) Мациеј Вишњевски, копредседавајући економског савета Странке колективне акције – Грађански конгрес (Кишињев, Молдавија) ​​Јури Дишљук, представник гагауске дијаспоре, Михаил Дишљук, шеф информативног центра Евроазијског бироа Светске федерације синдиката и радничког покрета земаља ЗНД (Атина, Грчка) Ајнур Курманов, новинар (Република Србија) Татјана Стојановић, главни уредник новинске агенције Город32, Јуриј Лобунов, координатор Бесмртног пука у Стразбуру (Француска) Ернест Захаров и други стручњаци, наставници, студенти и представници медија.

Тема конференције је била: „Глобални изазови треће деценије 21. века“.

Извештаји учесника конференције дотакли су се бројних актуелних геополитичких тема, нарочито: Република Молдавија у контексту сарадње са Европском унијом и ЕАЕУ-ом, „језик мржње“ у Пољској као оружје унутрашње и спољне политичке борбе, фалсификовање историје на постсовјетском простору, кризни процеси на Балкану, феномен лажних вести у Европи, итд.

Након дискусије формулисане су препоруке које ће бити упућене властима, удружењима и другим заинтересованим странама.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије говорила је на тему: „Црногорска криза, православна револуција на Балкану“. Она је истакла да: „Црна Гора има нешто више од 631 хиљаде становника од чега се (према попису из 2011. године ) 30% изјашњавају као Срби. Они су суочени са бројним изазовима, угрожени су им језик и култура, економски опстанак и прети им асимилација. Највећи проблем Срба у Црној Гори је тај што немају подршку од матичне државе Србије јер српско и црногорско руководство имају изузетно добре односе, без обзира на анти-српску политику Црне Горе. Практично, Србија прећутно толерише овакав однос Црне горе према српском становништву у тој земљи под изговором да не може да се меша у унутрашња питања других држава. Уставом Србије је дефинисано да је држава дужна да води рачуна о положају и правима српског народа и ван граница своје земље (Устав РС члан 13.)“ .

Фото: Драгана Трифковић на Председничкој академији РАНХиГС

„За завршетак обрачуна Црне Горе са српским националним идентитетом, последња препрека која је остала је Српска православна црква коју чине епархије: Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке. Скупштина Црне Горе усвојила је 27. децембра 2019. године Закон о слободи вероисповести који подразумева конфискацију имовине Српске православне цркве, уколико црква не докаже власништво. Он је донет у атмосфери хапшења и пребијања у Црној Гори. Претходно је владајућа већина одбацила свих 117 амандмана које је предложила Српска православна црква. Усвојени закон је изазвао бурне реакције у јавности Црне Горе и изазвао масовне протесте. Црна Гора има око 600 хиљада становника, а на улице многих црногорских градова је изашло хиљаде и хиљаде људи. Протести су трајали данима свакодневно, када се народ организовао у литије са иконама и свећама у руци, носећи српске заставе. Сада се литије и молебани одржавају два пута недељно, а према проценама укупан број људи који протестује је и до 350 хиљада. Ако узмемо у обзир чињеницу да Црна Гора има око 630 хиљада становника, долазимо да чињенице да против овог закона протестује више од половине становништва. Ово води до закључка да литијама у Црној Гори не присуствују само Срби већ и они који се изјашњавају као Црногорци, али су верници Српске православне цркве (75% становника ЦГ су верници СПЦ). Још горе по владајући режим у Црној Гори је чињеница да литијама присуствују и чланови владајуће партије ДПС Мила Ђукановића, као и то да је полиција отказала послушност у многим случајевима и није хтела да предузима репресивне мере против људи који протестују. Вернике Српске православне цркве у Црној Гори подржали су и муслимани, а закон који је усвојио Црногорски парламент наишао је на осуде руског патријарха Кирила, васељенског патријарха Вартоломеја, многобројних интелектуалаца у Србији и Црној Гори, као и руског Министарства за спољне послове. Званичних реакција од државног руководства Србије није било, а председник Србије Александар Вучић је поновио да Србија не сме да се меша у унутрашња питања других држава. Црногорска власт је 1993. године основала невладину организацију под називом „Црногорска православна црква“ и регистровала је код „Одељења за безбедност“ (МУП) 2000. године. Ова невладина организација, коју не признаје ниједна канонска црква, има имовинске претензије на објекте и имовину Митрополије црногорско-приморске. Овакве намере црногорских власти су опасне и могу да проузрокују унутрашње сукобе у Црној Гори“.

Као закључак, Драгана Трифковић је изнела препоруку да је свака подршка Српској православној цркви у Црној Гори и митрополиту Амфилохију, више него добродошла и да сва пажња треба да буде усмерена ка томе. Она је такође затражила међународну подршку за покретање иницијативе да Закон о верским слободама дође на дневни ред Уједињених Нација и Савета Европе, како би се у тим институцијама донели закључци да ли је он у складу са демократском праксом заштите људских и верских права и слобода.

2. Март 2020. 

Упутнице:

https://www.bragazeta.ru/news/2020/02/20/v-bryanske-obsudili-globalnye-vyzovy-tretego-desyatiletiya-xxi-veka/?fbclid=IwAR3bgV9KMQeeu1-2TLfbzGPqnzf2wxQ1TSlec3vBjMQBXRCu847UhY8ebmA

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *