La géopolitique et de la politique

Драгана Трифковић: Повратак у оквире међународног права, важан је за опстанак Палестине

Онлине трибина под насловом “Нормализација односа арапских земаља с Израелом и будућност Палестине” одржана је у петак, 7. маја, а цео снимак можете погледати на: https://www.facebook.com/IbnSinaSarajevo.

С циљем подршке правима палестинског народа и на иницијативу Имама Хомеинија (р.а.), утемељитеља исламске револуције Иран, посљедњи петак у месецу Рамазану се обележава као светски дан Кудса. Данас више од 80 земаља света обележава овај дан.

Учесници трибине били су: 
Златко Диздаревић, дипломата и новинар
Хајрудин Сомун, дипломата и новинар
Драгана Трифковић, новинар
Осман Софтић, новинар
Ведран Обућина, политолог
Модератор трибине био је Нермин Хоџић.

Излагање Драгане Трифковић преносимо у целости:

Однос Израела са арапским светом има кључну улогу за стабилност региона Блиског истока, међутим арапско-израелски сукоб има дугу историју. Од проглашења државе Израел 1948. године, ова земља се налази у сталном конфликту са својим суседима на Блиском истоку. Узрок лежи у дубоком незадовољству арапског света планом за поделу Палестине, као и односом државе Израел према палестинском народу.

Присетићемо се да је Генерална скупштина УН 29. новембра 1947. године, већином гласова усвојила план за поделу Палестине, који је разрадио Специјални комитет организације.

Овим планом је дефинисано стварање две државе на територији Палестине коју је до тада контролисала колонијална управа Велике Британије, као и успостављање међународне управе у Јерусалиму и Витлајему. Према плану УН-а, 56,47% територије западно од реке Јордан припало је јеврејској држави, а 43,53% арапској држави. Предвиђено је и стварање економске уније између две државе: царинске уније, заједничког монетарног система, једнаког приступ изворима воде и енергији.

Већина муслиманских земаља, као и све арапске чланице УН у то време (Египат, Ирак, Јемен, Либан, Саудијска Арабија, Сирија) одбациле су Резолуцију. Лидери арапских земаља су изнели став да ће се потрудити да спрече примену плана. Након истека британског мандата и повлачења британских трупа из Палестине 14. маја 1948. године, држава Израел прогласила је независност. Истовремено са проглашењем државе Израел 1948. године започео је арапско-израелски рат (1948-1949) током којег су Израелци заузели око половине територија додељених арапској држави. Друга последица сукоба био је егзодус преко 700.000 палестинских избеглица са територија које је окупирао Израел.

Арапске државе Египат, Јордан, Либан и Ирак биле су укључене у непријатељства уз подршку других арапских држава. Почела је ера арапско-израелске конфронтације. Током арапско-израелских ратова 1967. и 1973. Израел је заузео остатак палестинских територија, укључујући источни Јерусалим, као и сиријску Голанску висораван и египатско Синајско полуострво.

За палестински народ оснивање државе Израел је почетак прогона и новог страдања. Од тог периода до данас положај палестинског народа се у континуитету погоршавао. Он се карактерише сталним сукобима са израелским безбедносним снагама због ограничења кретања и репресије, као и рушења палестинских насеља и изградње нових израелских насеља на палестинској територији.

Званично, спољна политика државе Израел има за циљ проналажење мирног решења блискоисточног сукоба, превазилажење дипломатске изолације и успостављање добросуседских односа са свим арапским земљама. Међутим у досадашњој пракси Израел није показивао спремност на компромис. Израелско-палестински конфликт је један од сталних генератора сукоба у региону. Арапски свет је понижен односом државе Израел према Палестинцима који су лишени државности и изложени константном понижавању и кршењу основних људских права. Однос државе Израел према Арапима у Палестини је подржан од стране САД.

Од земаља арапског света, Израел је успоставио дипломатске односе са Египтом од 1979. године, Јорданом од 1994.године и Мауританијом од 1999. Односи су одржавани са Мароком и Тунисом на нивоу канцеларије за везу, али су опозвани 2000. године у знак протеста против насилних акција у Палестини.

Интервенционистичка међународна политика САД довела је до усложњавања постојећих проблема на Блиском истоку и појаве нових. Концепт „сукоба цивилизација“ проузроковао је радикализацију, сунитско-шиитски сукоб као и појаву међународног тероризма.

Арапско пролеће је довело до почетка нових процеса на Блиском истоку које је потребно сагледавати кроз сукоб великих сила за овладавање над животно важним енергетским ресурсима и путевима транзита.

Недавно је израелско Министарство спољних послова заузело курс ка нормализацији односа са земљама Персијског залива и северне Африке. Истовремено САД на челу са Доналдом Трампом који је био нарочито наклоњен Израелу, заузеле су се за спровођење сопственог мировног плана за Блиски исток. План САД узимао је у обзир искључиво интересе израелске стране и био је неприхватљив као решење за Блиски исток јер суштински није нудио никакав компромис. Oдлукa америчког председника Доналда Трампа да прогласи Јерусалим за главни град Израела, што се коси са међународним правом, довела је до повећања тензија у овом региону.

Ипак не заузимају све арапске земље исти став према Израелу, јер спољнополитички односи могу да зависе од разних интереса. Поред Израела, САД имају још једног стратешког савезника на Блиском истоку, а то је Саудијска Арабија. Та околоност утиче на стварање неприродног савезништва на бази обостраних добрих односа са САД, што је условило приближавање Израела и Саудијске Арабије последњих година. Ово савезништво за сада остаје неформално, али су неке друге богате монархије Персијског залива из истог клуба, већ потписале и формалне договоре са Израелом. Поред САД, ове земље уједињује и непријатељство према Ирану.

Због тога су неке државе Персијског залива занемариле заједнички став арапског света поводом палестинског питања и успоставиле сарадњу са Израелом.

У септембру 2020. године у оквиру америчке изборне кампање, потписан је у Белој кући договор између Израела, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина. Трамп је овај договор назвао историјским, али по свој прилици он је само предизборни маркетиншки потез. Арапских свет због тога сматра да Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин раде против заједничких интереса, а са друге стране ове земаље тврде да желе да развијају сарадњу у области безбедности и економије са Израелом, јер је то у њиховом интересу.

Арапска лига је раније утврдила став да је нормализација односа са Израелом могућа уколико би се Израел повукао са територија освојених 1967. године, признао државу Палестину и уколико би дозволио повратак многобројних палестинских избеглица. Међутим Израел никада није узимао у обзир такве захтеве.

Рат у Сирији који траје већ 10 година, повећао је непријатељство ове земље према Израелу, посебно због честих терористичких напада израелских безбедносних снага. Слична је ситуација са Либаном, посебно са либанским Хезболазом који са Израелом има дугу историју сукоба. У Сирији се заправо води мали светски рат где су западне силе и њихови савезници употребили сва могућа средства против сиријског режима, како би ову земљу ставили под контролу. Међутим планови САД нису остварени, а ситуација и у претходно окупираном Авганистану, Ираку и Либији се све више окреће против њих. 

САД губе своје позиције на Блиском истоку, а тиме и могућност да овај регион држе под контролом, онемогућавајући ширење руског, кинеског и иранског  утицаја. Главна линија сукоба на Блиском истоку коју чине САД, Саудијска Арабија и Израел, а са друге стране Иран, Сирија и Русија (уз све већу дипломатску подршку Кине), утиче и на односе унутар арапског света. Због тога мислим да Израел у будућност неће имати превише могућности да се насилнички понаша према суседима, јер ће се утицај САД повлачити из овог региона. Такође, Саудијска Арабија ће из истог разлога бити принуђена да одустане од остваривања улоге водеће земље у исламском свету. Реконфигурација односа снага на Блиском истоку, неминовно ће усмерити процесе у овом региону који ће водити ка повратку у оквире међународног права. Мислим да су они јако битни за опстанак Палестине, успостављање мира у Сирији, Ираку, Авганистану, Јемену, Либији, као и за даљи развој Ирана који је деценијама угрожен дејствима проамеричких снага. Египат и земље Магреба, које тренутно нису у епицентру сукоба, даље односе са Израелом развијаће у зависности од развоја ситуације на Блиском истоку, тражећи своје интересе пре свега у сарадњи са муслиманским земљама.

8. мај 2021. 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *