Dragana Trifkovic ИА РЕГНУМ
Министар иностраних послова и дијаспоре сепаратистичког Косова Мелиза Харадинај-Стубла и министар за Европу и иностране послове Албаније Гент Цакај 4 децембра примили су за време заједничког састанка у Приштини представнике албанских политичких партија у „Прешевској долини“. После састанка, одговарајући на питања новинара о могућем учешћу представника такозване Прешевске долине у преговорима о „нормализацији односа“ између Београда и Приштине, Харадинај-Стубла је одговорила да ће то питање решавати премијер такозваног Косова. Могу ли српске власти пристати на укључивање преставника „прешевских“ Албанаца у преговоре о Косову?
Тешко је проценити на шта би српске власти пристале, на шта не, пошто је највећи проблем то што за власти у Србији не постоји црвена линија. То је сасвим јасно Албанцима који стално увећавају своје захтеве. Главни разлог због ког косовски проблем још увек није решен су управо максималистички захтеви Албанаца.
Досадашње преговоре је карактерисало континуирано повлачење Србије под захтевима Албанаца на штету државних и националних интереса Србије.
Јасно је да Албанци читаве преговоре воде уз подршку САД које су главни покровитељи такозване косовске независности. Све што су до сада постигли постигли су захваљујући томе. Због тога ме не би изненадило да и овакве захтеве о присједињавању Албанаца са југа Србије, износе у договору са Вашингтоном.
Приметно је да су у последње време учестале провокације Албанаца. Поред оваквих захтева имали смо и случај да је албански посланик у Парламенту Србије, Шаип Камбери, донео албанску заставу.
Много већи проблем од провокација са албанске стране је изостанак реакција државнних органа Србије. Званична Србија већ дуги низ година игнорише овакве проблеме и ни не покушава да их решава. Због тога су Албанци стекли још већи уцењивачки капацитет.
Мислим да у овој садашњој фази српске власти неће на то пристати, али Албанци свакако такве захтеве истичу стратешки. Дакле уколико противно Уставу и Резолуцији 1244 власти Србије потпишу такозвани свеобухватни споразум о нормализацији односа са Приштином, под изговором да желе трајни мир (што стално истичу) проблем са етничким сепаратизмом Албанаца, као и тероризмом, неће бити решен.
Значи ли то намеру албанских власти и сепаратистичких власти у Приштини да актуализују проблем три општине на југу Централне Србије – Прешево, Медвеђа и Бујановац, које су помињане раније у плановима за такозвану размену територија између Срба и Албанаца?
За Албанце планови о присједињењу југа Србије-Косову и Метохији, неће бити укинути. С обзиром на то да план Вучића и Тачија о такозваној размени територија није добио спољну подршку западних сила (посебно се Немачка томе противи), он је стављен ад акта али то не значи да су Албанци одустали од намере да наставе даље своје сепаратистичко деловање. Оно ће бити настављено чак и уколико буде постигнут некакав дугорочни договор између Београда и Приштине. Решавање овог проблема мора да има сасвим другачији приступ који подразумева реакцију инстутуција државе и поштовање закона. Отворено пропагирање сепаратизма је противзаконито. На територији Прешевске долине одавно постоји проблем са албанским сепаратизмом као и са тероризмом који је посебно био активан 1999/2000 када је терористичка организација Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе вршила континуиране нападе на српску полицију.
Албанци врло активно лобирају за своје интересе свуда где могу док Србија бежи од тога да покрене било какву иницијативу. Рецимо за Србију би било важно да проблем са албанским сепаратизмом и тероризмом решава кроз међународну борбу против тероризма. Томе треба додати и борбу за сузбијање трговине наркотицима као и трговине људима. То су све токови у које су Албанци укључени.
Уколико држава Србија упорно игнорише проблеме и не потеже питање заштите уставних и законских одредби, јасно је да ће долазити до јачања проблема сепаратизма.
Такође за време састанка било је говора о споразуму о заједничком политичком деловању Албанаца „Прешевске долине“ против „пасивизације адреса у Медвеђи“. Шта се по вама крије иза овог споразума, нарочито ако се зна да у Медвеђи албанци не чине већину становника? Зашто је Албанцима битна општина Медвеђа?
У Медвеђи живи мали број Албанаца (максимално 7% од укупног броја становника ове општине), међутим они и ову општину укључили у своје планове о Великој Албанији. Присетимо се да се Албанци нису либили ни да спомену Ниш који је највећи град на југу Србије у контексту њихових освајачких планова.
Колико сам упућена у општини Медвеђа постоји велики број фиктивно пријављених Албанаца, који не живе на тој територији. Оно што је специфично то је да се број Албанаца смањује и на Косову и Метохији због тога што они одлазе да раде у Западну Европу, али западни званичници (па и српска власт) увек спољмињу бројку од 1,5 до 2 милиона Албанаца кој живе на Косову и Меотхији. Реалан број Албанаца који живе на територији јужне српске покрајине није већи од 800 хиљада. Некоме одговара да се игра подацима и бројкама и да на основу пројектованих односно жељених података испуњава зацртане планове.
Иза овог споразума се крије потреба да се на државно руководство Србије врши даљи притисак. Мислим да око тога нема сумње. Албанске власти координисано делују у циљу остваривања својих циљева и за то имају подршку већине западних земаља.
9. децембар 2020.
