Презентација на Међународној конференцији: Културни дијалог. Међународни односи
У Московском дому националности је 26. јула одржан састанак Међународног дискусионог клуба „VISION 3000” уз подршку Владе Москве (Одељење за националну политику и међурегионалне односе града Москве, ГБУ „Московска кућа националности”).
Организатор: НВО „Међународни савез жена“ http://www.iwuorg.com/
Генерални информациони партнер: Интернет издање „Амбасадорски живот“
Дневни ред састанка био је посвећен теми „Дијалог у култури. Међуетнички односи.
„Цела историја човечанства је дијалог. Дијалог прожима цео наш живот. У својој стварности, то је средство за остваривање комуникационих веза, услов за међусобно разумевање људи. Главна ствар у развоју међунационалних односа и човечанства у целини био је и остао дијалог култура. Интеракција култура, њихов дијалог је најповољнија основа за развој међуетничких, међунационалних односа“, нагласили су организатори.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије, говорила је о раду Центра и развоју српско-руских односа путем народне дипломатије.
Излагање Драгане Трифковић преносимо у целости:
Центар за геостратешке студије је српска независна невладина организација, која ради скоро десет година. Она је базирана у Београду, али је међународног карактера јер окупља стручњаке и активисте из целог света. Укупно око педесет људи учествује у раду Центра за геостратешке студије, из Србије, других европских држава, Русије, Кине, САД, афричких, централноазијских, блискоисточних и латиноамеричких земаља. Центар за геостратешке студије је јединствена активна организација у Србији која ради заиста независно, без подршке домаћих или страних институција, влада, фондова и центара моћи. Када смо оснивали ову организацију, наш циљ је био да заступамо сопствене идеје, националне и државне интересе као и да развијамо билатералну и мултилатералну сарадњу на међународном нивоу, путем народне дипломатије, на бази обостраних интереса свих учесника. Ми смо поставили у почетку заиста високе циљеве, али и након десет година рада, могу да кажем да смо у томе, поред великих тешкоћа, успели. Чланови Центра, који се баве и другим пословима, практично самофинасирају своје активности.
Потребно је рећи нешто и о невладином сектору у Србији. У Србији је према актуелним подацима регистровано преко 36.500 невладиних организација. Највећи број ових организација бави се заштитом људских права, развојем демократије, заштите животне средине, евроинтеграцијама, борбом против корупције, ЛГБТ правима, инклузијом и слично. Кључни донатори ових организација су САД, ЕУ и државе Западне Европе. До пре десет година су сва средства за финансирање невладиног сектора долазила из иностранства, али од доласка актуелног режима на власт, усаглашено је са Западом да Србија прихвати издвајања великих средстава из буџета грађана, за рад невладиног сектора. У последњих десет година издвојене су десетине милијарди динара за финасирање НВО и то управо за оне организације које имају снажну подршку западних земаља. За рад ових организација издваја се више средстава него за развој науке и технологије у Србији, што је више него забрињавајуће. Међу буџетским корисницима, према подацима Министарства финансија, јесу: Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Аутономни женски центар, Београдски центар за људска права и Геј стрејт Алијанса. Многе од ових организација баве се подршком западне пропаганде против Србије који се заснива на наративу из деведесеетих година прошлог века, односно конструисаној српској кривици везаној за ратове на простору бивше Југославије. Све ове невладине организације имају ограмну медијску подршку од стране западних медија, али и политичку. Оне заправо представљају контролни фактор власти и чест је случај да се страни амбасадори и западни званичници који долазе у посету Србији, састају са овим организацијама. Овакве организације најчешће злоупотребљавају теме као што су демократија, слобода и заштита људских права и коруптивним путем имплементирају интересе одређених западних центара моћи. Западне силе, пре свега САД и Велика Британија, невладин сектор су осмислиле као механизам утицаја на институције и друштва других држава, ради остваривања сопствених политичких, економских и војних циљева. Наша идеја је од почетка била да будемо контратежа томе.
Центар за геостратешке студије није никада ни конкурисао за новац из буџета или новац од страних фондова, јер за теме којима се ми бавимо се не издвајају средства.
Оно чиме се ми бавимо, везано је за државне и националне интересе. То је очување Косова и Метохије у саставу Србије, борба против медијске и политичке пропаганде, борба за слободу, развој српско-руских односа, јер сматрамо да је то један од приоритетних државних интереса Србије, помоћ Донбасу и људима који се већ скоро десет година налазе под нападом украјинског режима, борба против кршења верских права људи и напада на Српску православну цркву, Украјинску православну цркву и слично. Пре неколико дана смо организовали конференцију у Бечу под називом „Кршење верских права, напад на Украјиснку православну цркву“, где смо западној јавности представили другачији слику о дешавањима у Украјини, од оне коју могу да виде у западним медијима. У сваком случају, оно чиме се бавимо није ни мало једноставно и сусрећемо се са многобројним проблемима, од медијских напада, покушаја дискредитације, етикетирања, цензуре до црних листи и прогона.
Ипак, без обзира на то Центар за геостратешке студије постиже успехе и то је нешто што је најважније. За Србију је од кључне важности да се руски утицај повећа и да се прошири сарадња путем народне дипломатије на пољу науке, технологије, образовања, размене студената, културе, економије односно бизниса, безбедности и тако даље. Без обзира на тренутне околности, мислим да ће се ситуација у свету убрзано мењати и управо транзиција у мултиполарни свет даје шансу за реализацију тих могућности. Ми смо до сада остварили јако добру сарадању са Удружењем Пријатељи Крима, али и са Координационим саветом некомерцијалних организација Русије уз чију подршку смо организовали веома значајне конференције у Москви, о дешавањима на Косову и Метохији, као и о утицају Америчког сектора у Европи. Такође, остварили смо сарадњу са Московским бироом за људска права и низом медија. Оно што је ограничавајући фактор у развоју сарадње са Русијом, не само за Србију већ и за целу Европу, је превелики амерички утицај који не дозвољава да до развоја сарадње дође. Амерички фондови издвајају огромна средства како они кажу за борбу против малигног утицаја Русије. Од 2017. године САД су издвојиле преко милијарду долара за Југоисточну Европу, у ове сврхе. И да апсурд буде већи, агенти од утицаја који примају новац из америчких фондова, оптужују про-руски настројене активисте да су страни агенти. Као што је познато у Србији преко 80% људи је про-руски настројно, али не због тога што их неко финансира већ због анти-западне настројености која је условљена западном политиком према Србији, бомбардовањем 1999. године и слично и са друге стране дубоким историјским везама са Русијом.
И међу људима у ЕУ има много оних који се противе оваквој политици Запада и који желе да сарађују са Русијом, али су они цензурисани и маргинализовани од стране мејн стрим политике.
Наш колега из Аустрије је осмислио пројекат „Напустите амерички сектор“ који има за циљ да привуче пажњу европске јавности на чињеницу да је окупациона америчка војска и даље присутна у Европи. Пре месец дана смо у Москви окупили људе из европских земаља (Србије, Француске, Холандије, Немачке, Аустрије и др.) који су емигрирали у Русију, многи због репресије, на конференцији посевећеној малигном утицају САД у Европи.
У сваком случају, Центар за геостратешке студије је заинтересован за сваки вид развоја сарадње са руским организацијама и биће нам драго да осмислимо заједничке пројекте. Хвала на пажњи“.
30. јули 2023.
Упутнице:
Культурный диалог. Межнациональные отношения.
Конференција у Аустрији: Кршење верских права, напад на Украјинску православну цркву
Драгана Трифковић: Србија мора да се реши малигног америчког утицаја
Развој руско-српске економске сарадње кроз домаћу привреду