У САД се 8. новембра одржавају избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената. Већина америчких бирача ове изборе сматра изузетно важним за будућност земље. Избори се одржавају на половини мандата председника Бајдена, чија популарност је веома ниска. У великој мери гласањем на предстојећим изборима бирачи ће оценити досадашњи рад председника Бајдена који заступа политику Демократске странке. Друштво у Америци је поларизовано, а атмосфера је доста напета услед великог незадовољства. Према истраживањима Ројтерса и Ипсоса из августа ове године чак 69% Американаца сматра да држава иде у погрешном правцу. Пре свега Американци су незадовољни економском ситуацијом која је проблематична у погледу високе инфлације чији раст се наставља, што резултира и високом ценом енергената и хране. С друге стране Централна банка САД (Федералне резерве) стално подиже каматне стопе, што отежава куповину кућа, аутомобила и друге робе. Председник Бајден није успео да поправи економску ситуацију након пандемије, што је било једно од предизборних обећања. Овај фактор може имати пресудну улогу у томе како ће се гласачи изјаснити.
Републиканска странка је више фокусирана на америчка унутрашња питања и побољшање економске ситуације, док је Демократска странка фокусирана на амерички утицај у свету. Са тим у вези анкете у САД показују да су грађани незадовољни давањем огромних новчаних средстава којима се финансира рат у Украјини, уместо да се тим новцем решавају унутрашњи проблеми. Америчка влада је најавила неколико пакета хитних финансијских средстава за Украјину, од којих је последњи вредан 40 милијарди долара, релативно равномерно подељених између војне подршке и хуманитарне помоћи, према наводима Њујорк тајмса. Осим економије већа подршка бирача Републиканској странци може да буде условљена и политиком борбе против криминала и корупције коју ова партија заступа.
Демократска странка тренутно има већину у Представничком дому и незнатну већину у Сенату, што им са Бајденом у Белој кући омогућава несметано спровођење политике. Да би закони били усвојени, потребно је одобрење оба дома – тако да је контрола Конгреса кључна за усвајање закона у Сједињеним Државама. Уколико Демократска странка изгуби већину у Конгресу, то ће у великој мери отежати реализацију политике ове странке јер ће се створити конфликт између Конгреса и Беле куће. Истраге које Конгрес води против бившег председника Трампа ће у том случају бити блокиране, а сигурно је да ће Републиканци кренути у контраофанзиву покретањем истрага против Бајденове администрације.
Потребно је очекивати да ће Републиканци, уколико освоје већину у Конгресу, покренути и поступак опозива председника САД. До сада су Републиканци од почетка мандата Џозефа Бајдена покренули девет предлога за опозив председника, од којих је пет поднела конгресменка Мерџори Тејлор Грин. Она председнику САД Бајдену ставља на терет занемаривање дужности због неуспешне евакуације из Авганистана, као и наоружавања непријатеља САД Талибана, америчким оружјем и војном опремом. Поред тога Републиканци оптужују Бајдена за кршење имиграционих закона и изазивање безбедносне кризе, као и подривање енергетске безбедности Сједињених Држава.
Стање индивидуалних права и слобода у САД такође подлеже критици и према наводима Гласа Америке чак 58% бирача је незадовољно у вези са тим. Друштво посебно негодује због укидања слободе говора и жестоке медијске цензуре. Један од водећих америчких интелектуалаца Ноам Чомски, недавно је изјавио да је цензура и потисикивање чињеница у америчким медијима достигло сулуде нивое. Посебно је критиковао укидање руских медија у Сједињеним Државама, које су, по његовим речима: „наметнуле ограничења слободе приступа информацијама, која су запањујућа и које, у ствари, превазилазе оно што је био случај у совјетској Русији“. Индикативно је да је цензура медија и друштвених мрежа у САД постала толико ригорозна, да се користи за манипулисање јавним мњењем. Ова чињеница такође може да услови већу подршку Републиканцима, с обзиром на то да се Трамп у претходном мандату оштро противио мејн стрим медијима.
Једину предност Демократе имају по питању здравствене заштите, абортуса и гласачког права, али мало је вероватно да тиме могу да освоје предност на предстојећим изборима. Најважнија тема за бираче у САД тренутно је економија, што је за демократе клизав терен. По свој прилици економска питања ће имати пресудни утицај на бираче, а ако узмемо у обзир све наведене теме може се очекивати да ће Републиканаци освојити већину од 435 места у Конгресу. Такође врло је вероватно да ће Републиканци освојити већину и у Сенату, што ће довести до конфликтне позиције између Доњег и Горњег дома са једне стране и Беле куће са друге. То ће још више продубити неповерење грађана САД према институцијама, али и политичким елитама. Велики предизборни ударац за Демократску странку, био је и потез бивше конгресменке Тулси Габард, која је недавно напустила ову политичку партију, позвавши и друге колеге да то учине. Своју одлуку је образложила речима: „Не могу да останем у данашњој Демократској странци која је сада под потпуном контролом елитистичке кабале ратних хушкача вођених кукавичком опрезношћу, који нас деле тако што у свако питање уплићу расу и подстичу анти-бели расизам, активно раде на поткопавању наших Богом даних слобода које су садржане у нашем Уставу“. Она је оптужила партијске лидере да наоружавају националну безбедност „како би кренули на своје политичке противника”, као и да вуку САД „све ближе нуклеарном рату”.
Даљи развој ситуације може да доведе до радикализације унутрашњих сукоба у САД где је атмосфера веома напета, али и до извоза сукоба у друге делове света, што је била пракса САД последњих деценија. За сада се не назире могућност да САД промене стратешке правце у својој спољној политици и промене приступ тиме што ће се преоријентисати са милитаризма на дипломатију. Ипак даље сукобљавање САД са Русијом и Кином истовремено, је крајње опасно по саму Америку и то је сценарио који би морао да се избегне по сваку цену на шта је упозоравао и амерички стратег Збигњев Бжежински. Америчка спољна политика је у великој мери допринела зближавању Русије и Кине и подизању њихове сарадње на стратешки ниво. Поред тога БРИКС и ШОС представљају стратешке алтернативе за многе државе Латинске Америке, Африке, Блиског истока и Азије, што Америку и колективни Запад, доводи у све неповољнији положај на међународном плану.
2. новембар 2022.
Упутнице:
https://nultatacka.rs/kongresmenka-tulsi-gabard-napustila-demokrastu-stranku-necu/
https://www.theguardian.com/us-news/2022/oct/25/democrats-joe-biden-ukraine-war-russia-letter
https://www.rferl.org/a/ukraine-us-military-aid-1-1-billion/32056533.html
https://www.glasamerike.net/a/sad-izbori-anketa-glasanje/6793277.html
https://www.glasamerike.net/a/izbori-amerika-kongres-novembar/6736128.html
https://www.alo.rs/svet/planeta/640654/noam-comski-cenzura-amerika-najnovije-vesti/vest