Dragana Trifkovic pour le numéro d'avril du magazine Delovoy Grozny
À la date anniversaire du départ de la spéciale de l'opération militaire en Ukraine, l'UE a introduit 10. les sanctions contre la Russie. L'UNION européenne a interdit l'exportation de certaines marchandises pour une valeur de plus de 11 milliards d'euros à "priver l'économie russe des technologies de base et des biens industriels".
Ces sont l'électronique, les véhicules spécialisés, pièces de machines, pièces de rechange pour camions et des moteurs à réaction, en particulier produits pour le secteur de la construction qui peut être destiné à l'armée russe, telles que les antennes ou des grues.
En outre, l'UE a élargi la liste des entités sanctionnées pour une période supplémentaire de 87 personnes et 34 entités. La nouvelle liste comprend Alfa-Bank, Rosbank, Tinkoff Bank, le Fonds National de la Fédération de russie et de la russie de l'entreprise de réassurance, ainsi que le président et les membres du Conseil par le président de la Fédération de russie pour le développement de la société civile et des droits de l'homme.
ЕУ не одустаје ни од идеје да заједно са државама чланицама установи преглед свих замрзнутих средстава руске централне банке која се налазе у ЕУ, за могућу употребу јавних руских средстава за финансирање реконструкције у Украјини. До сада ЕУ у највећем броју случајева није успела да дође до података који су заштићени, али и услед недостатка овлашћења. Према америчким изворима (Блумберг) ЕУ је до сада лоцирала само 14% актива од заплењених средства у износу од 258 милијарди америчких долара, што износи око 36,4 милијарде долара.
Међународна организација за борбу против корупције сматра да ће се владе суочити с великим правним изазовима уколико покушају да конфискују ову имовину. На питање новинара какав је став Кремља према чињеници да ЕУ и даље покушава да замрзне велики део руске имовине, портпарол Дмитриј Песков је одговорио да Русија не прихвата све те блокаде. „Сматрамо да представљају кршење међународног права и задирање у имовину, у државну и приватну својину. Другим речима, задирање у темеље светске економије. То је противзаконито. Борићемо се против тога“.
Бивши председник Швајцарске Игњацио Касис предлоге о конфискацији руске имовине сматра опасним преседаном који тражи посебно правно оправдање. „Право својине је основно људско право и оно се може кршити само ако постоји законска основа. Морате осигурати да грађани буду заштићени од моћи државе. То је оно што ми називамо либералним демократијама”.
Без обзира што Швајцарска нија чланица ЕУ и има дугу традицију неутралности, Брисел врши притисак како би приволио ову државу, која је седиште највећег броја банака, да примени противзаконите мере.
Средином фебруара ове године, швајцарска влада је донела закључак , након консултација са правним саветницима, да заплена руске имовине није у складу са законом те земље и да би такав потез противречио гаранцијама које даје Устав Швајцарске.
Дакле ЕУ не само да крши међународно право тиме што претендује на одузимање туђе имовине, већ захтева и од других држава које нису чланице Уније да то практикују.
За то време европско пролеће доноси нови талас демонстрација у многим државама ЕУ.
За разлику од Русије, којој санкције нису наметнуле поремећај тржишта, јер је недостатак робе из ЕУ надомештен робом из Кине, Турске, Ирана, КНДР, Индије и других земаља, државе ЕУ осећају озбиљне последице. Највише због недостатка и поскупљења основних ресурса, енергената, затим ђубрива и пестицида, што је утицало на повећање цена производње робе и услуга. Грађани држава чланица потпуно су затечени економским последицама, али због пропаганде која се води, многи нису у стању да схвате узроке. Наиме, званичници ЕУ за неприлике у којима су се нашли криве Русију, којој су увели економске и све друге санкције.
Без обзира на то, незадовољство грађана које наставља да расте, неминовно долази у сукоб са политичким елитама које се крију иза изговора. Заиста је тешко побројати све протесте који су последњих месец дана захватили европске градове. Свакако, најкритичнија је Француска у којој су протести постали малтене свакодневница. Крајем фебруара у Паризу и другим градовима су одржани протести против поставке оружја Украјини, под паролама: Макрон, Бајден, ми не желимо ваш рат!
Један од учесника „Националног марша за мир“ у Паризу Флоријан Филипо лидер француског покрета „Патриоте“, изјавио је да је „политика санкција ЕУ против Русије пропала, пошто је Брисел принуђен да усвоји десети пакет рестриктивних мера за мање од годину дана. Поставља се питање да ли се крећемо у добром правцу, јер то не доноси мир, већ води у сиромаштво, јер санкције погађају нашу културу, нашу производњу и повећавају цене“. Учесници протеста захтевали су да се неспоразуми са Русијом решавају путем преговора, као и да Француска изађе из НАТО и Европске Уније. У Паризу се окупило око 10 000 људи, док су на још 30 локација у Француској одржани мањи анти-НАТО протести.
Слични протести одржани су у Бриселу у организацији платформе „Европа за мир и солидарност“, где се окупило око 1600 људи, као и Берлину где је протесте организовала популарна политичарка левице Сара Вагенкнехт и активисткиња за права жена Алис Шварцер. Демонстранти су критиковали НАТО и позвали су на деескалацију сукоба. У Берлину је било око 13 000 учесника, а путем он лајн петиције је прикупљано 700 хиљада потписа против даље испоруке оружја Украјини. Неколико хиљада људи протестовало је и у близини америчке ваздухопловне базе Рамштајн у савезној држави Рајна-Палатинат у Немачкој, захтевајући њено затварање. Учесници протеста држали су постере са натписима „Ami go Home“ .
Протести су одржани и у Мадриду, Братислави, Хагу, Атини, Лондону, Софији и Кишињеву, где су учесници критиковали војну стратегију НАТО и слање оружја Кијеву.
Сви ови протести осим анти-ратне мотивације, везани су у великој мери и за економију. Наиме грађани европских земаља који протестују, свесни су чињенице да њихове владе из државног буџета, односно новца грађана, издвајају средства за финасирање рата у Украјини, и то по налогу Вашингтона.
Анто-НАТО протесте пратили су и други протести по разним основама. Након страшне несреће у Грчкој која се догодила на прузи Атина-Солун 1. марта када је дошло до директног судара два воза, при чему је погинуло 57 људи, одржани су митинзи у неколико грчких градова.
Људи су оптуживали власти за немар, који је довео до многих жртава. Полиција је употребила сузавац да растера демонстранте. До несреће је дошло због људског фактора, али и због дотрајале инфраструктуре, која не одговара савременим потребама. Колективни Запад последњих деценија није улагао довољно новца у обнову инфраструктуре, модернизацију путева и железница, целокупног система транспорта, и то сада долази на наплату. Грађани су с правом огорчени, ако уземемо у обзир чињеницу да владе улажу у набавку оружја за кијевски режим, а не брину о потребама развоја инфраструктуре например у сопственим државама. Протести у Грчкој настављени су и наредних дана, где је поново дошло до сукоба између демонстраната и полиције.
Пољопривредници из северног белгијског региона Фландрије су 3. марта одвезли хиљаде трактора у Брисел у знак протеста против новог плана регионалне владе за ограничавање емисије азота. Пољопривредне организације су у заједничком саопштењу навеле да ће споразум о азоту какав сада постоји „изазвати социо-економски покољ“. Пољопривредници сматрају да се новим мерама ствара неравноправан положај и да ће индустрија бити повлашћена у односу на мале пољопривреднике, што ће довести до затварања фарми.
У Француској су настављени протести против пензионих реформи у многим градовима, због одлуке владе да промени старосну границу за пензију са 62 на 64 године. Они се одржавају неколико пута недељано и практично паралишу државу. У Паризу су 7. марта протести одмах прерасли у сукобе, док су 11. марта одржани нови, када је на улице Париза изашло скоро милион људи. После неколико дана 16. марта на улицама Париза поново је било скоро пола милиона људи.
Молдавија такође не мирује. Само током марта одржано је неколико протеста. Грађани који се противе предлогу закона о преименовању државног језика, протестовали су 6. марта у Кишињеву. Молдавски језик има статус државног у складу са уставом земље, а владајући режим намерава да преправи Устав без одржавања референдума и прогласи румунски за државни језик. Због овог закона је претходно дошло и до туче у парламенту. Поред тога грађани се буне због наглог пораста цена и високе инфлације, која износи 30%. Хиљаде грађана је протестовало 12. марта, захтевајући оставку председнице Маје Санду и кабинета министара, као и да влада плати грађанима рачуне за струју и грејање.
Потребно је споменути и велике демонстрације у чешком главном граду, где су грађани тражили оставку владе премијера Петра Фиале, због тога што не води довољно рачуна о економским проблемима са којима се суочава држава. Демонстрације су одржане под паролома: „Чешка против беде“, „Чешка влада треба да брине пре свега о интересима чешких грађана“. Назадовољни грађани желе да власти у Чешкој престану да дају војну подршку Украјини и позивају на мирно решавање сукоба.
Шта можемо да закључимо из свега наведеног? Европски анти-ратни протести све више јачају и прете да прерасту у сукобе, уколико владе не промене своју политику и престану да на захтеве грађана одговарају силом и репресијом. Због неодговорности европских влада и увођења санкција Русији, грађани трпе велике економске последице. Средња класа и мала привреда, или боље рећи оно што је остало од ње, су под највећим ударом. Цене робе и услуга настављају да расту, а енергетски колапс је избегнут само захваљујући не тако јакој зими. Оваква ситуација може да доведе до два сценарија. Први је заокрет у политици сукобљавања, али то је уз тренутне владајуће политичке елите, мало вероватно. Други је наставак политике која води у све дубљу системску кризу и прети ескалацији сукоба у европским земљама. Надајмо се да ће такав сценарио може бити избегнут и да ће Европа успети да се реформише и престроји из западноцентричног у мултиполарни свет, без великих сукоба.
13. април 2023.
